Kako je kuća stara četristo godina postala hotel-butik?| Coinhab

Imanje Leber nalazi se na samo par koraka od austrijske granice, na severoistočnim obroncima Slovenskih gorica. Reč je o porodičnom imanju poznatih štajerskih vinara, na kome žive tri generacije, koje decenijama zajedno stvaraju uspešnu vinsku priču. Pre dve godine porodica se obratila birou Coinhab kako bi oživela građevinu s početka 17. veka, zaštićen spomenik kulture sa detaljima iz kasne renesanse.

*Hotel-butik sa četiri zvezdice okružen je prirodom i vrlo promišljenim postavljanjem proširenja, što gostima omogućava da se odvoje od svakodnevnih briga*

Zdanje je polako ali kontinuirano propadalo, a bez statičke sanacije neminovno je usledilo urušavanje. I naručilac i arhitekte su odmah prepoznale prostorne i arhitektonske kvalitete prelepog zidanog zdanja, koje su renoviranjem hteli samo dodatno da istaknu, ali ne i nadjačaju. S obzirom da je objekat zaštićen kao spomenik, ključ za postizanje dobrog rezultata bilo je razumevanje definisanih uslova zaštite kulture i saradnja sa Zavodom za zaštitu kulturne baštine Maribora.

U obnovi zdanja korišćeni su tradicionalni materijali koji su bliski originalnim materijalima i bojama s početka 17. veka.

*Arhitekte su obnovile zgradu u skladu sa smernicama ZVKD Maribor*

Klijenti su želeli da objekat u morfološkoj formaciji slova L transformišu u hotel-butik sa 4 sobe i pratećim programima koji bi obuhvatali bazen, spa-centar, trpezariju i kuhinju. Vrlo brzo se ispostavilo da postojeći gabariti ni volumen stare kuće nisu dovoljni za ovako složen plan, pa su arhitekte odlučile da dodatni prostor obezbede dogradnjom u koju bi smestili zajedničke prostorije, dok bi sobe za goste bile napravljene u samoj zgradi.

*Panoramski prozori otvaraju predivan pogled na okolinu*

Arhitekte su se tako suočile s izazovnim zadatkom da pored tako osetljivog i istorijski bogatog objekta postave modernu dogradnju koja ni na koji način neće ugroziti starinu. Na delikatnu dilemu odgovorili su jasnim, ali suptilnim predlogom. Dogradnja je postavljena na južnoj strani postojećeg objekta i obložena fasadom od vlaknasto-cementnih ploča u boji zemlje. Time se dodatni deo lako stopio s okolinom, a efekat je dodatno naglašen panoramskim prozorima, koji pružaju odličan vidik na okolne vinograde i deluju kao kontrapunkt manjim, originalnim prozorima kuće. Pošto se nalazi za ceo nivo niže, proširenje se uopšte ne primećuje ni sa prednje strane ni sa prilaza.

Dogradnja je projektovana i sa stanovišta stabilizacije postojeće konstrukcije, budući da je njenom izgradnjom izvršena statička sanacija najoštećenijeg podrumskog zida, na koji se oslanja novi objekat.

*Sa severnog prilaznog puta proširenje se praktično ne vidi*

*Primer tipične sobe umetnute u staro zdanje*

Prilikom projektovanja enterijera u zgradi zidanoj u 17. veku, arhitekte su pratile upotrebu originalnih materijala i tonova boja, čuvajući tako duh vremena i karakter istorijskog koncepta. Unutrašnjost proširenja je, s druge strane, dizajnirana na veoma moderan način, a prednjače materijali kao što su beton, staklo i drvo. Odabrane su zemljane i tople boje, a posebno je zanimljiva drvena tavanica prostorije sa natkrivenim bazenom, koji unosi dašak topline i intimnosti koje su potrebne takvom mestu. Mirni tonovi poda, zidova i plafona začinjeni su promišljeno odabranim komadima nameštaja u crnoj boji, a bazen je takođe obložen crnim mozaikom.

*Prostor karakterišu veliki panoramski prozori koji uspostavljaju kontinuum između enterijera i eksterijera*

Prema rečima arhitekata, saradnja sa naručiocima bila je veoma intenzivna, jer su tokom projektovanja „jurili“ i kratak rok konkursa za dobijanje sredstava iz evropskih fondova, što znači da je najveći deo projektne dokumentacije, od idejnog rešenja do projekta za realizaciju, morao biti gotov za 4 meseca. Realizacija projekta je rezultat lokalnog znanja i iskustva, jer su izvođači bili iz okoline. Većinu ih je pronašao i angažovao investitor, a neke su predložile i arhitekte.