Stručni članak 
54796 
U nastavku:
1. Podela krovova prema kosini
Krovovi se, uopšteno govoreći, prema iskošenosti dele na tri grupe - ravne, blago iskošene i strme. Kako samo ime kaže, ravni krovovi imaju nagib manji od 5°. U grupu kosih krovova spadaju oni nagiba između 5° i 30°. U slučaju kada je iskošenost veća od 30°, govorimo o strmom ili kosom krovu. Ova je podela jedna od osnovnih, a postoje i druge, kao što je izlomljenost, odnosno, broj „voda“ - krov na jednu, dve ili četiri „vode“ ili vrsta materijala od kojeg su. Iskošenost utiče na dimenzije krovnog pokrivača, pa se tako za ravan krov bira pokrivač u što većem komadu (dimenzijama), dok su za kose krovove preporučljiviji krovni pokrivači što manjih dimenzija, odnosno, sitniji komadi.
2. Koji krovni pokrivač odgovara kojoj kosini?
2.1. Ravni krovovi (2-5°)
Kod ravnih je krovova, zbog znatno sporijeg oticanja vode, neophodno postavljanje pokrivača koja će efikasno zadržavavati i odbijati padavine, kako voda ne bi prodrla u dublje slojeve krovne konstrukcije. Krovni pokrivač koji prekriva ravan krov mora biti sastavljen iz većeg broja zasebnih elemenata. Kod takvih krovova su problematični spojevi između elemenata, jer se na tim mestima voda zadržava i samim tim je mogućnost prokišnjavanja veća. Za takve, minimalne kosine preporučuje se limeni krovni pokrivač - trapezoidni limeni krovni pokrivač ili rebrasti lim.
|
Savet stručnjaka iz firme STIL-IZGRADNJA DOO 1.Da li i dalje važi mit da ravan krov uvek malo propušta? Za ravne krovove u prošlosti je važio mit da su nepouzdani i da stalno bar malo propuštaju vodu. Takva mišljenja su postojala iz razloga loše edukacije stanovništva o ravnim krovovima i eventualnim lošim rešenjima ravnog krova ili možda loše izvedenih radova na ravnom krovu pa iz tih razloga mit da su loši krovovi ravni krovovi. Ravni krovovi imaju svoje prednosti i mane kao i mnoga druga rešenja u svim segmentima u građevinarstvu. Iz iskustva u rekonstrukciji i popravkama na ravnim krovovima koji su rađeni pre više decenija ti krovovi su izdržali mnogo više od garantnih rokova a najveći problem je što takvi krovovi nisu ili su veoma slabo održavani što nalaže struka. Zbog toga je dolazilo do oštećenja hidroizolacije a godinama i samim tim do propadanja termoizolacije. U prošlosti ravni krovovi su rađeni uglavnom na bituminskoj bazi što je možda jedini nedostatak za takve krovove u podnebljima gde su velike oscilacije u temperaturnim razlikama, ali i kod dobro izvedenog rešenja i izvođenja radilo se i to sa dodatnim slojevima zaštite (šljunak,teraco ploče ,travnjaci.itd). 2. Šta daje pouzdanost modernim ravnim krovovima? Moderni ravni krovovi imaju velike prednosti kod izrade jer raspolažemo sa velikim spektrom materijala na raznim bazama izrade. Nove vrste materijala imaju razrađena rešenja za sve detalje koji se pojave na izradi arhitekturi krova. Smatram da su moderni ravni krovovi potpuno pouzdani ukoliko se izvedu kvalitetno i po pravilim struke. 3. Kakav je postupak izrade novog ravnog krova? Postupak izrade modernih ravnih krovova detaljno projektuju arhitekte za svaku vrstu i kategoriju krova. Jako je bitno da se konstruktivni deo objekta uradi kvalitetno a ostali slojevi se izvode po projektu što takođe treba izvesti kvalitetno kao što su parne brane, termoizolacije, slojevi za nagibe, slivnici i završni slojevi zavisno kojim se materijalima radi. Danas na tržištu postoji veliki spektar materijala koji su potpuno pouzdani za ravne krovove. Sve ovo se odnosi na ravne krovove sa jako malim nagibom do 2 %. G-din Bogdan Vukelić, STIL-IZGRADNJA DOO |
Bitumenski krovni pokrivač
Za ravne krovove se skoro kao po pravilu uvek uzima bitumenski krovni pokrivač (bitumenske trake se spajaju zavarivanjem) posut šljakom. Naime, bitumenski krovni pokrivač je jedan od retkih koji je primeren svim kosinama, pa se može koristiti i za ravne i za kose krovove. Bitumen je masna, smolasta i vrlo gusta supstanca na bazi nafte i zato je vodonepropusna. Ravni krovovi se najčešće sreću u novogradnji i odgovaraju područjima s manjim prosečnim količinama padavina. Razlog svakako leži u tome što voda s ravnog krova sporije otiče i duže se zadržava te je i, posledično, verovatnoća nastanka curenja veća.
Limeni krovni pokrivač
Za minimalno iskošene krovove preporučuje se i limeni krovni pokrivač. Limeni krov je, pored bitumenskog, vrlo zastupljen i korišćen, pošto limom mogu da se pokrivaju svi krovovi čija je kosina između 6° i čak 90°. Metalni krovni pokrivač može biti od bakarnog ili pocinkovanog lima. Ima potpuno ravnih, trapezoidnih i rebrastih limenih ploča, pa možete izabrati onaj koji vam se više sviđa.
2.2. Kosi krovovi (5-30°)
Za kose krovove blagog nagiba čija je kosina veća od 5° najprimerniji je limeni pokrivač, naročito u obliku crepa. Na krovove s nagibom većim od 10° može se postaviti limeni krovni pokrivač, dok se krovovi iskošeni više od 20° prekrivaju crepom od opeke; betonski crep se koristi za krovove kosine između 20-45°. Lak krovni pokrivač od vlakno-cementnih ploča je odličan je za kosine veće od 15°.
Crep od opeke
Najčešće korišćena vrsta krovnog pokrivača je crep od opeke, pošto je većina tradicionalnih krovova kosine između 30 i 40°. Biber crep se može koristiti za pokrivanje krovova s nagibom do najviše 60°; u ovakvim slučajevima posebno treba obratiti pažnju na način ređanja – crepovi se preklapaju jedan preko drugog, što znači da crep u drugom redu delimično leži ispod onog u prvom redu.
Krovni pokrivač od cementnih vlakana
Krovni pokrivač od cementnih vlakana je u poređenju sa crepom od opeke znatno lakši. Vlakno-cementne ravne ploče odgovaraju krovovima kosine veće od 15°, dok se rebrastim vlakno-cementnim pločama mogu prekriti i ravniji krovovi; oni čija je kosina bar 7°.
Betonski crep
Optimalni nagib za betonski krovni pokrivač je između 20° i 45°. Slabost betonskog crepa je, svakako, njegova velika težina. Crep je napravljen od mešavine cementa, vode i agregata, kojoj se na kraju dodaje pigment. S druge strane, prednost betonskog crepa je otpornost na hladnoću i neporoznost, što garantuje trajnost.
2.3. Strmi krovovi (preko 30°)
Srazmerno povećanju krovne kosine, smanjuje se dimenzija samih elemenata krovnog pokrivača. Strmi krovovi su sasvim karakteristični za alpske predele, gde su tokom cele godine veće količine padavina. Njihova glavna prednosti je to što zbog strmine ni voda ni sneg ne mogu da se zadržavaju na samom krovu. U ovu grupu kosih krovova spadaju i drvena i još starija, kamena šindra, koje su takođe zaštitini znak planinskih predela.
Drvena šindra
Kao što smo pomenuli, drvena šindra se koristi za krovove s većim nagibom (između 45° i 60°), odnosno, ne manjim od 20°. Drvena šindra važi za vrlo izdržljivu i dugotrajnu vrstu krovnog pokrivača još od davnina, koja može da izdrži i znatna opterećenja, kao što je velika količina snega. Krovni pokrivač od šindre su zapravo crepovi od zimzelnog drveća, ariša, smreke ili jele. Razlog se krije u postojanosti zimzelenog drveća, pošto ono sadrži smolu. Drvo ariša svakako važi za najčešće korišćenu građu za šindru.
Stručni članak 
54796 
