Stručni članak 
77806 
U nastavku:
1. Podela krovova prema kosini
Krovovi se, uopšteno govoreći, prema iskošenosti dele na tri grupe - ravne, blago iskošene i strme. Kako samo ime kaže, ravni krovovi imaju nagib manji od 5°. U grupu kosih krovova spadaju oni nagiba između 5° i 30°. U slučaju kada je iskošenost veća od 30°, govorimo o strmom ili kosom krovu.
Ova je podela jedna od osnovnih, a postoje i druge, kao što je izlomljenost, odnosno, broj „voda“ - krov na jednu, dve ili četiri „vode“ ili vrsta materijala od kojeg su. Iskošenost utiče na dimenzije krovnog pokrivača, pa se tako za ravan krov bira pokrivač u što većem komadu (dimenzijama), dok su za kose krovove preporučljiviji krovni pokrivači što manjih dimenzija, odnosno, sitniji komadi.
2. Koji krovni pokrivač odgovara kojoj kosini?
2.1. Ravni krovovi (2-5°)
Kod ravnih krovova je, zbog znatno sporijeg oticanja vode, neophodno postavljanje pokrivača koji će efikasno zadržavati i odbijati padavine, kako voda ne bi prodrla u dublje slojeve krovne konstrukcije. Krovni pokrivač koji prekriva ravan krov mora biti sastavljen iz većeg broja zasebnih elemenata. Kod takvih krovova su problematični spojevi između elemenata, jer se na tim mestima voda zadržava i samim tim je mogućnost prokišnjavanja veća. Za takve, minimalne kosine preporučuje se limeni krovni pokrivač - trapezoidni limeni krovni pokrivač ili rebrasti lim.
2.1.1. Bitumenski krovni pokrivač
Za ravne krovove se skoro kao po pravilu uvek uzima bitumenski krovni pokrivač (bitumenske trake se spajaju zavarivanjem) posut šljakom. Naime, bitumenski krovni pokrivač je jedan od retkih koji je primeren svim kosinama, pa se može koristiti i za ravne i za kose krovove. Bitumen je masna, smolasta i vrlo gusta supstanca na bazi nafte i zato je vodonepropusna. Ravni krovovi se najčešće sreću u novogradnji i odgovaraju područjima s manjim prosečnim količinama padavina. Razlog svakako leži u tome što voda s ravnog krova sporije otiče i duže se zadržava te je i, posledično, verovatnoća nastanka curenja veća.
2.1.2. Limeni krovni pokrivač
Za minimalno iskošene krovove preporučuje se i limeni krovni pokrivač. Limeni krov je, pored bitumenskog, vrlo zastupljen i korišćen, pošto limom mogu da se pokrivaju svi krovovi čija je kosina između 6° i čak 90°. Metalni krovni pokrivač može biti od bakarnog ili pocinkovanog lima. Ima potpuno ravnih, trapezoidnih i rebrastih limenih ploča, pa možete izabrati onaj koji vam se više sviđa.
|
Savet stručnjaka iz firme Trnići d.o.o 1. Šta najviše utiče na izbor oblika kosog krova? Izbor oblika i dimenzija kosog krova zavisi od odabira i želje projektanta, odnosno zahteva samog projekta određenog objekta, njegove pozicije i namene. U principu, oblik limenog krovnog pokrivača može biti raznolik, naravno, pridržavajući se osnovnih pravila prilikom izvođenja i projektovanja limenih krovnih pokrivača. ( Mora se ispoštovati određeni pad, raspon oslonaca, dužina slivne ravni, potrebnih slojeva i sl.) 2. Zašto Vi kao stručnjaka kao materijal za izradu kosog krova ističete lim u odnosu na recimo krovni filc ii škriljevac? Limeni krovni pokrivač pre svega ispunjava estetske kriterijume za objekte kod kojih je dat alcenat na završnu obradu. U zavisnosti od odabira vrste lima, postoji veliki broj nijansi, što drugi materijali nemaju. Kada je reč o stambenim i poslovnim objektima, limeni pokrivač je jedino zadovoljavajuće rešenje, pogotovo na delovima krovnih ravni koje su vidne, ili se "stapaju" sa fasadom. Takođe, postoji više varijanti limenih pokrivki, što nam daje veće izbor prilikom projektovanja objekata. 3. Kako se trenutno kreću cene kosih krovova na tržištu? O cenama ove vrste krovnog pokrivača je teško pričati okvirno, zavisi od dosta stvari, oblika i dimenzija krovne ravni, vrste i debljine materijala, kao i načina pokrivanja. G-din Stefan Ilić dipl.inž.građ., Trnići d.o.o |
2.2. Kosi krovovi (5-30°)
Za kose krovove blagog nagiba čija je kosina veća od 5° najprimerniji je limeni pokrivač, naročito u obliku crepa. Na krovove s nagibom većim od 10° može se postaviti limeni krovni pokrivač, dok se krovovi iskošeni više od 20° prekrivaju crepom od opeke; betonski crep se koristi za krovove kosine između 20-45°. Lak krovni pokrivač od vlakno-cementnih ploča je odličan za kosine veće od 15°.
2.2.1. Crep od opeke
Najčešće korišćena vrsta krovnog pokrivača je crep od opeke, pošto je većina tradicionalnih krovova kosine između 30 i 40°. Biber crep se može koristiti za pokrivanje krovova s nagibom do najviše 60°; u ovakvim slučajevima posebno treba obratiti pažnju na način ređanja - crepovi se preklapaju jedan preko drugog, što znači da crep u drugom redu delimično leži ispod onog u prvom redu.
2.2.2. Krovni pokrivač od cementnih vlakana
Krovni pokrivač od cementnih vlakana je u poređenju sa crepom od opeke znatno lakši. Vlaknasto-cementne ravne ploče odgovaraju krovovima kosine veće od 15°, dok se rebrastim vlaknasto-cementnim pločama mogu prekriti i ravniji krovovi; oni čija je kosina bar 7°.
2.2.3. Betonski crep
Optimalni nagib za betonski krovni pokrivač je između 20° i 45°. Slabost betonskog crepa je, svakako, njegova velika težina. Crep je napravljen od mešavine cementa, vode i agregata, kojoj se na kraju dodaje pigment. S druge strane, prednost betonskog crepa je otpornost na hladnoću i neporoznost, što garantuje trajnost.
2.3. Strmi krovovi (preko 30°)
Srazmerno povećanju krovne kosine, smanjuje se dimenzija samih elemenata krovnog pokrivača. Strmi krovovi su sasvim karakteristični za alpske predele, gde su tokom cele godine veće količine padavina. Njihova glavna prednosti je to što zbog strmine ni voda ni sneg ne mogu da se zadržavaju na samom krovu. U ovu grupu kosih krovova spadaju i drvena i još starija, kamena šindra, koje su takođe zaštitini znak planinskih predela.
2.3.1. Drvena šindra
Kao što smo pomenuli, drvena šindra se koristi za krovove s većim nagibom (između 45° i 60°), odnosno, ne manjim od 20°. Drvena šindra važi za vrlo izdržljivu i dugotrajnu vrstu krovnog pokrivača još od davnina, koja može da izdrži i znatna opterećenja, kao što je velika količina snega. Krovni pokrivač od šindre su zapravo crepovi od zimzelnog drveća, ariša, smreke ili jele. Razlog se krije u postojanosti zimzelenog drveća, pošto ono sadrži smolu. Drvo ariša svakako važi za najčešće korišćenu građu za šindru.
Stručni članak 
77806 
