1. Mašinsko malterisanje - šta sve treba da znate?

1.1. Šta je malter?

Malter je zaključni sloj koji se u poslednjim fazama izgradnje nanosi na zidove. Nanosi se i na unutrašnje i na spoljne površine objekta. Osim što štiti betonske ili zidove od opeke, malterom se maskiraju sve vrste instalacija. Malterisanje optički prikriva i razne vrste nepravilnosti, pukotine i neravnine čime se dobija i lepši izgled zidova. Za malterisanje se koriste razne smese maltera koje se pomoću alata nanose brojnim stilskim tehnikama. Konačni izgled zidova zavisi od izabrane smeše, dodataka i tehnike malterisanja.

1.2. Ručno ili mašinsko malterisanje?

Klasično ručno malterisanje je pipav i zahtevan posao, koji traži iskusnog majstora. Upravo zbog toga je mašinsko malterisanje jeftinije. Osim toga, pri mašinskom malterisanju se koriste gotove malterske smese koje u sebi nemaju cementna veziva. Malteri bez cementa se lakše prilagođavaju fizičkim karakteristikama objekta. Svakako, mašinsko malterisanje je brže, naročito ako su zidovi glatki i ako su površine velike. Ni finansijska ušteda nije zanemarljiva. Međutim, kada su u pitanju manje kvadrature, zbog obavezne pripreme podloge za mašinsko malterisanje, bolje je izabrati ručno.

2. Mašinsko malterisanje - izbor izvođača radova

O izvođačima radova možete se raspitati preko rođaka, prijatelja ili preporuka, a odlične majstore ćete naći i na našem portalu, Daibau.rs; uz reference onih koje preporučujemo naći ćete ocene i komentare prethodnih mušterija. Savetujemo da one koje izaberete kontaktirate pravovremeno, jer su dobri majstori uvek rezervisani. Naročito ako je u pitanju manje od 50 m2. Kada se s izvođačem radova dogovorite za datum, računajte da će malterisanje biti gotovo za nekoliko dana. Kada s izvođačem radova budete ugovarali posao, odgovori na sledeća pitanja će vam biti dragocena pomoć:

• Da li je u pitanju novogradnja ili renoviranje?
• Kakva je površina u pitanju (zid, plafon, beton, opeka...)?
• Koliko ima prozora/vrata na tim zidovima?
• Kakav malter želite (gipsani, krečni, cementni, produženi, kombinovani)?
• Kakva je površina koja treba da se radi - gruba, fina...?
• Da li je potrebno malterisanje kanala s instalacijama?
• Kolika je procenjena površina za malterisanje? 

3. Vrste mašinskih maltera

Mašinskim malterisanjem dobija se ujednačeniji i ravnomerniji sloj, a stalnim mešanjem u mešalici malter postaje homogeniji. Na ovaj način se izbegava stvaranje grudvi, pucanje i pojava rupa i vidnih zakrpa, a samim tim i finalni izgled je lepši. Ipak, sam izgled kao i zvučna i toplotna izolacija zavise od izabrane vrste maltera. Navešćemo ponešto o najčešće korišćenim vrstama maltera. 

3.1. Gipsano-cementni malter

Grublji izgled maltera koji podseća na ručno rađen, postiže se gipsano-cementnim mašinskim malterom. Ovakva vrsta maltera i malterisanja bolja je za vlažne prostorije i fasade jer je tvrđi i otporniji na udarce. Dobro podnosi i različita opterećenja.

3.2. Gipsano-krečni malter

Glađi i mekši, ali osetljiviji je mašinski pravljen gipsano-krečni malter. Njime se malterišu samo unutrašnji zidovi u prostorijama bez vlage. Za kupatila, podrume ili slične prostorije s više vlage ovaj se malter ne preporučuje.

3.3. Malter za izolaciju

Smeša maltera s primesama supstanci za izolaciju kakav je glinopor, deluje kao termoizolator. Ovakav malter može da se nanosi i mašinski.

3.4. Plastični malter

Ovaj malter se pravi s dodatkom akrilnih i drugih veziva umesto cementa. Pomoću njega se vrlo lako i jednostavno dobija sasvim glatka i lepa površina. Jedina mana mu je, ako se tako može reći, to što zbog veštačkih vlakana u sebi ne dozvoljava zidu da „dobro diše“.

3.5. Glineni malter

Posebne mešavine su glineni malteri. Glina je prirodan materijal i zato je klima u takvim prostorijama zdravija i prijatnija. Glineni malter je najbolja ekološka vrsta maltera, a može da se nanosi ručno ili mašinski.

4. Način izvođenja mašinskog malterisanja

4.1. Oprema za malterisanje

Malterisanje zidova ili plafona može mnogo da se olakša i ubrza alatima za rad. Ima više vrsta alata i mašina. Neki od njih su univerzalni i njima se može mešati i nanositi bilo koji malter, a ima i specijalnih. Mešalica se ručno puni smešom maltera u prahu, koji se kupuje u specijalizovanim trgovinama i na stovarištima, pa mu se dodaje određena količina vode i meša dok se ne dobije homogena, ujednačena, mokra smesa maltera. Malteri za ručno i mašinsko malterisanje su vrlo sličnog hemijskog sastava. Razlika je u tome što malteri za mašinsko malterisanje imaju sitniji granulat peska i posebne dodatke za mašinsko nanošenje. 

4.2. Pravilno pripremanje podloge

U slučajevima kada postoje pukotine ili neki drugi nedostaci na zidu, to se pre malterisanja mora popraviti. Prvo se mora obiti i ostrugati oštećeni deo, pa se popraviti na odgovarajući način. Ako su u pitanju cigle, njih treba učvrstiti. Za ojačanje tog dela zida, naročito ako ima više različitih materijala, postavlja se zaštitna mrežica. Pre samog malterisanja, sve površine treba da su tvrde i suve. Za razliku od ručnog malterisanja, pre mašinskog, površine se ne premazuju osnovnim premazom.  

4.3. Malterisanje

Mašinski malter se nanosi u dva sloja. Prvi sloj treba da bude debljine oko 2,5 cm i pištoljem se nanosi u horizontalnim linijama. Drugi sloj, iste debljine, nanosi se u vertikalnim linijama. Najvažnije je da se prvi sloj dobro osuši pre nanošenja drugog koji, pak, treba da je što ujednačeniji. Kada se malter jednom osuši i stvrdne, obrađuje se isto kao i onaj koji je ručno nanošen.