Da li se isplati izolovati fasadu?

Izolacija fasade je jedan od najefikasnijih načina za povećanje energetske efikasnosti doma i smanjenje troškova grejanja i hlađenja. Kolika je cena fasade po kvadratnom metru i koliko vremena treba da se investicija isplati? Razgovarali smo s izvođačima radova, stručnjacima i korisnicima koji su skoro obnovili fasadu svog doma te smo na osnovu njihovih odgovora i mišljenja pripremili jednostavan vodič po kome možete proveriti da li se i vama obnova fasade isplati.

Obnova fasade je zasigurno veći izdatak, ali smanjuje račune za grejanje i hlađenje. Koliko košta renoviranje i koliko vremena treba da se uloženo vrati može se proveriti za svaki projekt pojedinačno ako znate prosečne cene i neke jednostavne kalkulacije.

Cena fasade po pojedinačnim fazama

Pogledajte prosečne cene u vezi sa sanacijom fasade do kojih smo došli, a pomoću kojih brzo i lako možete proveriti da li se obnova isplati i u vašem slučaju.

Koliko godina treba da se vrati ulaganje u novu fasadu?

Da biste brzo izračunali da li se izolacija fasade isplati u vašem slučaju, možete koristiti jednostavnu formulu:

(Ukupni troškovi izolacije - Subvencija) ÷ Godišnja ušteda = Rok otplate u godinama

Ako pretpostavimo da je prosečna površina fasade porodičnih kuća između 100 i 300 m² te da ste izabrali stiropornu izolaciju debljine 10 cm i osnovni malter, onda formula izgleda ovako:

100m² × (22 EUR/m² + 7 EUR/m² + 1 EUR/m²) = 3.000 EUR *Ako izaberete kamenu vunu ili dekorativni završni sloj, očekujte 20–40% veću cenu.

Za renoviranje fasade prosečne porodične kuće u Srbiji bilo bi potrebno oko 3.000 EUR. Renoviranjem izolacije može se uštedeti do 40% energije. Za kuću od 100 m2 koja troši oko 1.500 EUR godišnje na grejanje, godišnji troškovi bi mogli da se smanje za oko 600 EUR, pa bi se obnova fasade otplatila za oko 7-8 godina. U sledećoj tabeli ćete naći informacije za tri tipične kuće sa veličinama fasada od 100, 150 i 200 kvadratnih metara.

Na osnovu poređenja ponuda izvođača i iskustava mušterija, ulaganje u izolaciju fasade se isplati u proseku za 7 do 8 godina. Svaka naredna godina znači čistu dobit.

Kako se radi fasada?

Trajanje realizacije zavisi od veličine objekta i vrste fasade. U proseku, obnova fasade porodične kuće traje 2-3 nedelje, ali se može produžiti zbog vremenskih uslova ili složenosti izvođenja. Da biste lakše razumeli šta sve ulazi u cenu fasade, pogledajte prvo kako se izvodi klasična malterisana fasada:

• Priprema ravne površine - Prilikom lepljenja fasadnih sistema važno je da površina na koju će se izolacija lepiti bude što ravnija. Dozvoljeno odstupanje je približno 10 mm na četiri dužna metra. Samo kada je površina sasvim glatka, može se naneti lepak. Osim što je bitno da bude glatka, važno je i da površina ne bude vlažna.
• Nanošenje lepka i postavljanje izolacionih tabli - Stiroporne table premazane lepkom odmah se lepe na podlogu. Izolacione table moraju biti čvrsto spojene jedna sa drugom.
• Malterisanje - Na izolaciju se nanosi tankoslojni malter debljine 3-6 mm u koji se utapa staklena armaturna mrežica.
• Bojenje - Fasada može da se oboji tankoslojnim dekorativnim malterom debljine do 2 mm.

Da li je potrebna građevinska dozvola za sanaciju fasade?

U većini slučajeva građevinska dozvola nije potrebna ako se radi samo o sanaciji fasade bez konstruktivnih promena. Međutim, ukoliko nameravate da menjate toplotnu izolaciju, boju ili oblik objekta, naročito kada se radi o zaštićenim objektima ili područjima, preporučljivo je da prvo sve proverite kod nadležnih organa.

Možete li sami uraditi fasadu?

Fasadu možete uraditi samostalno, ali za to je potrebno dosta znanja o materijalima i pravilnom izvođenju. Ako se čitav posao ne uradi kako treba, pojaviće se toplotni mostovi, izolacija neće biti adekvatna ili će nastati pukotine. Uvek se preporučuje da fasadu uradi iskusan izvođač.

Koliko traje izvođenje fasade?

Izvođenje fasade traje 2-3 nedelje. Međutim, dobri izvođači su izuzetno zauzeti, pa se dogovorite za posao najmanje 3 meseca unapred. Na grafikonu možete videti u koje doba godine su izvođači manje ili više zauzeti:

Može li se fasada raditi zimi?

Obnova fasade tokom zimskih meseci se ne preporučuje, jer niske temperature i visoka vlažnost mogu uticati na sušenje i lepljenje materijala. Većina fasadnih sistema zahteva temperaturu iznad 5°C za pravilno izvođenje.

Cene i karakteristike izolacionih materijala za fasade

Za svaki od navedenih koraka, na raspolaganju vam stoji širok izbor raznih materijala, sa različitim svojstvima i cenama. Pogledajte pobliže najvažnije elemente fasade, njihove opcije i razlike u ceni u poređenju sa standardnim rešenjima.

Stiropor ili kamena vuna?

Kada se odlučujete za izolaciju fasade, najvažnije je odabrati adekvatan izolacioni materijal, jer ovaj trošak predstavlja 30-40% ukupne investicije. Svaki materijal ima svoje prednosti i slabosti koji utiču na toplotnu efikasnost, troškove, izdržljivost i otpornost na vremenske prilike. Da bismo vam olakšali odluku, prikupili smo mišljenja izvođača fasadnih sistema i analizirali stotine ponuda koje su dobili naši korisnici.

Koje debljine treba da je izolacija na fasadi?

Izolacioni materijal mora biti dovoljno debeo da bi obezbedio adekvatnu termoizolaciju, ali ne predebeo, budući da kada se pređe određena debljina troškovi postaju veći od koristi. Prema mišljenju stručnjaka, za razna podneblja vrede različite vrednosti:

• 12-15 cm izolacije je optimalna debljina za umerenu klimu. Ovo se odnosi na nizinska područja u Sloveniji, Hrvatskoj i Austriji.
• 18-20 cm izolacije je pogodno za severnu Evropu ili planinska područja Slovenije i okolnih zemalja.
• Za primorska područja Slovenije i Hrvatske dovoljno je 8-10 cm izolacije, jer se time smanjuje letnje pregrevanje prostorija.

U praksi se najčešće koristi fasadni stiropor ili kamena vuna debljine 15 cm, pošto nudi najbolji odnos cene i kvaliteta.

Karakteristike i cene izolacionih materijala za fasade

Na osnovu analiza izvedenih projekata i mišljenja izvođača napravili smo tabelu sa ključnim karakteristikama dva najčešće korišćenih materijala: stiropora i kamene vune.

Anketa korisnika: koju ste izolaciju izabrali?

Na osnovu ankete sprovedene među našim korisnicima koji su radili svoje fasade u poslednje dve godine, došli smo do sledećih zaključaka:

• 75% je izabralo stiropor jer je pristupačniji i ima dovoljno dobra izolaciona svojstva.
• 20% je odabralo kamenu vunu, uglavnom zbog zaštite od požara i zvučne izolacije.
• 5% se opredelilo za alternativne materijale kao što su drvena vlakna ili poliuretanska pena, koji su skuplji, ali nude specifične prednosti.

Ako tražite pristupačno i efikasno rešenje, stiropor će biti najbolji izbor. Ako su vam važna otpornost na vatru, bolja paropropusnost i zvučna izolacija, onda je kamena vuna definitivno bolja alternativa. Fasaderi savetuju da se prilikom izbora ne fokusirate isključivo na cenu, već i na dugotrajnost materijala te potrebe svog objekta.

Vrste i cene završnog maltera

Završni sloj, odnosno, završni malter određuje konačni izgled fasade. Važni faktori su vrsta maltera, njegova finoća, odnosno, hrapavost i otpornost na nečistoće. Izbor između grubog i finog malterisanja zavisi od željene estetike i faktora praktične prirode. Grubi malteri su otporniji na mehanička oštećenja, dok su fini osetljiviji na nečistoće, ali izgledaju modernije. U sledećoj tabeli možete uporediti prednosti i slabosti različitih vrsta maltera:

Koji su najčešći fasadni malteri?

Uz pomoć različitih alata i tehnika nanošenja, moguće je izvesti razne varijante malterisanja koje će izgledati potpuno različito. Dostupne su i razne opcije pri ravnomernom nanošenju, pošto se može dobiti i različit stepen hrapavosti:

• Fini (1 mm): elegantniji izgled, osetljiviji na nečistoće.
• Srednji (1,5-2 mm): standardan izbor, dobra otpornost.
• Grubi (3 mm+): rustični izgled, veoma otporan na oštećenja.

Cene krečenja fasade

Boja fasade ima veliki estetski značaj, ali utiče i na druge praktične aspekte kao što su vidljivost nečistoća i istrošenosti te energetska efikasnost. U tabeli su navedene prednosti i slabosti različitih boja:

Šta treba uzeti u obzir pri izboru boje za fasadu?

• Otpornost na nečistoće - Svetle boje se brže prljaju, pa se preporučuju prljavobele ili pastelne nijanse.
• Upijanje toplote - Tamne boje apsorbuju više sunčeve energije i mogu da zagreju fasadu, što povećava opterećenje materijala.
• Arhitektonski stil - Svetlije boje su pogodne za klasične kuće, dok su tamnije i kontrastne bolje za moderne zgrade.
• Okruženje - Ako je kuća u prirodnom okruženju, zemljani tonovi (bež, smeđi, maslinastozeleni) se bolje uklapaju s okolinom. Sive i kontrastne nijanse su popularne u urbanim sredinama.

Koje su najpopularnije boje za fasade?

Kada birate boju, uvek vodite računa o širem kontekstu. Cena nije sve! Kako će odabrana boja odgovarati ostalim elementima na fasadi ili krovu, a pre svega, okruženju kuće? Među najpopularnijim bojama dominiraju svetle, pastelne ili, takozvane, nezasićene nijanse. Upotreba živih (jakih) boja se ne preporučuje. Pogledajte kako izgleda ton-karta najtraženijih boja za fasadu:

Koja fasadna boja je najotpornija na prljanje?

Srednje tamne nijanse kao i sivi i peščani tonovi su manje osetljive na nečistoće od sasvim svetlih ili vrlo tamnih varijanti. Pomažu i premazi otporni na alge i buđ.

Cena cokle na fasadi

Cokla je donji, najizloženiji deo fasade, podložan vlazi, oštećenjima od soli i mehaničkim naprezanjima, pa se najčešće obrađuje drugačijim završnim malterom kao i stirodurom, odnosno, XPS izolacijom.

Šta izabrati za coklu protiv prljanja?

Najbolji izbor za coklu su materijali koji su otporni na vlagu i nečistoće. Na primer: keramika, prirodni ili veštački kamen koliko i specijalni vodoodbojni premazi. Pomaže i ako je cokla malo odignuta od zemlje da bi se sprečilo zadržavanje i upijanje vode i fleka.

Koliko košta obnavljanje cokle (17-30 EUR/m²)?

Obnavljanje cokle obično podrazumeva uklanjanje oštećenog sloja, nanošenje hidroizolacije i završnu obradu (malter, kamen, keramika).

Primer renoviranja fasade na porodičnoj kući

Jedna se porodica suočila sa problemom velike potrošnje energije za grejanje, jer je njihova kuća iz 1980-ih imala oronulu fasadu bez odgovarajuće izolacije. Osim toga, cokla je već bila teško oštećena zbog vlage, a na severnoj strani kuće pojavile su se mrlje od algi i buđi. Posetili smo vlasnike i pitali za njihovo iskustvo sa renoviranjem fasade. Informacije o projektu su sledeće:

Nakon konsultacija s izvođačem, odlučili su se da izvrše sveobuhvatnu energetsku obnovu fasade kontaktnim fasadnim sistemom od kamene vune debljine 15 cm. Ovo rešenje je ispunilo sve očekivane ciljeve:

• Toplotna izolacija - značajno smanjenje gubitaka toplote i niži troškovi grejanja.
• Paropropusnost - kuća „diše“, što sprečava probleme sa buđi i vlagom.
• Dugotrajna zaštita - zahvaljujući silikonskom završnom malteru koji odbija vodu i prljavštinu.
• Povećanje estetske vrednosti objekta - moderan izgled u kombinaciji svetlosive fasade i tamnije cokle od granitnih ploča.

Nakon potvrde realizacije i nabavke materijala, posao se odvijao izuzetno brzo. Završeno je za samo tri nedelje:

• Prva je nedelja obuhvatila pripremu površine, čišćenje starog maltera i nanošenje prajmera.
• U drugoj nedelji usledilo je lepljenje izolacionih ploča od kamene vune, armiranje i nanošenje osnovnog sloja.
• Treće nedelje je urađen završni sloj silikonskog maltera, okrečena cela fasada i cokla obložena granitnim pločama.

Tako su uspeli da smanje troškove grejanja za više od 35%, a porasla je i tržišna vrednost imovine.

Vlasnica nam je rekla: „Zaista smo zadovoljni renoviranjem fasade. Kuća je sada mnogo toplija zimi. A i leti je prijatno prohladno. Kada smo suprug i ja dobili prvi račun za grejanje nakon renoviranja, bili smo zaista prijatno iznenađeni, pošto je bio vrlo nizak.“

Renoviranjem i sanacijom su konačno rešeni i problemi sa vlagom i buđi, a troškovi održavanja biće manji zbog kvalitetnog maltera. „Na kraju, kuća izgleda mnogo lepše“, dodala je vlasnica. „Izabrali smo boju fasade tako da se lepo uklapa u okolinu i da bude otporna na nečistoće. Fasader je zaista uradio posao kako treba, profesionalno i u dogovorenom roku“. 

Ovaj primer jasno pokazuje kako se promišljenim odabirom materijala i profesionalnom izvođenjem može postići dugoročna ušteda i bolji životni komfor. Energetska obnova fasade nije samo estetsko poboljšanje, već pametna investicija u budućnost.

Često postavljana pitanja o izvođenju fasada

Postoje li subvencije za sanaciju fasade?

U nekim zemljama postoje subvencije za energetsku obnovu fasada, posebno ako uključuje toplotnu izolaciju. Preporučljivo je proveriti tekuće tendere kod lokalnih energetskih agencija ili opština.

Može li se renovirati samo deo fasade ili je neophodna kompletna obnova?

Ukoliko je oštećen samo manji deo fasade, moguća je delimična obnova, ali je teško postići ujednačenu boju sa postojećom fasadom. U slučaju većih oštećenja ili neravnomerne istrošenosti, preporučuje se potpuno renoviranje.

Koliko košta delimična obnova fasade (15-20 EUR/m²)?

Obnova oštećenih delova fasade uobičajena je kod starijih objekata gde nema potrebe za kompletnim renoviranjem. To podrazumeva uklanjanje oštećenih slojeva, popravku izolacije i nanošenje novog završnog sloja, koji poboljšava zaštitu od vremenskih uticaja.

Koliko košta renoviranje fasade stambene zgrade (20-30 EUR/m²)?

Stambene zgrade zahtevaju poseban način rada, jer obuhvataju veće površine, podrazumevaju radove na većim visinama, a često imaju i arhitektonska ograničenja. Renoviranje obuhvata termoizolaciju, estetska rešenja i poboljšanje energetske efikasnosti čitavog objekta. Pošto se radi o velikoj površini, cena takvog renoviranja po kvadratu je niža od obnove fasade porodične kuće.

Koliko košta fasada na dogradnji (25-30 EUR/m²)?

Prilikom dogradnje često se sreće problem usklađivanja nove i postojeće fasade. Razlike u građevinskim materijalima mogu izazvati izvesna odstupanja zidova, pa je važno odabrati odgovarajuća fasadna rešenja koja sprečavaju pucanje i obezbeđuju ujednačen izgled.

Koliko košta kontaktna fasada od keramike, kamena ili drveta (50-150 EUR/m²)?

Reč je o kontaktnoj fasadnoj konstrukciji, kod koje se na izolaciju prvo nanosi osnovni fasadni sloj, a zatim se površina oblaže dekorativnim materijalima kao što su keramičke pločice, prirodni kamen ili drvene letvice. takvo rešenje kombinuje toplotnu izolaciju sa prestižnim estetskim izgledom. Kamena ili keramička fasada košta između 70 i 90 EUR/m2. Drvena fasada oko 90-150 EUR/m2.

Koliko košta oblaganje greda i stubova („kutija“) (20 EUR/m²)?

Grede i stubovi su često konstruktivni elementi koji ostaju nepokriveni i vremenom počinju da uvlače hladnoću u unutrašnjost objekta. Pokrivanjem izolacijom i nanošenjem završnog maltera poboljšava se toplotna zaštita i estetski izgled objekta.

Koliko košta toplotna izolacija bez završnog sloja („poluizolacija“) (18-20 EUR/m²)?

U nekim slučajevima, izolacija se prvo postavlja na objekt, dok se završni sloj nanosi kasnije. Ovo rešenje je uobičajeno u novogradnji, gde investitori odlažu troškove završetka fasade za kasniji period. Cena fasade sa 10 cm izolacije od ekspandiranog polistirena (EPS) koštaće oko 14-18 EUR/m2, dok će ista debljina kamene vune koštati oko 18-20 EUR/m2.

Koliko često fasadu treba čistiti ili održavati?

Preporučuje se čišćenje fasade svakih nekoliko godina, u zavisnosti od lokacije i izloženosti. Redovno održavanje uključuje čišćenje mekom četkom ili mašinom za pranje pod pritiskom te proveru mogućih oštećenja i buđi.

Koliko treba da se nova fasada potpuno osuši?

Većina fasadnih sistema se suši za približno 24-48 sati, ali potpuno slepljivanje i očvršćavanje može potrajati više nedelja. Prilikom nanošenja višeslojnog maltera preporučuje se strogo pridržavanje uputstava koje je dao proizvođač.

Šta učiniti ako fasada počne da puca nakon nekoliko godina?

Pukotine mogu biti rezultat vremenskih uslova, loše izrade ili pomeranja objekta. Manje pukotine se mogu sanirati fleksibilnim premazima ili sanacionim malterima, ali veće zahtevaju stručnu analizu uzroka i odgovarajuću sanaciju.

Da li treba oguliti stari malter za novu fasadu?

Uklanjanje starog maltera nije uvek neophodno, ali se preporučuje ako je oštećen, mrvi se ili slabo prijanja. Ako je podloga stabilna, može se premazati i postaviti nova fasada.

Nadamo se da će vam sve ove informacije olakšati obnovu fasade.

Srećna gradnja!

Daibau tim