1. Šta sve treba da znate pre nego što se odlučite za fasadu?

1.1. Najvažnije informacije koje morate imati pre nego što počnete radove na gradnji ili obnovi fasade:

• Tražite stručne informacije o najboljoj vrsti izolacije za vaš objekat.
• Raspitajte se o cenama različitih vrsta fasada po kvadratnom metru.
• Odlučite se za završni sloj vaše fasade. Posavetujte se s arhitektom ili stručnjakom za boje.
• Raspitajte se mogu li se dobiti subvencije za fasade shodno novim propisima o eko-gradnji ili energetskoj efikasnosti.
• Planirajte radove na fasadi u mesecima kada su vremenske prilike za to najpogodnije (temperatura vazduha, padavine, sunčeva svetlost i toplota).

1.2. Subvencije eko-fondova za izradu fasada

U Srbiji, na žalost, ne postoje eko-fondovi i još nema zvaničnih procedura dodele subvencija za ekološki efikasnu i prihvatljivu gradnju ili zaštitu životne sredine. Ima najava usvajanja zakona i propisa koji treba da se usaglase sa zakonodavstvom Evropske zajednice, ali još ništa nije ušlo u zvaničnu skupštinsku proceduru. Neke banke pod povoljnijim uslovima nude kredite pojedincima i kompanijama, ali se sve još svodi na ličnu inicijativu.

Samo za grad Beograd od 1.1.2020. postoji javni poziv skupštinama stanara višespratnih zgrada (ne važi za privatne kuće) da se jave svojim opštinskim upravama za izgradnju i traže određene prijavne listove po kojima treba da skupe potrebnu dokumentaciju i konkurišu do 1.6.2020. za subvencioniranu obnovu fasada i krovova koja može biti do 90%.

2. Izvođači fasadnih radova

Izrade fasade čovek može da se lati jednom ili dva puta u životu. Mnogi izvođači radova zloupotrebljavaju tu činjenicu koliko i neiskustvo klijenata, obmanjujući ih po pitanju samog izvođenja radova (što nije kvalitet) koliko i u odnosu prema klijentu (ne drže se rokova, loše komuniciraju s klijentom itd.). Po završetku posla i plaćanju, vrlo često prekinu svaki kontakt da se ne bi suočili s reklamacijama zbog naknadno utvrđenih grešaka. Izbor izvođača radova je zato vrlo važan. Najbolje je da popis željenih radova pošaljete na adrese više građevinskih preduzeća. Nakon što dobijete njihove ponude, napravite uži izbor i od odabranih zatražite reference i kontakte njihovih prethodnih klijenata. Izaberite izvođača radova isključivo na osnovu referenci. Izvođači radova koje možete naći na našem portalu Daibau.rs su provereni i testirani. O njima svedoče ocene i mišljenja klijenata dostupni na njihovim profilima. Kada, naposletku, izaberete izvođača, obavezno potpišite i ugovor.

3. Vrste fasada

3.1. Najčešće vrste fasadnih sistema

3.1.1. Kontaktne fasade

Privatni klijenti se najčešće odlučuju za tzv. kontaktne fasade. One mogu biti tankoslojne ili debeloslojne. Kontaktna fasada je zapravo fasadni sistem koji se nanosi direktno na noseće zidove u više slojeva. Završni sloj kontaktne fasade je malter koji se nanosi na zid ili preko termoizolacije (malterisane neizolovane ili malterisane izolovane fasade).

3.1.2. Obložene fasade

Kada noseći zid i završni sloj deluju kao zasebni sistemi (između njih postoji potkonstrukcija), govorimo o obloženoj fasadi. Ako postoji sloj vazduha između nosivog zida i završne obloge to je onda ventilisana fasada, a ako vazdušnog sloja nema, to je neventilisana fasada.

Ventilisana fasada

Slojevi koji čine ventilisanu fasadu su: noseći zid, samostojeće izolacione ploče (vodootporne, toplotne i zvučne), sloj vazduha minimalne širine 4 cm te spoljna obloga. Sloj vazduha među slojevima materijala služi isušivanju vlage koja nastaje kondenzacijom vodene pare dok prodire kroz konstrukciju. U letnjim mesecima ovaj kanal za prozračivanje sprečava pregrevanje prostorija.

Neventilisana fasada

Slojevi koji čine neventilisanu fasadu su: noseći zid, izolacija i spoljna obloga. Budući da je spoljna obloga (fasadna opeka, drvena ili aluminijumska obloga i drugo) tik uz izolaciju, važno je da se izabere obloga koja je vodootporna i paropropusna tako da se vlaga koja se kondenzuje ne zadržava u izolaciji.

3.2. Najčešće vrste fasadnih obloga

3.2.1. Malterisana fasada

Malterisane fasade delimo na neizolovane (tzv. klasična fasada) i izolovane.

Klasičnu fasadu najčešće srećemo na starim zgradama, odnosno, onima koje su spomenici kulture. Takvim zgradama je potrebna mehanički otporna fasada, bez termoizolacije. Spoljni zidovi takvih objekata nemaju ni hidroizolaciju. Postavljanje toplotne izolacije bi zatvorilo otvore za prozračivanje čime bi bilo sprečeno i odvođenje kapilarne vlage. Klasični malter čine tri sloja: cementno mleko (špric), grubi malter (grunt) i fini malter (perdaš) koji se beli vapnenim ili silikonskim bojama (važno je da je boja koja diše!). Vezivno sredstvo za malter obavezno mora biti vapneno, jer ono omogućava da se spoljni zidovi suše sa spoljne strane.

Malterisana izolovana fasada je višeslojni fasadni sistem u kome termoizolacija nema samo ulogu toplotne zaštite već i da nosi završni sloj (lepak i završni malter). Obično se za to koriste ploče od ekspandiranog polistirena - stiropora ili kamene mineralne vune. Fasadni sistemi mogu biti tankoslojni i debeloslojni.

Ploče za izolaciju tankoslojne fasade se lepe na noseći zid i preko njih se nanosi tanak sloj maltera (3-6 mm) u koji se potom utiskuje armaturna mrežica od staklenih vlakana. Sledi tankoslojni dekorativni malter debljine do 2 mm. Tankoslojna kontaktna fasada se koristi i u novogradnji i pri sanacijama objekata građenih od različitih materijala.

Kontaktna debeloslojna fasada je, prvenstveno, primenjiva u novogradnji. Ploče za izolaciju debeloslojne fasade se lepe na noseći zid s dodatnim ankerima koji drže čeličnu pocinkovanu mrežicu, a koja se razapinje između njih. Preko mrežice se tada nanosi osnovni, cementni malter. Kada se taj sloj sasvim osuši, nanosi se završni malter.

3.2.2. Drvena fasada

Drvo je ekološki građevinski materijal i kao takav se oduvek koristio u našim krajevima. Kao fasadni materijal ima brojne prednosti: toplotni je izolator, izdržljiv je, plemenit i ekološki. Vrste drveta odgovarajućeg za oblaganje fasada ima više. Najčešće se koriste smreka, bor, ariš i hrast. Fasada od drveta omogućava unikatna rešenja prema izboru vrste obloge (puno drvo, ploče od otpadnog ili obrađenog drveta), profila, načina fiksiranja (prekrivanje, slaganje, preklapanje, s fugnama ili bez njih itd.) te različitim obradama površine. Drvo se odlično kombinuje i s drugim materijalima (kamen, staklo, malter itd.). Da bi se sprečio razvoj gljivica i plesni, sve drvene fasade moraju biti ventilisane.

3.2.3. Staklena fasada

Staklene fasade su značajne, pre svega za poslovne objekte, ali se sve češće koriste i za stambene zgrade. Preko velikih staklenih površina prostorije se zimi prirodno zagrevaju, ali se zato leti lakše i pregrevaju. Preko stakla, takođe, prostorije su ispunjene prirodnom svetlošću te je potreba za veštačkim osvetljenjem znatno manja. Kvalitetna staklena fasada se dinamično menja prema vremenskim prilikama i količini svetlosti, uravnotežava gubitke toplote, omogućava prozračivanje i tako dalje. Vrlo je važno i to da fasada omogućava kontrolu osunčanosti i štiti od pregrevanja. Optimalne karakteristike i funkcionalnost postižu se pravim izborom kvalitetnog stakla, senila i linija prozračivanja. Staklena fasada može da bude jednoslojna ili dvoslojna, pri čemu između stakala postoji sloj vazduha.

3.2.4. Kamena fasada 

Masivni kamen kao građevinski materijal u našim se krajevima koristi od davnina, ali se tek s početka XX veka pojavljuje u obliku tankih ploča na spoljnoj strani fasade. Ugradnja tankih kamenih ploča na fasadu može se uraditi na dva načina: prvi je, sada već zastareo, lepljenje kamena cementnim vezivom na noseći zid. Drugi je da se kamen postavlja kao ventilisana fasada, i taj se danas uglavnom i koristi. Između kamena i noseće konstrukcije nalaze se potkonstrukcija i vazdušni sloj koji omogućavaju zidu „da diše“, a deformacije noseće konstrukcije se ne prenose na fasadu. Među kamenim fasadnim pločama (obično su debljine 3 cm) su diletacione fugne koje pločama omogućavaju da se šire i skupljaju shodno temperaturnim oscilacijama te tako i noseća potkonstrukcija „diše“.

3.2.5. Ploče od cementnih vlakana

Ove su ploče, zapravo, sastavljene od sintetičkih vlakana i cementnog veziva, pa ofarbane različitim tonovima. Ove presovane table mogu biti različitih dimenzija, a uglavnom su ravne ili talasaste. Takođe, struktura površine može da se vidi ili ne. Table se na metalnu ili drvenu potkonstrukciju učvršćuju ili letvicama ili vidljivim fugnama. Ove ploče karakterišu brojne prednosti: nezapaljive su, dugotrajne i lako se održavaju.

3.2.6. Ploče od veštačkih masa

Ove su ploče najčešće od akrilnog stakla, polikarbonata, polivinilhlorida, polistirena i nezasićene poliesterske smole. Ovo su providne mase i mogu da se farbaju u bezbroj varijanti. Same ploče su lakše, a samim tim olakšavaju i potkonstrukciju na koju se jednostavno ugrađuju te daju i brojne mogućnosti za oblikovanje pošto mogu da se seku na manje ploče, trake i lajsne.

3.2.7. ALU fasada

ALU fasada se pravi od aluminijumskih fasadnih sendvič-ploča, koje su sastavljene od više slojeva veštačkih masa i aluminijuma. Presvučene su višeslojnim zaštitnim filmovima koji fasadu štite od spoljnih uticaja kao što su UV zračenje, kisele kiše, industrijsko zagađenje i raznih čestica u vazduhu. Prednosti ALU fasade su brojne: odlična čvrstina u odnosu na težinu ploča, velika tvrdoća i jednostavna obrada, otpornost na spoljne uticaje, jednostavno održavanje i svestranost. Ploče se učvršćuju na metalnu potkonstrukciju, pa se mogu kombinovati i s drugim tipovima fasadnih oblika, a mogu biti i različitih boja.

3.2.8. Fasada od opeke i keramike

Fasade od keramičke opeke su zaista vrlo otporne na spoljne uticaje, a jednostavne za održavanje. Na fasadu se postavljaju tako da se spojevi vide ili su nevidljivi. Ipak, za naše podneblje nisu naročito pogodne jer ne podnose dobro hladnu klimu; najčešće se koriste u krajevima s dosta kiša i blažim zimama, kao u Velikoj Britaniji ili Japanu.

4. Postupak izrade kontaktne fasade

Za kvalitetan i lep rezultat rada, najvažnije je da fasada bude stručno urađena. Za to je potrebno poštovati sledeće:

4.1. Vremenski uslovi

Jedan od vrlo bitnih uslova za izradu kvalitetne fasade jeste da se ona ne pravi u vreme kada su temperature ni danju ni noću ispod 5°C. Takođe nije dobro ni kada se radi u vreme najvećih vrućina, padavina ili po jakom vetru.

4.2. Odgovarajuća podloga

Podloga koja se sprema za lepljenje fasadnog sistema mora biti glatka. Na 4 dužna metra dozvoljeno je najviše 1 centimetar odstupanja (neravnine). Podloga zbog nanošenja lepka ne sme biti ni vlažna. Za novogradnje se preporučuje da se betonska podloga suši bar 1 mesec pre početka rada na fasadi. U suprotnom, lako se mogu pojaviti naprsline i neujednačena boja.

4.3. Nanošenje lepka

Da bi se sprečile manjkavosti izolacije i nastanak tzv. toplotnih mostova, pri oblaganju betonskih ili zidova od opeke, lepak se nanosi na same ivice ploča i treba da je širine 5 cm a debljine manje od 2 cm. Kada se izolacija lepi na glatku podlogu, lepak se razmazuje po celoj površini table u debljini do 1 cm. Čim se lepak namaže, table odmah moraju i da se zalepe da se lepak ne bi osušio i slabo uhvatio.

4.4. Postavljanje ploča za izolaciju

Vrlo je važno da su razmaci među postavljenim pločama za izolaciju što manji. Ako nastanu fugne između ploča, one se moraju popuniti ekspandiranim polistirenom.

4.5. Ugradnja prozora, prozorskih dasaka i drugih dodataka

Stolarija i s njom povezani elementi moraju biti ugrađeni stručno i po svim propisima kako se ne bi stvarali tzv. toplotni mostovi.

4.6. Balkoni

Najčešće se toplotni mostovi (sitniji ili krupniji otvori između ivica zida i okvira prozora ili vrata kroz koje vazduh struji) pojavljuju tokom pravljenja fasade, odnosno, oko balkona ili prozora i vrata koji nisu dobro ili uopšte izolovani. Tamo gde topao i hladan vazduh dolaze u kontakt, stvaraju se uslovi za nastanak kondenzacije, vlage i buđi.