1. Šta treba da znate ako razmišljate o postavljanju pergole?

Tokom vrelih letnjih dana boravak na otvorenom je, naročito u urbanim sredinama, bezmalo nezamisliv bez neke vrste zaštite. Ako su fasada i prozori takođe bez senila i u unutrašnjosti objekta boravak nije prijatan zbog pregrevanja. Svakako, možete se osloniti na klima-uređaje, ali oni nisu uvek poželjni, a ima i ljudi koji ih baš ne vole. Naposletku, ono što preostaje jeste postavljanje spoljnih senila, fiksnih ili pokretnih. Najbolje je ako se vrsta i tip predvide još prilikom projektovanja, premda se svakako mogu dodati i naknadno. Pergole su, u svakom slučaju, vrlo dobro i praktično rešenje - koliko za senčenje objekta zato što štite i unutrašnjost i fasadu - toliko i za odmor na otvorenom, pošto obezbeđuju zaštićeno mesto na kome možete bezbrižno uživati. Pergole važe za vrlo prilagodljive, jer štite vrt, terasu ili bazen tokom celog leta.

2. Kako da izaberete izvođača za pergolu?

Pergole su fiksne, čvrste i stabilne konstrukcije koje mogu biti spojene s objektom, ali i samostalne, postavljene bilo gde u dvorištu - pored bazena ili na travnjaku. Najveća prednost takve strukture je to što odoleva svim vremenskim uslovima, pa se može postaviti i na vetrovitim i na nezaštićenim mestima. Kakva će biti, svakako, odlučujete vi, ali obratite pažnju na to gde će stajati i čemu je namenjena. Njena svrha je da zasenči prostor, ali da istovremeno ne zaklanja vidik. Dakle, ako se već odlučite za njeno postavljanje, pred vama će biti i pitanja vrste i tipa konstrukcije, materijala, veličine, funkcionalnosti, estetike. Jasno je da mnogo zavisi i od finansijskih sredstava kojima raspolažete, pa shodno tome i da li će biti jednostavna, složenija ili čak sa „smart“ sistemom upravljanja. Naposletku, kada budete tačno znali sve detalje, biće potrebno da pronađete i izvođača radova, odnosno, ponuđača. Na tržištu ih je ne mali broj, pa vam predlažemo ili da se obratite nama, budući da sarađujemo isključivo sa proverenim preduzećima, ili da dobro proverite sve reference, komentare klijenata te ponudu i šta sve ona podrazumeva.

3. Kakve pergole postoje i koju izabrati

Pergole su, dakle, krute konstrukcije koje mogu biti povezane s objektom ili samostalne. Oblik, veličinu i druge detalje konstrukcije determinišu koliko vaše želje toliko i postojeći uslovi. Najbolje je kada se unapred predvidi i planira uz projektovanje objekta, jer se onda i položaj i orjentacija kao i druge odrednice vezuju za eksterijer. Pergole mogu biti sasvim jednostavne - nalik na nastrešnicu sa četiri stuba - a mogu biti i čitav konstruktivni sistem sa pokretnim lamelama, automatskim kretanjem pomoću motora i pametnim upravljanjem povezanim na sistem pametne kuće ili zasebnim, dok krov može biti pohodan i ozelenjen. 

3.1. Razne vrste materijala za razne pergole: drvo, metal, PVC, drvni kompoziti, beton, opeka, kamen

Izgled i karakteristike pergole obično se u funkcionalnom i estetskom smislu prilagođavaju kući i okućnici da bi ceo ambijent izgledao skladno i ujednačeno. Tako uz klasične kuće mogu dobro izgledati drvene ili zidane pergole, a uz one modernije, metalne ili od kompozitnih materijala. Uz to, sam krov može biti pun ili perforiran od fiksnih ili pokretnih lamela, rebrast ili mrežast, a može biti platnen, ozelenjen, itd. Pokretne lamele, koje mogu čak biti potpuno autonoman deo sistema, omogućavaju senčenje prema kretanju Sunca, odnosno, mogu biti sasvim otvorene ili sasvim zatvorene, kao pravi krov. Ukoliko se pokretanje pergole poveže na sistem pametnog upravljanja kućom i motorom, onda će senčenje biti automatsko prema unapred zadatim parametrima. Najveća prednost pergola je njihova čvrstina i to što su otporne i na vrlo jake vetrove. S druge strane, nosači se mogu napraviti zidanjem od opeke ili kamena, izliti od betona ili sastaviti od metalnih profila, a postoje i viseće konstrukcije koje nosače, odnosno, stubove, uopšte nemaju, već ih drže sajle fiksirane za objekt.

3.2. Rešenja: samostojeća, samonoseća, bioklimatska, roto, pokretna ili viseća pergola

Vrstu i tip modela pergole za koji ćete se odlučiti, uslovljavaju koliko izgled eksterijera i željeni materijali, toliko i određeni preduslovi. Pergole povezane s objektom uglavnom se rade uz novogradnju dok se samostojeće postavljaju u blizini i obično naknadno, kada se pojavi potreba.

3.2.1. Samostojeće pergole

Ovakva pergola predstavlja pokretni krovni sistem koji se montira nezavisno od objekta, zbog čega je reč o vrlo praktičnom rešenju za različite situacije. Može biti od drveta, premda je zbog lakšeg održavanja i trajnosti obično u pitanju metalna. Krovne ploče ili lamele mogu biti raznih širina, fiksne ili češće pokretne, tako da se prostor ispod njih može senčiti prema kretanju Sunca, a pokreću se ručno ili, najčešće, daljinskim upravljačem. Radijus kretanja im može biti 180° ili svih 360°. Osim drveta i aluminijuma, krov pergole se pravi i od posebne vrste PVC sa zaštitom od UV zračenja, toplote i padavina. U lamele ili oko ivice krova pergole mogu se postaviti metalni ili PVC profili i u njih ugraditi LD rasveta da bi noću delovali što atraktivnije. Ako su im stubovi oslonac, onda su u pitanju i samonoseći modeli.

3.2.2. Bioklimatske pergole

Bioklimatska pergola je, moglo bi se reći, poslednja reč tehnike. Prave se od ekstrudiranog aluminijuma ili su elektrostatski farbane, pa njihova izdržljivost i trajnost ne mogu biti upitne ni u kom slučaju. Maksimalna širina sistema je 4 metra, a maksimalna projekcija 5 metara. Najveća površina jednog sistema iznosi 20 metara kvadratnih. Osnovna karakteristika su im roto krovne lamele od kojih se svaka ponaša kao zasebni element. Koliko će ih biti određuje se dimenzijom rama koji im je ujedno i skelet konstrukcije. U zavisnosti od pozicije, pergole mogu biti samostojeće, naslonjene na objekt sa jedne ili više strana, ili čak konzolno oslonjene na zid bez ikakvih stubova. Ceo sistem je potpuno automatizovan te se pritiskom na dugme lamele okreću ili šire i skupljaju, sasvim na jednu ili drugu stranu. Osnovna svrha ovakvog sistema je potpuna kontrola prostora - zaštita, ventilacija, podešavanje temperature i osvetljenosti. Ventilacija je u ovom slučaju glavna funkcija, budući da se položajem lamela uspostavlja strujanje vazduha, a samim tim kontrolišu temperatura i osvetljenost, odnosno, mikroklima.

3.2.3. Viseće pergole

Ovaj tip konstrukcije je takođe novijeg datuma, budući da nema stubove kao oslonac, već su nosači zapravo sajle pričvršćene sa gornje strane, od krova pergole do fasade objekta. Tako pergola naizgled lebdi u vazduhu, prostor ispod nje je sasvim otvoren i može se iskoristiti na brojne načine, bez stubova koji su svojevrsno ograničenje. I ove konstrukcije mogu biti drvene, metalne ili od kompozitnih materijala, ozelenjene ili ne.

3.3. Održavanje i čišćenje pergola

Održavanje i čišćenje pergola najviše zavisi od materijala od kog su napravljene te vremenskih uslova. Drvene pergole se redovno moraju lakirati i štititi od štetočina kao i sve druge strukture od drveta. Ostale vrste su mnogo manje zahtevne i traže tek povremeno uklanjanje opalog lišća, ako ga se mnogo nakupi na krovu, kako ne bi blokiralo rad pokretnih lamela. Za sve ostale je povremeno pranje vodom iz creva sasvim dovoljno. Međutim, ako ste se odlučili za ozelenjenu varijantu, to ćete zelenilo morati da negujete onako kako biste i svako drugo.

4. Postavljanje pergole

4.1. Priprema podloge za pergolu

Ako pergola nije podignuta zajedno s objektom u vreme gradnje, onda ćete za njeno postavljanje morati da obezbedite izvesne preduslove.

Naime, ako se pergola postavlja iznad terase koja je zapravo proširenje dnevnog boravka, što znači da će jednom stranom ili sa više njih biti vezana za fasadu, mora se utvrditi na koji način će se fiksiranje izvesti, a da se omotač od termoizolacionih materijala ne ošteti. U suprotnom, to bi dovelo do nastanka toplotnih mostova, a samim tim i energetskih gubitaka, što nikako nije poželjno.

S druge strane, ako će pergola biti samostalna - ako će stajati iznad terase, bazena, letnje kuhinje ili negde u dvorištu - onda se broj opcija povećava. Takva konstrukcija je samostojeća što znači da mora imati oslonce, odnosno stubove ili čitave zidove, a krov može biti pun ili perforiran. Možete čak pustiti sebi na volju ili uz konsultacije s arhitektom napraviti pergolu sa „kineskim“ krovom, minimalističku ili potpuno svedenu, pravolinijsku ili, pak, s puno ukrasnih dodataka. U svakom slučaju, ma kakva da joj struktura bude, mora se izvesti priprema podloge, postavljanje podne obloge i postavljanje skeleta, pa ispune te, na kraju, krova.

Ako imate dovoljno mesta i novca te želite nešto sasvim drugačije, možda veće i komplikovanije, onda će priprema podloge podrazumevati plići iskop, nasipanje tampona i temeljenje stubova koji će držati krovnu konstrukciju. Oni mogu biti montažni ili zidani.

4.2. Usklađenost pergole s okolinom

Jasno je da je uvek najbolje kada se enterijer i eksterijer slažu, kada su svi elementi istog stila i pripadaju istom idejnom konceptu. Zato je sasvim jasno i da materijal koji odaberete za pergolu treba da je potpuno u skladu s izgledom fasade i okućnice. Uz malterisanu fasadu mogu ići i zidana i montažna pergola, kao i uz one napravljene od betona, opeke, kamena. Oblik, veličina i boja se takođe prilagođavaju postojećim elementima okoline, tako da pergola ne štrči niti odskače u odnosu na ambijent ni atmosferu u celini. Na pergolu treba gledati kao na krov dnevnog boravka na otvorenom.

4.3. Proces postavljanja pergole

Većina ponuđača će vam, kada utanačite detalje kupovine, reći i koliko će trajati montiranje pergole. Sem u izuzetnim situacijama kada se radi iskop, temeljenje stubova i tamponiranje podloge, ceo posao može da se završi za dan ili dva.

Dakle, kada se obezbedi i osigura podloga, sledi postavljanje poda (betoniranje, popločavanje ili podaščavanje). Ako izaberete drveni pod, on mora da ima potkonstrukciju kao rešetku (tzv. roštilj) da biste kasnije mogli sigurno da se krećete tom platformom. Ta potkonstrukcija može da ostane šuplja ili da ima ispunu, ali je bitnije da bude vodootporna zbog izloženosti vremenskim prilikama. Betonska podloga se lije i mora da se suši, pa će u tom slučaju gradnja trajati koju nedelju duže. Preko takve cementne košuljice ili estriha možete postaviti kamene ili keramičke pločice.

Sledi podizanje nosećih stubova koji mogu biti zidani, od cigle, kamena ili betona ili montažni, od metalnih profila ili profila od kompozitnih materijala. Kada se taj deo radova završi, na red dolazi postavljanje konstrukcije krova. Formira se ram željenog oblika, pa se postavljaju ispune, u zavisnosti od sistema koji ste odabrali - perforirane ili pune ploče, lamele, grede, ili čak platno.

Poslednje se ugrađuju stranice, ako ih ima ili se montiraju vertikalni, rolo-zastori. Ako izaberete fiksne, a šuplje ispune, takva pergola može biti ozelenjena - zapravo, uz nju možete posaditi vinovu lozu pa da za koju godinu imate i grožđe ili obične puzavice koje su manje zahtevne, a takođe prave odličnu hladovinu.

5. Stil, trendovi

Što se stilova i trendova u vezi s pergolama tiče, ne bi se moglo reći da postoje neki određeni. Sve zavisi od vaših želja, mogućnosti, namene, raspoloživog prostora te ambijentalnih karakteristika koje se ne mogu menjati. Šta god da vam se sviđa, bilo ovakvo ili onakvo rešenje, ako je izvodljivo - odličan je izbor. Rekli smo da je osnovna svrha pergola da vam omoguće prijatan boravak izvan kuće, zaštitu od letnjih vrućina i osnovnu funkcionalnost, pa se time i treba rukovoditi prilikom pravljenja izbora. U slučaju da niste sigurni kako bi to moglo da izgleda, predlažemo da pogledate do kakvih rešenja su došle neke od čuvenih arhitekata (https://www.daibau.rs/clanak/716/spoljna_senila_10_cudesnih_pergola_koje_su_osmislile_arhitekte).