1. Geodezija i geodete – šta sve treba da znate?

Geodete su stručnjaci koji vrše merenja na terenu na osnovu kojih se prave geodetski elaborati, planovi i nacrti. Toga radi, nezamenljivi su u građevinarstvu, agronomiji, šumarstvu, rudarstvu i drugim privrednim delatnostima. Geodetski su nacrti osnova za rad projektanata bez kojih ne bi bilo zgrada, naselja, puteva, železnice ni svih drugih inžinjerskih objekata. Pri određivanju ključnih tačaka u prostoru geodete se služe mernim instrumentima – tradicionalnim i najsavremenijim - kao što su GNSS uređaji, optički uređaji (automatske i mehaničke totalne stanice, digitalni niveliri), laserski merni i nivelacioni sistemi, 3D skeneri i LIDAR tehnologijom te drugom srodnom opremom i priborom radi izrade 3D prostornih modela.

Geodetske usluge, stoga, obuhvataju vrlo širok spektar poslova kakvi su: izrada geodetskog podneska, upis u zemljišni katastar, uređenje, označavanje i ravnanje međa, parcelaciju, komasaciju, evidentiranje zemljišta pod objektima, upis u katastar nepokretnosti i vodova, uređenje etažnog vlasništva, snimanje dronom i sve slične zadatke. Geodetske usluge su određene Zakonom o državnom premeru i katastru i Zakonom o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.

1.1. Geodetska služba

Geodetska služba je zadužena za prikupljanje, evidentiranje, upravljanje i održavanje geodetskih evidencija nastalih geodetskim snimanjima širom Srbije. Podaci obuhvataju informacije o nekretninama, državnoj granici, prostornim jedinicama, kućnim brojevima kao i kartografskim i topografskim odrednicama.

1.2. Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove

Ova Uprava priprema propise iz svog domena delatnosti kao i smernice za izvršenje naloga, prikuplja, sređuje i vodi baze geodetskih podataka, stara se o obrazovanju i osposobljavanju stručnjaka, vodi izvesne upravne poslove, izdaje dozvole i rešenja u vezi s građevinskim dozvolama i vodi evidenciju svih licenciranih geometara u Srbiji.

1.3. Republički geodetski zavod

Geodetski zavod Republike Srbije izvršava naloge državne geodetske službe. Na nivou opština te naloge izvršavaju ovlašćeni organi i organizacije koji vode i lokalne katastre nepokretnosti i vodova i topografske premere.

1.4. Geodetska preduzeća

Geodetske usluge može pružati samo agencija, preduzeće ili organizacija koja ima licencu, odnosno, odobrenje Republičkog geodetskog zavoda i upisana je u njihovu evidenciju. Ta firma mora imati najmanje jednog zaposlenog stručnjaka – geodetu koji ima sve odgovarajuće stručne licence, dozvole i potvrde za obavljanje ovakve delatnosti. Osim toga, mora se sklopiti ugovor o radu i imati sva neophodna tehnička i druga oprema, alat i sredstva. Geodesko preduzeće za svaku uslugu određuje jednog odgovornog geodetu.

2. Kako izabrati geodetu?

Dobar geodeta pre svega mora da je odgovarajuće školovan i osposobljen, da poznaje i profesionalno rukuje geodetskom opremom i instrumentima te da odlično poznaje zakonodavstvo. Na portalu Daibau.rs možete naći ovakve stručnjake. Na njihovim profilima pogledajte šta su sve radili, gde rade, razne fotografije i, ne manje važno, mišljenja prethodnih klijenata. Ako vam trebaju usluge geodete možete u nekoliko koraka popuniti formular i poslati upit. Zainteresovana geodetska preduzeća će vam odgovoriti svojim ponudama koje možete uporediti, proceniti i izabrati ono za koje cenite da je najbolje, i koje želite da angažujete. 

3. Geodetske usluge

Geodetske usluge obuhvataju brojne poslove od kojih ćemo nabrojati i ukratko predstaviti najvažnije:

3.1. Geodetski elaborat

Ovo je zapravo plan ili nacrt do kog se dolazi snimanjem na terenu, a on pokazuje šta se sve nalazi na nekom zemljištu: kuće, putevi, saobraćani znaci, dalekovodi, kanali itd. Na osnovu tog plana se očitavaju podaci o terenu (reljefu), zgradama, tlu, vodi, udaljenim objektima, rastinju i sličnom. Geodetski elaborat je kombinacija podataka iz službenih evidencija i informacija iz geodetskog merenja na terenu. Uobičajeno je da je plan u određenoj razmeri, pa su tako zgrade 1:1000 dok su veći inžinjerski objekti u razmeri 1:5000. Uz plan se prilaže i potvrda o usklađenosti sa zakonskim odredbama. Na osnovu ovakvog geodetskog elaborata kasnije se radi projektna dokumentacija za izgradnju objekata.

3.2. Uređenje međe

Kada međa vašeg poseda nije jednoznačno i nedvosmisleno određena, geodeta je taj kome se obraćate za tzv. uređenje međe. Postupak uređenja međe može da zatraži sam vlasnik, državni organ ili lokalna uprava. Kada se prikupe neophodni podaci, obavlja se i merenje na terenu, a onda i očitavanje međe u prisustvu svih vlasnika kojih se ta međa tiče. Ako se svi vlasnici usaglase oko određenja međe to se evidentira u elaboratu, a ako se ne usaglase, u elaborat se unose sve verzije koje vlasnici traže. Spor oko međe se prvo rešava na usmenoj raspravi, odnosno, medijacijom, a ako to ne uspe, predmet ide na rešavanje nadležnom organu. Ukoliko se ni na jednom nivou ne dođe do zadovoljavajućeg rešenja, poslednja mera je sudski spor. 

3.3. Označavanje međe

Kolčenje međe (obeležavanje kolčevima) je njeno tačno određenje, geometrijski i računski, na osnovu geodetskih očitavanja i podataka iz zemljišnog katastra. Kolčenje se vrši prema međusobno usaglašenom dogovoru svih susednih vlasnika. Kada se kolčenje završi, geodeta radi tehnički izveštaj za sve vlasnike i geodetski upravni organ.

3.4. Komasacija

S protokom vremena, zbog podela naslednika ili promena u prostoru, dogodi se da se parcele toliko usitne da se više ne mogu koristiti. Komasacija je, tako, proces ukrupnjivanja parcela pri čemu geodeta ima zadatak da ih prvo sve spoji, a onda ponovo podeli. Međutim, nova podela treba da bude smislena koliko prostorno toliko i po vrednosti da bi svi vlasnici bili zadovoljni. Na kraju se uradi elaborat komasacije, ugovor o komasaciji za sve vlasnike i njihove izjave o saglasnosti te unos novih parcela u katastar.

3.5. Parcelacija

Parcelacija je takođe proces promena međa, odnosno, spajanja ili deljenja parcela. Pre samog procesa moraju biti tačno određene međe s ostalim, graničnim parcelama. Nove međe i novonastale parcele se upisuju u zemljišni karastar.

3.6. Kolčenje objekta

Pre početka izgradnje svakog objekta, njegove spoljne mere moraju se tačno i precizno preneti u prostor, odnosno, obeležiti na zemljištu, na mestu gradnje, čime se osigurava i usklađenost s određenjima u građevinskoj dozvoli i planovima. Geodeta o kolčenju obaveštava i nadležni organ uprave. Kolčenje objekta se prvo radi ugrubo, da bi se odredile dimenzije građevinske jame, a onda se precizno obeležavanje radi u samoj jami. Kolčevi se moraju zaštiti tako da se ne oštete niti pomere. Kolčenje se vrši i za infrastrukturu u blizini građevinskih radova.

3.7. Ravnanje međe

Vlasnici susednih parcela mogu da se dogovore o ravnanju međe koja ih deli da bi, recimo, lakše mogli da koriste oba imanja. U procesu ravnanja međa, manja površina ne sme da se promeni za više od 500 m2.

3.8. Evidentiranje zemljišta pod objektom

Pri upisu objekata u katastar, odnosno, evidentiranju objekata, mora se upisati i deo zemljišta na kome je objekt izgrađen. Geodetsko preduzeće može da snimi stanje i napravi elaborat. Evidentiranje parcele pod objektom može da naruči sam vlasnik, investitor, nosilac stanarskog prava ili korisnik u viševlasničkom objektu.

3.9. Upis u katastar nepokretnosti/katastar zemljišta

Bez upisa u Katastar nepokretnosti ili Katastar zemljišta nije moguća prodaja, izdavanje, poklon, zajam, hipoteka ni prijava stalnog boravišta. Upis u Katastar nepokretnosti je po zakonu obavezan u roku od 30 dana po završetku gradnje i to je preduslov za dobijanje kućnog broja. Za ovaj upis potrebni su geodetski elaborat i upotrebna dozvola prema kojima geodeta priprema elaborat za upis u katastar i podelu zemljišta pod objektom. Ovaj upis može da traži vlasnik, investitor, vlasnik parcele, vlasnik objekta, nosilac stanarskog prava ili upravnik.

3.10. Etažno vlasništvo

U viševlasničkim objektima može da se izvrši podela etažnog vlasništva. Na taj se način tačno utvrđuje vlasništvo, prava i obaveze pojedinaca nad određenim delom objekta i to se unosi u Katastar nepokretnosti i zemljišne knjige. Geodeta u tom postupku radi geodetski snimak, pa na osnovu njega nacrt etaža i druge potrebne elaborate. Pojedini delovi objekta tako dobijaju svoje identifikacione brojeve, a nakon toga sledi sporazum suvlasnika o ustanovljenju etažnog vlasništva. Sporazum se overava kod notara koji ga onda uloži u zemljišne knjige. 

3.11. Upis u katastar vodova

U katastru vodova vodi se evidencija o nadzemnim i podzemnim vodovima s pripadajućim postrojenjima i uređajima za koje postoji zakonska obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole i to za: vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, parovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu, gasovodnu i drenažnu mrežu. Katastar vodova radi se na osnovu podataka dobijenih snimanjem na terenu koje vrše geodete i dokumentacije kojom raspolažu državni organi i druge organizacije.

3.12. Snimanje dronom

Jedna od najnovijih geodetskih usluga je snimanje dronom. Slikama iz vazduha se lakše prikupljaju informacije o teže dostupnim područjima; na osnovu njih se prave 3D modeli i kasnije, planovi i nacrti.