Izbor i tekst: dr Goran V. Anđelković, univ. dipl. inž. arh.
Stanovanje predstavlja istovremeno i najsloženiju i najosetljiviju projektantsku temu u arhitekturi. Pitanje »krova nad glavom« odavno se ne svodi više na puko obezbeđenje bilo kakvog zaklona. Sve češće u savremenoj projektantskoj praksi značajnu ulogu igra i racionalno rešenje stambenog prostora. Na osnovu njega možemo da sudimo da li je određena arhitektura na području ove tipologije objekata dala odgovarajući prostorni i funkcionalni odgovor ili ne. To je najočiglednije na primeru projektovanja višečlanih stambenih objekata za najugroženije slojeve stanovništva. U takvim okolnostima arhitekti stoje na raspolaganju određena i skromna finansijska sredstva, s jedne strane te, projektantska težnja da se dobije stambeni prostor najviše upotrebne vrednosti, s druge strane.
U Ubu, gradiću na oko 60 km jugozapadno od Beograda, projektni biro 1x2 studio, s arhitektom Zoranom Abadićem na čelu, u sklopu Regionalnog stambenog programa za potrebe izbeglica i raseljenih lica na teritoriji Republike Srbije, projektuje i izvodi jedan od devet višečlanih stambenih objekata. Između skromnih finansijskih mogućnosti, s jedne, te istrajne projektantske težnje ka dobijanju arhitekture i stambenog prostora na visokom nivou kao konačnog proizvoda oprostorenog u vidu skladnog objekta, s druge strane, projektni biro 1x2 studio uspeo je oblikovno jednostavnim, funkcionalno racionalnim i finansijski isplativim rešenjem višečlane stambene zgrade da postigne sjajne estetske, oblikovne i prostorne domete arhitekture skromnih razmera. Zbog toga se projektovani i izvedeni objekt u Ubu, takozvana Ubska bihromatika, izdvaja u domaćoj arhitektonskoj produkciji i zaslužuje veću pažnju, kako stručne, tako i šire javnosti, kao odličan primer projektantske prakse na polju društvene i stambene integracije najugroženijih slojeva stanovništva, te, kao takav, predstavlja vredan doprinos u oblasti socijalne zaštite građana.
Pri oblikovanju objekta za više porodica autori su pošli od dobro poznatog i prostudiranog elementarizma geometrijskih oblika. Puna prizmatična forma, naizgled stroga i statična, pokrenuta je igrom otvora, upotrebom bihromije i stvaranjem vertikalnih procepa na bočnim, užim, fasadama. Slobodan raspored dva tipa otvora na svim fasadanim pročeljima doprineo je »razbijanju« monotolitnosti i monotonosti pune i stroge prizmatične forme objekta, dajući mu, pri tome, osobenosti ljudske, nesavršene prirode, pa samim tim i elemente po meri čoveka. Smelim i promišljenim uvođenjem tople boje, kao značajnog estetskog elementa arhitektonskog oblikovanja, suptilno je naglašen, ujedno i koloritno izdvojen, dvospratni kubus takozvanog »zapadnog« obodnog trakta. Svojom toplom divergentnošću postao je akcenat arhitektonske kompozicije koliko i prepoznatljiv znak ulaznog dela objekta u neposrednom prostornom kontekstu. Stvaranjem vertikalnih procepa na bočnim, užim fasadama, dodatno je dinamizovana i pokrenuta puna prizmatična forma objekta. Tim postupkom su autori, na jedan krajnje inventivan način, napravili razliku između lica i naličja fasadnih pročelja, što je, bez sumnje, doprinelo originalnoj i prepoznatljivoj pojavnosti objekta u konkretnom prostornom kontekstu.
Sklop višečlanog stambenog objekta rešen je na krajnje jednostavan način. Formirana su tri trakta, jasno funkcionalno podeljena i namenski određena. U takozvanom »zapadnom«, obodnom traktu, predviđene su tri stambene jedinice, a u takozvanom »istočnom« obodnom traktu, dve stambene jedinice i vertikalno komunikacijsko jezgro (dvokrako stepenište). Oba obodna trakta su istovetnih gabarita. Središnji trakt – koridor – pozicioniran je između »zapadnog« i »istočnog« obodnog trakta, s osnovnom ulogom neposrednog pristupa do stambenih jedinica. Na svim spratovima je predviđen svetlarnik (i na severnoj i na južnoj strani) za neposredno osvetljavanje i provetravanje zajedničkog komunikacijskog prostora. Na taj način su obezbeđene zadovoljavajuće količine dnevne svetlosti tokom dana i stalno prirodno provetravanje ovog prostora u objektu.
Stanovi (ukupno 20), različitih struktura i veličina (od garsonjera do dvoiposobne strukture stana; od 30.68 do 62.70 m²), zasnovani su na načelima minimalnog standarda i maksimalnog iskorišćenja raspoloživih korisnih površina za sve potrebne stambene funkcije, bez suvišnih komunikacijskih površina. Autori, vođeni takvom projektantskom odlukom, primenili su, i teoretsku i u praksi potvrđenu, shemu stana s predsobljem kao centralnim motivom organizacije osnove, sa zrakastim i cirkularnim tokovima kretanja. Ta shema stana se u drugoj polovini XX veka, u potpuno drugačijim prostornim i vremenskim okolnostima u odnosu na današnje, pokazala najracionalnijim rešenjem u masovnoj stambenoj izgradnji posleratne Jugoslavije. Primenom takve sheme stana, u savremenim, dosta drugačijim okolnostima, autori su postigli racionalno iskorišćenu osnovu, predvidevši sve potrebne stambene funkcije, i ostvarivši utisak veće prostornosti zbog neposrednih veza između samih prostorija. Promišljenim koncentrisanjem instalacijskih blokova (kupatilo i kuhinja) u dubini prostora (prema središnjem traktu), autori su takođe maksimalno iskoristili fasadne površine za sve prostore dnevnog i noćnog bloka, što je, bez sumnje, doprinelo podizanju nivoa stanovanja u ovako nepretencioznom arhitektonskom konceptu.
Namesto projektantske težnje ka tipskim etažama, uobičajene u uslovima racionalizacije i skromnih finansijskih sredstava, autori su se odlučili za njihovu atipičnost. Takvom inovativnom projektantskom odlukom, ali ujedno i racionalnim i opravdanim postupkom, dobijene su, i pored iste koncentracije na svim etažama, različite strukture i veličine stanova, koje su mogle da zadovolje potrebe porodica različitih veličina. Time je ostvarena težnja projektanata da se osnova, u očitim, čvrstim gabaritima, dodatno »razigra«. Takav autorski stav može se smatrati i jednom vrstom kritike na dotadašnju praksu ponavljanja istih osnova stanova, naročito u arhitekturi skromnih razmera, ukazujući na mogućnost istraživanja osnovnog modula i njegove dalje, logične nadgradnje.
PROJEKT Pun naziv projekta | Program | Investitor | Glavni donator | Korisnik | Tip Intevencije | Lokacija | Adresa | Površina parcele | Površina objekta | Spratnost objekta | Autor fotografija | Period projektovanja | Autori | Projektant | Glavni projektant | Period izgradnje | |
IZVOĐAČI I KORIŠĆENI | građevinski radovi: Građevinar d.o.o., Ub, RS | Stolarski radovi: Gremet stolarija, Valjevo, RS STRUČNI NADZOR Arhiform d.o.o., Beograd, RS |
DETALJ
DETALJ | FRANCUSKI PROZOR Francuski prozor, kao značajan polifunkcionalni element arhitektonskog oblikovanja, u konkretnoj konstelaciji bio je racionalan i ekonomičan izbor u uslovima skromnih finansijskih sredstava i težnje ka stvaranju originalne arhitekture. Svojom polifunkcionalnošću zadovoljio je istovremeno ulogu i prozorskog otvora i lođe u svim stambenim jedinicama, bez obzira na njihovu strukturu i veličinu. Autori su na taj način vodili brigu da budući stanari novog objekta imaju osećaj ravnopravnosti i jednakosti u novoj stambenoj zajednici. Taj element, na prvi pogled nevidljiv i neuočljiv, doprineo je takođe već pomenutim i utvrđenim vrednostima ove arhitekture skromnih razmera, nesumnjivo podižući nivo stanovanja. |
GALERIJA
|