Alarmi za kuću - žični, bežični ili video nadzor?

U nastavku:

1. ALARMNI SISTEMI ZA KUĆU
- 1.1. Spoljna zaštita kuće
- 1.2. Unutrašnja zaštita kuće
2. BEŽIČNI ILI ŽIČNI ALARMNI UREĐAJI?
- 2.1. Alarmi za kuću - bežični
- 2.2. Alarmi za kuću - žični
3. ELEMENTI ALARMNOG SISTEMA
4. PAKET ALARMNOG SISTEMA ZA KUĆU

1. ALARMNI SISTEMI ZA KUĆU

Uopšteno gledano, postoje dve vrste zaštite za kuću – spoljna i unutrašnja – i svaka od njih ima posebne sistemske elemente vezane za upravljački centar, odnosno, glavnu jedinicu.

1.1. Spoljna zaštita kuće

Zbog izloženosti spoljnim faktorima i vremenskim prilikama, spoljna zaštita mora biti sastavljena od visokokvalitetnih komponenti čija je montaža vrlo zahtevna. Spoljna je zaštita namenjena složenijim instalacijama i uglavnom se koristi u slučajevima kada je kuća ograđena te je pristup dvorištu zabranjen.

1.2. Unutrašnja zaštita kuće

Za razliku od spoljne, unutrašnja zaštita je najčešća vrsta tehničkog obezbeđenja. Kako sam naziv kaže, unutrašnja zaštita namenjena je osiguranju unutrašnjosti objekta i to tako što sprečava kretanje provalnika. Osim toga, ona stanare štiti i tokom noći, kada su u kući, od bilo kakvog neželjenog ulaska.

2. BEŽIČNI ILI ŽIČNI ALARMNI UREĐAJI?

Alarmni, protivprovalni sistemi uglavnom se dele prema tome da li su žični ili bežični, premda svi funkcionišu na skoro istovetan način. Razlike u kvalitetu rada između ovih sistema praktično nema, samo u načinu ugradnje. Najvažnije je to što žični alarmni sistem mora biti projektovan u sklopu elektroinstalacija pre gradnje objekta, dok se za bežični možete odlučiti i kasnije.

2.1. Alarmi za kuću - bežični

Bežični alarmi za kuće su sve moderniji i sve traženiji. Bežični alarmni uređaji za kuću su elementi sistema s glavnom jedinicom koja se naziva centralom, a koja se s ostalim delovima povezuje određenom frekfencijom, a ne kablovima. Bežični sistemi se stoga brže i lakše postavljaju, a nema potrebe ni za nekakvim građevinskim radovima kao što su bušenje ili štemovanje zidova. Zato se izgled kuće ničim ne narušava. Bežični alarmni sistemi su odličan izbor za postojeće objekte koji nemaju postavljene instalacije za alarm.

2.2. Alarmi za kuću - žični

Kod žičnog alarmnog sistema, za razliku od bežičnog, pojedinačne komponente su s centralom povezane kablovima. Žični alarm se mora predvideti pre gradnje i ukomponovati u planove za elektroinstalacije. Ako se za postavljanje alarma ne odlučite pre gradnje kuće, razmislite bar o postavljanju cevi kroz koje bi instalacije kasnije mogle da se provuku. Ne uradite li tako, onda preostaje samo bežični alarm za kuću.

3. ELEMENTI ALARMNOG SISTEMA

3.1. Glavna jedinica – centrala

Centrala je glavna, upravljačka jedinica koja kontroliše ceo alarmni sistem. Njena osnovna funkcija je obrada svih dolaznih signala, onih koji stižu od senzora ili prekidača te uključivanje svetlosnih i zvučnih signala za uzbunu, po potrebi. Najvažnija im je karakteristika to što su potpuno nezavisni od mrežnog napajanja. Tako u slučaju nestanka struje alarm neće prestati da radi jer ima svoj akumulator.

Alarmna centrala ima ugrađen i komunikator koji obezbeđuje vezu s telefonskom linijom. To, ko će primiti i odazvati se na uključenje alarma, zavisi od postavke sistema. To može biti nadzorni centar ili određen broj telefona. S pojavom pametnih sistema i instalacija, pojavile su se i alarmne centrale koje imaju i video signal za tablet ili telefon korisnika.

3.2. Kodiranje (tastatura)

Kodiranje služi uključivanju i isključivanju celog sistema zaštite kuće, pregledu događaja i programiranju centralne jedinice sistema. Za kodiranje uglavnom služe LED, LCD ili ekran osetljiv na dodir. Preko tastature se uključuje i isključuje ceo sistem, noćni modus obezbeđenja, panik-alarm i slično.

3.3. Govorni i GSM moduli

Govorni modul može da se ugradi u centralnu jedinicu kako bi se alarmnim sistemom lakše upravljalo i kako bi se lakše identifikovali alarmi. Govorni modul na zahtev javlja tačno mesto alarma, a na isti način može i da se daljinski uključi ili isključi. U slučaju da u kući nema analogne telefonske linije, za komunikaciju se koristi GSM model koji osim komunikacije omogućava i slanje SMS.

3.4. Unutrašnja i spoljna sirena

Sirena služi za zvučno upozoravanje okoline i da uplaši provalnika. Spoljna sirena ima interno napajanje tako da može da radi i kada nema struje. Sirena obično ima i sigurnosni prekidač koji sprečava otvaranje jedinice.

3.5. Dodatni elementi alarmnog sistema

Među elemente alarmnog sistema ubrajaju se i određena bežična rešenja, pošto se centrala uvek može nadograditi posebnim modulom za bežični prijem signala. To su detektori ugljen-monoksida i drugih gasova, detektori anestetika, infracrveni senzori pokreta, unutrašnji i spoljni senzori pokreta, senzori povišene temperature, požara, loma stakla i kamera za video nadzor.

4. PAKET ALARMNOG SISTEMA ZA KUĆU

Okvirna cena alarmnog sistema, uključujući nabavku i postavljanje glavne i sporednih jedinica, senzore, kamere počinje od oko 200 EUR. Svakako, sve zavisi od samog alarmnog sistema, vrste, veličine kuće i broja jedinica, detektora, senzora i ostalih komponenti, kao i od ponuđača. Međutim, ima i sistema skupljih od 1.000 EUR.

Savet stručnjaka iz firme SMIT.RS MEDIA d.o.o

1. Kada govorimo o alarmnim sistemima, da li ste više za spoljnu zaštitu kuće ili unutrašnju?

Što se nas tiče, uvek smo za kombinaciju spoljne i unutrašnje zaštite, jer je dobro zaštiti i spoljni perimetar i ne dozvoliti da provalnici priđu objektu (kuća, magacin, kancelarija...), ali praksa je pokazala da se kupci uglavnom opredeljuju za alarmne sisteme za unutrašnju montažu, i to pre svega zbog cene. Senzori za spoljnu montažu su, bilo da su žični ili bežični, znatno skuplji u odnosu na senzore za unutrašnju montažu i to je jedan od presudnih faktora izbora.

2. Koju vrstu sistema najčešće preporučujete za stambene zgrade, a koju za privatne kuće?

Koji alarm se preporučuje ne diktira toliko veličina objekta - stambena zgrada ili privatna kuće - koliko diktira sam kupac i kakav sistem želi. Naravno, kompleksnije je i zahtevnije postaviti alarm u stambenu zgradu gde svaki stan/korisnik ima drugačija očekivanja od alarma, nego u jednu privatnu kuću gde o svemu odlučuje samo jedan korisnik. Da budemo jasni, veličina i složenost su različiti pojmovi, jer su alarmni sistemi u stambenim zgradama uvek veći, ali ne i nužno zahtevniji od onog sistema u privatnoj kući.

Razvoj IT industrije nam donosi neki drugi pogled na alarmne sisteme, pa tehničkim rešenjima ne rešavamo samo obezbeđenje od trećih lica, nego i eventualne hitne slučajeve kao što su poplave, curenje gasa, požar, dim...

Neki od vodećih proizvođača alarmnih sistema su su otišli korak dalje, a to je da kroz isti sistem pružaju i automatizaciju, pa kroz sistem bezbednosti korisnik može da dobije i sistem "pametne kuće" (upravljanje svetlima, kućnim uređajima, utičnicama, integracija video-nadzora u alarmni sistem, otvaranje kapije i/ili garaže, kontrola pristupa parkingu zgrade otvaranjem rampe...) i sve to preko jednog tastera u aplikaciji sigurnosnog sistema.

Iz svega gore navedenog, možemo se zaključiti da se o kompleksnosti sistema, za kućne sisteme ili stambene zgrade, može pričati isključivo kada znamo kakvi su sve zahtevi kupca.

3. Da li je potrebno neko posebno održavanje alarmnog sistema nakon ugrađivanja?

Naravno. Ne samo da je potrebno, nego je i neophodno, pošto se radi o bezbednosnom sistemu koji uvek mora da funkcioniše. Ne sme se dozvoliti da dođe do bilo kakvog propusta i da alarm ne odreaguje onda kada je to najpotrebnije. Preporučuje se da se jednom u šest meseci izvrši kompletna provera funkcionalnosti sistema, odnosno, njegovih komponenti. Usled vremenskih uslova kao što su visoke temeperature leti i niske temperature zimi, najčešći problemi koji se jave su zapravo na akumulatorima-baterijama koje pokreću ceo sistem kao i na baterijama koje se nalaze u spoljnim sirenama alarmnog sistema. Da bi se to sprečilo, kao što smo rekli, najbolji su servisni intervali na period od šest meseci, pa je tako i Zakon o privatnom obezbeđenju, koji je na snazi od 2017. godine, to prepoznao kao bitnu stvar za bezbednosne sisteme i kao obaveznu meru uveo Ugovor o održavanju sistema tehničke zaštite koji nas obavezuje da se minimalno 2 puta godišnje vrše servisi na sistemima tehničke zaštite.

U svakom slučaju, jako je bitno konsultovati stručnjaka koji može da da smernice i stručno mišljenje u donšenju ovako bitne odluke obezbeđenja objekta (kuća, stan, poslovni prostor, magacin...) jer se obično dešavaju greške u smislu da vlasnici pokušavaju da samostalno obezbede objekt, pa neadekvatnim komponentama ugroze sigurnost i pored postojanja takozvanog alarmnog sistema. Stručna lica mogu da posavetuju i upute buduće korisnike u sve prednosti i mogućnosti alarmnih sistema kako bi dobili baš onakav sistem koji njima odgovora u datom trenutku, a da ostave prostora i za neka potencijalna buduća proširenja.

g. Davor Šmit, SMIT.RS MEDIA d.o.o