1. Bušenje bunara i bušotina - šta sve treba da znate?

1.1. Uopšteno o bušenju

Duboke bušotine se uglavnom izvode onda kada se želi eksploatacija nečeg što je skriveno duboko pod zemljom. Na našem području se, naravno, radi o vodi koja se može koristiti sa sistemima toplotnih pumpi za zagrevanje kuća ili se može zahvatati i koristiti u druge svrhe. Duboko bušenje i pravljenje bušotina neophodno je i za sistem toplotne pumpe zemlja-voda, pri čemu se koristi dubinska geotermalna energija tla.

2. Dubinsko bušenje za toplotne pumpe

2.1. Toplotne pumpe

Poslednjih godina toplotne pumpe su postale vrlo popularne kao deo sistema grejanja, naročito individualnih. Ovo je prvi put da se radi o izuzetno ekološkom načinu grejanja, koji upravo zbog tih karakteristika subvencioniše sve više država. Ukoliko se odlučite za kupovinu toplotne pumpe, možete konkurisati i dobiti finansijsku podršku, pa će vas kupovina koštati mnogo manje. Od prošle godine su na snazi pravilnici za dobijanje bespovratnih sredstava za bušenje bunara, navodnjavanje i toplotne pumpe (i do 80%), pa nemojte da vam bude teško da se raspitate i saznate kakvi su sve uslovi i da li možete da ih ispunite. Drugi veoma važan faktor su dalji troškovi rada i održavanja sistema, pošto su kod grejanja toplotnom pumpom ubedljivo najniži od svih. Takođe je dobrodošlo da imate sopstveni izvor sa zahvatom, što znači da niste vezani za, na primer, snabdevanje gasom zbog kolebanja cena goriva i gasa i slično.

2.2. Vrste toplotnih pumpi i bušenje

Postoji više vrsta i tipova toplotnih pumpi: toplotna pumpa zemlja-voda koja koristi geotermalnu energiju zemlje, toplotna pumpa vazduh-voda za energiju vazduha i toplotna pumpa voda-voda, za eksploataciju toplote vode. Za sistem vazduh-voda nije potrebno bušenje, jer se spoljna jedinica pumpe postavlja negde na parceli, bez ikakvih dodatnih radova. Za toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda potrebno je duboko bušenje. U ovom drugom slučaju, možete se opredeliti za površinsku verziju, gde se mreža cevi postavlja preko veće, tačno proračunate površine, na oko metar dubine ispod površine. Međutim, ako se odlučite za toplotnu pumpu zemlja-voda sa geosondom, to će značiti da se za sondu mora napraviti bušotina od više desetina metara dubine.

2.3. Toplotna pumpa voda-voda

Pošto je voda metrima ispod površine i retko se izdiže prema površini - samo u slučaju obilnih kiša - do nje se mora doći dubinskim bušenjem. Ovaj sistem grejanja je izuzetno efikasan, jer mu koeficijent toplote dostiže vrednost veću od 5, što, prevedeno na jezik prakse, znači izuzetno niske godišnje troškove grejanja.

2.4. Toplotna pumpa zemlja-voda

Toplotna pumpa zemlja-voda se može izvesti na dva načina; prvi je površinski, pošto se postavlja na samo nekoliko metara ispod zemlje, premda na poprilično velikoj površini. Ono što je za ovaj sistem upitno je korišćenje tog dela placa, jer biljke slabo uspevaju, a drveće ne sme da se sadi kako korenje ne bi oštetilo ugrađen sistem. Toga radi većina korisnika radije bira sistem toplotne pumpe zemlja-voda sa geosondom. Kod ovog načina postavljanja izvođač kopa bušotinu duboku više desetina metara, u koju se potom ubacuje geosonda, koja je najsličnija vrlo dugačkoj i uskoj kapsuli. Svojim vrhom seže duboko pod zemlju (čak 100 i više metara), i koristi toplotu koja se tu akumulira.

2.5. Dubina bušotine za pumpu voda-voda

Dubina bušenja za pumpu voda-voda nije tolika kao kod one tipa zemlja-voda. Obično kolektorska cev ili sonda doseže više desetina metara ispod površine, ali to varira od lokacije do lokacije, budući da nivo podzemnih voda nije svuda isti. Specijalizovani ponuđači, odnosno, proizvođači pumpi i izvođači radova od kojih se toplotne pumpe naručuju, imaju stručnjake koji znaju da izračunaju koliko duboko bušenje treba da se radi.

2.6. Dubina bušotine za pumpu zemlja-voda

Kod ovakvog tipa toplotne pumpe u vašem je interesu da geosonda dopre što dublje - što se dublje ide, više toplote se može iskoristi, pošto se toplota lakše zadržava u dubljim slojevima. Važno je da dubinu bušotine za geosondu odredi stručnjak; on/ona će izračunati optimalnu dubinu prema lokaciji i tipu tla, kako bi geosonda iskoristila što više geotermalne energije, a da pri tom troškovi dubokog bušenja budu racionalni i opravdani. Takođe, treba da znate da ne postoji standard koliko se duboko buši, budući da se svi parametri razlikuju od lokacije do lokacije i da zavise od brojnih faktora. Jedan od njih, među najznačajnijim, zapravo, jeste sastav zemljišta - u stenovitom i izuzetno tvrdom zemljištu mnogo je teže bušiti u poređenju sa mekim i rastresitim tlom. Bušotina za geosondu se stoga kreće između 50 i 150 m, a može dostići i do 300 m, iako je to pre izuzetak nego pravilo za potrebe porodičnih kuća. Mnogo je slučajeva u kojima se izvođač radije opredeli za više geosondi na različitim delovima parcele, s tim što one tada ne moraju da budu toliko duboke.

3. Bušenje za zahvatanje podzemnih voda

Još jedna oblast koja zahteva duboko bušenje je zahvatanje podzemnih voda. Vodu u ove svrhe koriste proizvođači mineralne vode, opštine i banje, tako da to nije praksa kod porodičnih kuća. Nekada, kada još nisu postojali sistemi tekuće vode i cevi, svaka kuća je imala bunar dubok od nekoliko do više desetina metara, a koji je služio za vađenje sveže podzemne vode za potrebe domaćinstva, a većina postoji i danas.

4. Dobijanje dozvola za duboko bušenje

4.1. Analize i dozvole za bušenje

Duboko bušenje smatra se velikim posegom u prirodnu sredinu ili teren, pa se pre početka radova moraju pribaviti odgovarajuće saglasnosti. Takođe je potrebno pribaviti geološku i hidrološku stručnu analizu lokacije i svojstava tla na kome će se vršiti bušenje. Potrebna dokumentacija i vrste potrebnih dozvola razlikuju se u zavisnosti od svrhe bušenja i lokalnih organa samouprave. Ako se dubinsko bušenje vrši radi vode za piće, toplotne pumpe, navodnjavanja ili snabdevanja sistema, odnosno, da bi se koristila toplota podzemne vode, obavezno je rešenje koje izdaju opštinski organi nadležni za izdavanje građevinskih i vodnih dozvola. Za samu bušotinu se prvo priprema tehnički plan i prateća dokumentacija. Uz to su neophodne, takozvana, Vodna dozvola ili saglasnost koje izdaje nadležni organ vodoprivrede. Ako se radi bušotina za toplotnu pumpu kao izvor energije za individualno domaćinstvo, za njenu ugradnju se takođe priprema određena dokumentacija i moraju se poštovati standardi dati za vodovodne i elektroinstalacije. U svakom slučaju, preporučili bismo da se najpre posavetujete sa stručnjacima firme koju izaberete pošto su oni najbolje upućeni koliko u situaciju na terenu toliko i u zahteve lokalne samouprave te najbolje znaju šta je činiti da dobijete ono što želite i po ceni koja vam odgovara, a u skladu sa svim propisima. Čim pregledaju teren i određene vrste prostornih planova i snimaka, znaće da procene kako stvari stoje.

4.2. Kada su potrebne dozvole za bušenje

Po Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) u Članu 2. Stavu 24. bunari su svrstani u pomoćne objekte, pa se dalje, u Pravilniku o posebnoj vrsti objekata i radova za koje nije potreban akt nadležnog organa („Sl. glasnik RS", br. 102/2020, 16/2021 i 87/2021), u Članu 2. i Stavu 5. kaže da za jednostavne ekonomske objekte na istoj parceli s glavnim objektom, a koji se izvode tako da ne remete korišćenje drugih objekata, među koje se ubrajaju bunari, bunarske kućice, pumpe i bušotine za geotermalne sonde, ukoliko koriste iste infrastrukturne priključke kao i glavni objekat. Naravno, zahtev koji sadrži određenu tehničku dokumentaciju se podnosi nadležnom organu i dobija se Rešenje o odobrenju za izvođenje radova. Za sve dozvole i rešenja ovog tipa nadležna su lokalna javna vodoprivredna preduzeća.

4.3. Trajanje postupka bušenja

Procedura obično traje 30-60 dana, a cena koju ćete platiti za svu dokumentaciju zavisi uglavnom od toga šta je sve potrebno, odnosno, od složenosti dokumentacije. U slučaju strogo zaštićenih vodnih područja, možda će biti potrebna dalja istraživanja, pa ćete morati da angažujete nekoga da dođe na teren radi geoloških i hidroloških analiza, što opet povlači dodatne troškove.

5. Performanse bušenja

Način bušenja zavisi od lokacije na kojoj će se bušenje izvoditi i za šta će se koristiti. Važno je uzeti u obzir nekoliko faktora prilikom lokacije bušenja: sastav tla, jer je mnogo teže bušiti na tvrdim, kamenitim zemljištima nego u mekim, glinovitim ili u blizini susednih objekata.

5.1. Čvrstina tla

Bušenje na tvrdom, stenovitom terenu duže traje i zahteva više rada, što će cenu bušenja učiniti relativno višom nego kada se buši na mekšem zemljištu u močvarnim predelima. Prednost kamenih tla je što su vodootporna, što znači da izvođač neće naići na velike količine vode koju treba ispumpavati tokom bušenja, što može predstavljati problem na povodnim terenima.

5.2. Blizina susednih objekata

Ako se bušenje vrši u neposrednoj blizini objekata, koristi se postupak kombinovanog bušenja sa preventerom (uređajem koji sprečava eksplozije), a koji istovremeno omogućava da se izbušeni materijal i mulj odvode direktno u kolektor. Ako je bušotina namenjena geosondi, bušenje se izvodi u skladu sa VDI smernicama.

6. Održavanje i sanacija bušotina

6.1. Faktori koji ugrožavaju bušotine

Kao i sve druge stvari, i bunari i bušotine se vremenom prljaju, a mogu i da se zapuše. Najčešći uzrok oštećenja ili prljanja bunara, bušotina i geosondi je agresivna hemijska i biološka struktura podzemnih voda i nepravilno izvedena bušotina te snaga pumpe. Da nešto nije u redu sa bunarom, bušotinom ili geosondom, govori mutna i prljava smeđe-siva voda pomešana sa muljem koja se izliva na površinu. Na to ukazuje i lošiji rad pumpe i manja količina ispumpane vode u slučaju zahvata podzemnih voda. Toplotne pumpe takođe mogu začepiti izmenjivač toplote, što dovodi do kvara celog sistema grejanja. U takvim slučajevima je najbolje da se obratite izvođaču koji je sistem i postavio, naročito ako garantni rok još nije istekao.

6.2. Kako se vrši čišćenje/popravka

Ako se nešto dogodi neophodna je hitna akcija. Bunar, odnosno, bušotina mora se propisno očistiti i sanirati, a mora se proveriti da li ima oštećenja na geosondi. U najgorem slučaju treba izbušiti novu bušotinu ako se ispostavi da prvobitna od samog početka nije bila tehnički podesna.

Firme nude čišćenje bunara i bušotina do 1800 m, što je više nego dovoljno za potrebe svake toplotne pumpe. Osnovno čišćenje se obično vrši mehaničkim alatom, češće takozvanom muljnom pumpom koja podiže talog i tako odgušuje cevi i protok, a po potrebi se koriste i različiti hemijski preparati za uklanjanje bakterija i mikroorganizama. Takođe, po potrebi se mogu zameniti i potisne cevi. Menjaju se prohromskim ili PVC cevima.

7. Dubinsko bušenje - cena

Sve u svemu, cena metra bušenja i postavljanja cevi zavisi od više faktora, a najviše od namene. Kada je u pitanju bunar cena zavisi od tražene količine dotoka vode, jer se na osnovu toga izračunava prečnik bušenja te postavljanja cevi i potapajuće pumpe određene snage i protoka. Cena bušenja bunara za navodnjavanje ili geosonde za toplotnu pumpu na terenu srednje kategorije iznosi između 30 i 60 EUR/m.