Za područje

    Betoniranje, cena

    Koliko košta betoniranje? Cena betona zavisi od njegovog kvaliteta. Ako se uzme beton C25/30 standardnih vrednosti, cena se kreće između 25 i 35 EUR/m3. Ako se dodaju armatura i prateći radovi, cena se povećava na 45 do 60 EUR/m3.

    Kome poveriti betoniranje? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim građevincima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! Dovoljno je da popunite formular ispod.

    Zatražite ponudu:
    Nađi majstore

    Cena betoniranja


    Cena betoniranja sa pripremnim i završnim radovima. Cena nabavke i ugradnje betona C30, zajedno s armaturom i pripadajućim tesarskim radovima postavljanja oplate za upotrebu armature 90kg/m3.

    100.00 €/m3

    VEOMA NISKA CENA
    130.00 €/m3

    SREDNJA CENA
    156.00 €/m3

    NAJVIŠA CENA
    Želim ponudu izvođača radova

    Detaljnije cene za Betoniranje

    vaša količina

    jedinica

    okvirna cena

    vaša cena

    Cena radova betoniranja na prosečnoj kući po m2

    Cena nabavke i ugradnje betona C25/30 kao i nabavke, pletenja, vezivanja i polaganja armature s pratećim tesarskim radovima.


    m2

    €/m2

    Armirana ploča iznad podruma ili sprata, debljine 18 cm

    Cena nabavke i ugradnje betona C25/30 za armiranu ploču debljine 18 cm.


    m3

    €/m3

    Vertikalna ukrućenja

    Cena betoniranja vertikalnih ukrućenja protiv zemljotresa i vibracija, 30x30 cm, 30x20 cm i 20x20 cm.


    m3

    €/m3

    Stub od armiranog betona 25x25 cm

    Cena ugradnje betona C25/30 za šipove od armiranog betona.


    m3

    €/m3

    Nosač od armiranog betona, nadvratnik, 25x 40 cm

    Cena ugradnje betona C25/30 za nosač od armiranog betona.


    m3

    €/m3

    Rebrasta armatura RA, preseka Ø14 mm

    Cena nabavke, pletenja, vezivanja i polaganja gvozdene rebraste armature RA 400/500 Ø14 mm i veće, prevoza do mesta ugradnje i ostalih pratećih radova.


    kg

    €/kg

    Mrežasta armatura Q335

    Cena nabavke, pletenja, vezivanja i polaganja armaturnih mreža Q335, prevoza do mesta ugradnje i ostalih pratećih radova.


    kg

    €/kg

    okvirna cena
    Pošalji potražnju >

    Da li Vam je kalkulator bio koristan?

    Betoniranje - sve što treba da znate

    Betoniranje
    Iako svakako ima razlika između raznih vrsta betona, svaki sadrži tri glavna sastojka: portlandski cement, vodu i agregat

    1. Šta je beton?

    Iako se u savremenoj gradnji koristi bezmalo svuda, beton nikako nije moderan izum. Još su ga Rimljni koristili za svoje objekte kakav je Panteon. Današnje betonske smese od portlandskog cementa su pronalazak britanskog inženjera Džozefa Aspdina koji je ga je napravio u 19. veku u svojoj kuhinji. Aspdin je zapravo tražio kombinaciju sastojaka u odgovarajućoj proporciji, a sve ih je našao u prirodi. Portlandski cement je tako sastavio u jedinjenju s dva ključna elementa i dobio beton, građevinski materijal koji se svakodnevno koristi širom sveta.

    1.1. Osnovni sastojci betona

    Iako svakako ima razlika između raznih vrsta betona, svaki sadrži tri glavna sastojka: portlandski cement, vodu i agregat sastavljen od šljunka ili peska ili oba. Dobijena čvrsta smesa ima pritisnu čvrstoću čelika. Portlandski cement sadrži prirodne minerale koji uključuju krečnjak, peščar, škriljac, gvožđe, glinu i pepeo. Proizvođači sipaju ove sirovine u cilindrične betonske peći i zagrevaju ih do 1.500 °C. Tokom ovog procesa voda i ugljen-dioksid isparavaju i nastaju nova jedinjenja zvana klinker. Klinker se zatim melje u fini prah, u koji se dodaje gips za kontrolu i regulaciju brzine očvršćavanja kada se ponovo kombinuje s vodom. Ova smeša je poznata kao portlandski cement. Betonske mešavine postoje u različitim oblicima za različite namene. U standardnoj betonskoj smesi agregat je mešavina peska i sitnog šljunka. Takozvana „smeša peska“ je smeša u kojoj je samo sitniji pesak i u njoj nema šljunka. Pogodan je za krpljenja i razne betonske zanatske radove. Još finiji agregati su u smešama maltera koji se koriste za spajanje opeka i blokova. Da bi se promenila njegova svojstva, u beton se mogu dodati i različiti aditivi. Na primer, betonske mešavine za temelje i sidra uključuju epokside koji povećavaju čvrstinu betona. Armirani beton uključuje staklena vlakna koja smanjuju pucanje. Ima i drugih aditiva koji ubrzavaju ili usporavaju vreme vezivanja i sušenja betona.

    1.2. Šta treba da znate o trajnosti betona?

    Korozija metala, ciklusi zamrzavanja i odmrzavanja i hemijske reakcije alkalnih agregata mogu biti uzroci pucanja betona. Glavni krivac propadanja betona je ipak izloženost vlazi. Međutim, uvreženo je pogrešno mišljenje da je beton nepropusan, iako voda vrlo lako prodire kroz mikropore na betonu. Kvalitetno urađena i sasvim osušena betonska podna ploča debljine 4 cm ili više ne propušta vodu s površine, ali nije imuna na vodenu paru. Zbog toga je neophodno učiniti beton manje propusnim, a čime će se usporiti i njegovo propadanje. Između ostalog, to se postiže umanjenjem razmere vode i cementa, ravnomernošću i gustinom agregata kao i koršićenjem aditiva i inhibitora pare. Smanjenjem propusnosti betona i odgovarajućim sistemom prozračivanja trajnost betona može da se poveća. I pored toga, skupljanje betona može da izazove podizanje ivica ploče na spojevima kao i naprsline. Ako gornja i donja površina ploče imaju različit nivo vlažnosti i neujednačenu temperaturu, dolazi do skupljanja gornje površine i savijanja cele ploče.

    2. Pronađite dobrog ponuđača betona

    Izbor pravog dobavljača i izvođača betoniranja igra vrlo važnu ulogu u dugotrajnosti konstrukcije objekta, prilaznog puta ili dvorišnih staza ili platoa. Iskusni izvođači radova znaju koliki treba da su temelji, kakva mešavina betona je neophodna za postojeće klimatske uslove, razmake između armatura i nosećih konstrukcija, koliko beton treba da bude tvrd da bi se sprečilo pucanje i skupljanje, ali i brojne druge faktore. Svega ovoga radi, pažljivo izaberite pouzdanog i iskusnog izvođača radova s dobrim referencama.

    3. Vrste betona

    3.1. Običan beton

    Ovo je jedna od najčešće korišćenih vrsta, i to najviše za gradnju staza, prilaza i jednostavnih objekata jer ne zahtevaju visoku zateznu čvrstoću. Sastavljen je od cementa, peska i agregata pomešanih s vodom, najčešće u razmeri 1:2:4. Pošto ničim nije ojačan, neprimeren je za noseće konstrukcije obzirom da slabo prenosi napetost koju uzrokuju vibracije, opterećenja, vetar i slično.

    3.2. Laki beton

    Ova vrsta betona je poznata i kao ćelijasti ili termoizolacioni beton, i on je tečan te ga je moguće napraviti i uliti u oplatu, a da se on dalje sam razliva pod silom gravitacije i sopstvene težine. Najčešće se koristi za pravljenje podnih i prozorskih ploča te krovova. Vrste agregata koje se koriste za laki beton su plavućac, ekspandirani škriljci i glina. Ovakav beton ima nisku termoprovodljivost, uglavnom oko 0,3 W/mK u poređenju s običnim koji ima 10-12 W/mK.

    3.3. Betoni visoke gustine

    Ovakvi betoni se nazivaju teškim i gušći su od drugih, jer se proizvode od drobljenog kamena, odnosno, grubljih agregata. Ovakav beton pruža bolju zaštitu od zračenja te se najčešće koristi za gradnju nuklearnih elektrana i sličnih objekata.

    3.4. Armirani beton

    Armirani beton (AB) je kompozit vrlo široke upotrebe u savremenoj gradnji. Da bi se povećala njegova ukupna čvrstoća, dodaju mu se čelične šipke, žice, mreža ili vlakna pre nego što se stvrdne (ili se postavljaju pre izlivanja betona). Ta ojačanja poznata pod zajedničkim nazivom armatura, služe za otpor vučnim silama, pošto se beton sam po sebi odupire pritisnim silama. Ovako kombinovani armatura i beton zajedno stvaraju čvrstu vezu i efikasno deluju kao jedinstven strukturni element.

    3.5. Prefabrikovani/montažni betonski elementi

    Beton u ovakvom obliku se pravi, uliva u kalupe i suši u fabričkim uslovima. Kalupi se prave prema potrebi, odnosno, prema traženom obliku i veličini te se mogu koristiti više puta. Ovako dobijeni betonski elementi najčešće služe za montažnu gradnju pošto uz druge elemente čine potpunu strukturu. Obično se koriste kao strukturne komponente poput zidnih ploča, nosača, stubova, podova, stepeništa, cevi, tunela i drugih.

    3.6. Prenapregnuti beton

    Prenapregnuti beton je konstruktivni materijal koji omogućava takvu, unapred proračunatu napetost konstrukcionih elemenata da oni mogu da izdrže i napetost koju će imati pod opterećenjem. Prenapregnuti beton ujedinjuje visoke čvrstine pritisnih karakteristika betona i visoku zateznu čvrstoću čelika. U armiranom betonu napetost prenosi čelična armatura dok prenapregnuti beton prenosi opterećenje indukovanom napetosti celog konstrukcionog elementa. Zato se često koristi za podne nosače, stubove, pilone, železničke pragove i konstrukcije kakve su mostovi, rezervoari, krovovi i uzletno-sletne piste.

    3.7. Staklobeton

    Stakleni beton, odnosno, beton armiran staklom je građevinski materijal koji se često koristi za oblikovanje spoljnih obloga. Sastoji se od vrlo tvrdih vlakana otpornih na alkale dodatih smeši betona. Vlakna deluju kao glavna noseća komponenta dok ih beton drži u određenom položaju i prenosi opterećenje. Na taj način i beton i vlakna zadržavaju svoje fizičke i hemijske karakteristike, dok su im kvaliteti sjedinjeni te tako tvore vrlo jak kompozit.

    3.8. Penasti beton

    Ova je vrsta običnog betona poznata i kao penobeton zbog mehurića mikroskopske veličine (od nekoliko hiljaditih delova do nekoliko stotih delova centimetra) koji čine 4-7% zapremine betona. Ovi mehurići su u stvari mikrokomore u kojima se voda zadržava i ledi, čime se smanjuje unutrašnji pritisak na beton.

    3.9. Samozbijajući (samougrađujući) beton

    Pronalazak ovog samozbijajućeg betona je po mišljenju mnogih stručnjaka jedan od najvažnijih novijih prodora u tehnologiji betona. To je nesegregirajući beton koji se sasvim lako razliva pod sopstvenom težinom i ispunjava ceo prostor omeđen oplatom bez potrebe da se dodatno sabija i vibracijama čini kompaktnijim. Zbog ovakvih, izuzetnih karakteristika samorazlivanja i samozgušnjavanja, najviše se koristi u izgradnji kompleksnih betonskih okvira.

    3.10. Pametni beton

    Tehnologija pametnog betona nudi alternativnu metodu očuvanja stanja armiranobetonskih konstrukcija. Betonu se u proizvodnji, u uobičajenu smesu, dodaju sitnija karbonska vlakna koja poboljšavaju mehaničke karakteristike betona i time konstrukcija ima bolji odgovor na deformacije i opterećenja. Smanjuju se naprezanje i deformacije betonskih konstrukcija, ali i identifikuju eventualni problemi pre nego što beton propadne. Pametan beton prepoznaje sitnije greške u strukturi betona i zato se koristi za proveru stanja i sanaciju konstrukcija, naročito posle zemljotresa.

    3.11. Betonska vlakna

    Betonska vlakna su kao kompozitni materijal sastavljena od smeše cementa, betona ili maltera i sitnih, ravnomerno raspršenih vlakana.

    3.12. Polimerni beton

    Polimerni betoni se razlikuju od epoksidnih, poliesterskih, vinilnih i drugih. Epoksidi su najveća kategorija budući da se u građevinarstvu najviše i koriste. Vrlo su popularni zbog svojih vrhunskih karakteristika čvrstine, otpora na vibracije koliko i zbog odličnog spajanja s betonskim i metalnim površinama.

    4. Načini pravljenja betona

    4.1. Saveti za mešanje betona

    Poznato je da se beton stvrdne kada mu se doda voda. Hemijska reakcija koja se pri tom odvija naziva se hidracijom i, budući da cement sadrži pet elemenata koji učestvuju u ovoj reakciji, proces je složeniji. Za čvrstinu betona su najbitniji kalcijum-silikati koji čine 75% smese. Tokom hidratacije daju natrijum-hidroksid i toplotu, pa se tokom mešanja moraju nositi rukavice. Ph vrednost mokrog betona dostiže 12 i više te je smesa vrlo abrazivna i neretko rad s betonom može izazvati opekotine. Za potpunu hidrataciju neophodne su precizne količine vode. Sipate li manje od preporučene količine, beton neće biti dovoljne jačine, a ako bude više, smesa će biti slaba. Beton ne treba da se suši da bi se stvrdnuo i zato konstrukcije mogu da se liju i ispod vode. Tako, kada se proces hidratacije završi, višak vode u betonskoj smesi prelazi u pore zbog čega cela struktura može oslabiti. Veliki deo te vode odmah izlapi, mada mogu proći i godine dok sva voda iz smeše sasvim ne nestane. Pri mešanju betona, vode mora biti dovoljno da smesa bude tečna i upotrebljiva, ali ne previše, da se ne razredi kao supa. Manje količine betona mogu se umešati i u mešalici ili zidarskom koritu od veštačkog materijala, tako da se betonska smeša pomeša s vodom i dobro ujednači ručnom mutilicom. Za veće količine se preporučuje električna mešalica ili da se naruči isporuka gotovog betona koji dolazi u kamionu-mikseru.     

    4.2. Oblikovanje betona

    Izrada oplate je najkomplikovaniji deo betoniranja. U suštini, svež beton je viskozna tečnost i nekontrolisano će se razliti, ako se ne sipa u pripremljen kalup, odnosno, oplatu. Ako treba da se prave ploče ili neki drugi oblik, neophodno je postavljanje oplate ili šalovanje. Građevinci šalovanje uglavnom rade pomoću OSB ili vezanih ploča. Pošto je šalung privremena konstrukcija, bitno je da je dobro postavljen, a ne da lepo izgleda. Mora biti dovoljno čvrst da izdrži težinu ulivanja betona i ne sme imati nikakvih rupa ni pukotina kroz koje bi beton mogao da procuri. Važno je da se tamo gde će se kasnije beton videti, upotrebe glatke vezane ploče, na primer za zidove, jer će ta površina ostati trajno utisnuta u beton. Iskusni građevinci na takvim mestima koriste lepljive trake za vezane ploče tako da nakon uklanjanja oplate ostanu sasvim glatke betonske površine. Oplatu je uvek bolje sastavljati vijcima, a ne ekserima, jer tokom skidanja oplate ekseri mogu da izgrebu svež beton. Vijci za oplatu su oni koji se koriste i za suvu montažu.   

    4.3. Armiranje betonskih konstrukcija

    Iako beton ima visoku pritisnu čvrstoću, njegova zatezna čvrstoća nije ni približna onoj koju ima čelik. Konstrukcije kakvi su zidovi i ploče mogu da ispucaju od težine. Da bi se to sprečilo, građevinci svaku veću konstrukciju ojačavaju armaturom; u zidove i temelje se postavljaju čelične šipke, a pri izradi temeljnih i podnih ploča postavljaju se čelične armaturne mreže. Izrada čelične armature zahtevna je koliko i šalovanje. Mreža i šipki ima u različitim prečnicima. Veličina, odnosno, fi kako ga majstori zovu, bira se prema zateznoj čvrstoći potrebnoj za određeni objekat. Uvek je bolje da prečnik bude veći nego manji od potrebnog. Armatura može i da se savija pomoću ručnog alata zvanog uzengija tako da se dobije potreban oblik, mada postoje i mašine ili se o tome možete dogovoriti i s prodavcem betona, ako naručujete gotov.  

    4.4. Obrada i farbanje betona

    Prema tome kako želite da izgleda beton kada bude završen zavisi i njegova završna obrada, zapravo, postupak rada. Obično se završna obrada počinje šmirglanjem dok je beton još mokar. U nekim slučajevima kao što je recimo izgradnja garaže, estrih može biti završni sloj. Ako lijete beton za terasu ili pod u vikendici, verovatno ćete želeti da on i dodatno bude uglačan pre nego što se stvrdne. To se može uraditi brušenjem ili poliranjem posebnim mašinama, kada beton bude sasvim suv. Poliranje betona je zaista veština koja traži znanje i iskustvo. Cilj je da se takvom obradom izvuku na površinu sitniji komadi agregata i prah te napravi sasvim glatka površina. Ako se u tome pretera, površina može posle izvesnog vremena početi da se ljušti ili puca. Betonu mogu da se dodaju boje neposredno pre izlivanja ili da se kupi već obojen. Kada se stvrdne, beton može da se boji i kiselim premazom ili bojom za beton. Kiselina uzrokuje hemijsku reakciju s hemikalijama u betonu, pa se stvaraju razne zemljane boje. Farba se koristi ako želite neke drugačije boje ili nijanse.

    4.5. Zaptivači betona

    Ako imate u domu betonsku radnu ploču ili pult ili vam je pod u kupatilu betonski, biće potrebno da se te površine zadihtuju kako ni voda ni nečistoće ne bi ulazile u pore. Većina zaptivača za beton u stvari su poliuretan ili akril koji se rastvaraju u vodi. Pre premazivanja beton mora biti očišćen sredstvom za pranje i vodom ili pištoljem za pranje pod pritiskom i osušen, a premaz se nanosi četkom ili valjkom i onda se ostavi da se osuši. Dobro je da ovaj postupak ponavljate redovno, na svakih nekoliko godina, da bi trajao što duže i izgledao kao nov.

    Daibau.rs, pomažemo pri prooceni investicije i izboru izvođača za vaš Dom



    Želim ponudu izvođača radova
    Poslednji projekti

    Temeljna ploča

    Potrebna košuljica temelja popunjavanje temelja i temeljna ploca cca 60m2. 476280 € do 793800 €

    ........

    Izrada cokle i stubova za ogradu

    Izrada cokle dužine 30m, visine 70cm i širine 20cm,i izlivanje stubova za tu dužinu sa velikom kapijom od 5m dužine i malom 1m. Takođe kopanje temelja za coklu i odvoženje šuta kao i skidanje stare ograde.

    Molim kontakt putem mejla ili vibera. 74088 € do 123480 €

    ........

    Šalovanje zida

    Potrebano ograda da se šaluje 20-30 metara cokla da se izbetonira 2 tri dana posla. 63504 € do 105840 €

    ........

    Želim ponudu izvođača radova





    Cena, Betoniranje temelja, cca 10 x 7 m
    Betoniranje, Maradik

    1575 € do 2625 €

    Cena, Šalovanje i izlivanje potpornog zida, 10 metara dužina, 2 metra visina
    Betoniranje, Ralja

    810 € do 1350 €

    Cena, Betoniranje poda u dve sobe, cca 30 m2
    Betoniranje, Kragujevac

    513 € do 855 €

    Cena, Betoniranje dvorišta sa pripremom, 200 m2
    Betoniranje, Grocka

    3600 € do 6000 €

    Cena, Staza za ulaz u dvorište, cca 4m x 12m x 10 cm
    Betoniranje, Obrenovac

    900 € do 1500 €

    Cena, Šalovanje stepenica, Širina stepenica je 140 cm
    Betoniranje, Beograd

    180 € do 300 €

    Cena, Šalovanje i temelj za ogradu, cca 60m
    Betoniranje, Novo Selo (Vrnjačka Banja)

    1080 € do 1800 €

    Cena, Podzid i stepenice, cca 17 x 1.5 m
    Betoniranje, Užice

    630 € do 1050 €

    Cena, Betoniranje dvorišta, 1 kubik
    Betoniranje, Ćićevac

    180 € do 300 €

    Cena, Betoniranje poda u garaži, cca 4.93 x 2.53 m
    Betoniranje, Novi Sad

    270 € do 450 €

    Cena, Betoniranje dvorišta, cca 130 m2
    Betoniranje, Borča

    2250 € do 3750 €

    Cena, Betoniranje ploče za pergolu i za bazen, cca 24 m2
    Betoniranje, Zrenjanin

    495 € do 825 €

    Cena, Potrebno mi je betoniranje dvorišta površine, 40 m2
    Betoniranje, Čenta

    900 € do 1500 €

    Cena, Podloga za montažni bazen, cca 3 × 3 × 0,10 m
    Betoniranje, Vrčin

    180 € do 300 €

    Cena, Betoniranje dvorišta preko starog betona, cca 8 x 6 m
    Betoniranje, Kamenica (Valjevo)

    630 € do 1050 €

    Cena, Potporni zidovi i betoniranje, 20-30 m2
    Betoniranje, Sokobanja

    2250 € do 3750 €

    Cena, Betoniranje prilaza, 25-30 m2
    Betoniranje, Crna Bara (Bogatić)

    540 € do 900 €

    Cena, Betoniranje boksa, 6 m2
    Betoniranje, Barič

    135 € do 225 €

    Cena, Potporni zid (parapet) ograda na tri strane placa, plac 7 ari
    Betoniranje, Surčin

    3150 € do 5250 €

    Cena, Betoniranje prilaza i staza oko kuće, oko 50-70m2
    Betoniranje, Bečmen

    1080 € do 1800 €

    Cena, Zidanje ograde i ploće oko kuce, cca 210m ograda, 25m2 betaže
    Betoniranje, Ljig

    1080 € do 1800 €

    Cena, Betoniranje staza oko stambene zgrade, cca 20m2
    Betoniranje, Ugrinovci (Zemun)

    540 € do 900 €

    Cena, Temelj, cca 12×12×20m
    Betoniranje, Beli Potok (Beograd)

    3150 € do 5250 €

    Cena, Dozidjivanje postojećeg objekta, cca 3.5 x 5.8 x 2.5 m
    Betoniranje, Vlasina Okruglica

    7200 € do 12000 €

    Cena, Betoniranje ploče na zemlji, Oko 35 m²
    Betoniranje, Sokobanja

    630 € do 1050 €

    Cena, Zidanje ograde i betoniranje, 15
    Betoniranje, Zemun

    1350 € do 2250 €

    Cena, Betoniranje dvorista, 6 x 6 m
    Betoniranje, Lazarevac

    810 € do 1350 €

    Cena, Dogradnja i pokrivanje terase, prizemlje, cca 8m2
    Betoniranje, Leskovac

    1080 € do 1800 €

    Cena, Izgradnja potpornog zida oko kuće, cca 15 m2
    Betoniranje, Beograd

    2700 € do 4500 €

    Cena, Razbijanje postojećeg betona i betoniranje terase, cca 50m2
    Betoniranje, Kragujevac

    900 € do 1500 €

    Cena, Ograda od armiranog betona, cca 25 m
    Betoniranje, Beograd

    1350 € do 2250 €

    Cena, Betoniranje dvorišta, 25 m2
    Betoniranje, Beograd

    450 € do 750 €

    Cena, Izrada šahta za hidrant, cca 1 x 1 x 1 m
    Betoniranje, Kać

    540 € do 900 €

    Cena, Betoniranje staza oko kuće i dva stepeništa, cca 30m2
    Betoniranje, Beograd

    540 € do 900 €

    Cena, Razbijanje stare staze i betoniranje nove, 15 x 0,7 m
    Betoniranje, Zrenjanin

    270 € do 450 €

    Cena, Uraditi parapet oko kuce, 22 x 9 m
    Betoniranje, Kraljevo

    4455 € do 7425 €



    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Betoniranje cenovnik

    Zatražite neobavezujuću ponudu od firmi

    4311+ Preduzeća za Betoniranje
    Besplatna pretraga
    Bez provizije
    Zatraži ponudu
    Izračunajte ratu kredita za planirane radove i prijavite se za konsultacije sa bankarskim savetnikom:
    Uslovi korišćenja I Politika privatnosti I Informacije o kolačićima I Impressum
    © 2024 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana