1. Malterisanje - šta sve treba da znate?

Malterisanje spada u grupu završnih, grubih građevinskih radova koji se izvode i sa vanjske i s unutrašnje strane objekta, posle zidanja i štemovanja, za razvod svih vrsta instalacija. Malterisanje je vrlo zahtevan, stručan posao i najbolje je prepustiti ga profesionalcima. Na prvi pogled on tako ne deluje - svako bi umeo da nabaci smesu na zid i razmaže je - ali upravo u tome leže „cake“ zanata. Malterisanje se danas radi uglavnom mašinski i to gotovim smesama koje su u vidu praha i mute se sa vodom. Međutim, upravo to - koji i kakav malter treba uzeti, kako ga pripremiti, naneti, koje gustine i debljine treba da je, valja li dodati izvesne aditive za čvrstinu, postojanost, protiv vlage, buđi ili za brže sušenje - jesu veštine profesionalaca.

2. Načini malterisanja

Malterisanje bi se moglo, uslovno rečeno, podeliti na mašinsko i ručno te spoljno i unutrašnje.

Spoljnim malterisanjem se vrši zatvaranje fasade nakon postavljanja hidro, termo i zvučne izolacije (demit fasada) ako je u pitanju kontaktna, neventilisana struktura. Malterisanjem se, dakle, osim što se štite ovi slojevi izolacije od spoljnih uticaja vremena i temperature, postiže željeni, ujednačen i ravnomeran izgled površina. 

Takvo malterisanje spoljne strane fasade uglavnom se vrši mašinski. To znači da se pripremljena smesa maltera s eventualnim dodacima protiv vlage i buđi, za brže sušenje ili bolje prianjanje, iz mešalice pumpom, odnosno, crevom na čijem je kraju mlaznica ili „pištolj“ kako je majstori obično zovu, ravnomerno nanosi na površine zidova. 

Unutrašnjim malterisanjem se obrađuju zidovi enterijera i to nakon završetka grubih instalaterskih radova. I u tom slučaju smeša maltera se iz mešalice nanosi direktno na zidove, podove i plafone. Vrlo je važno da se posao radi parcijalno jer se malter mora zagladiti pre nego što počne da se suši. Za to služe posebne ravnjače i gleterice, a kada su površine velike, onda se dele na manja polja pomoću drvenih, metalnih ili plastičnih profila i tako deo po deo završavaju. 

Ručno malterisanje podrazumeva i ručno pravljenje maltera i ručno nanošenje. To je stariji, sporiji i zahtevniji način rada, ali ima situacija kada je i jedini moguć zbog teže dostupnih mesta ili specifičnog položaja ili oblika nekih građevinskih elemenata. Neretko, koristi se i za obradu manjih površina pošto je u takvim slučajevima upotreba cele opreme i uređaja neisplativa.

3. Priprema maltera

Malteri su danas mahom gotovi proizvodi koji se kao prah prodaju na džakove te im se na licu mesta dodaje voda i po potrebi određena veziva ili aditivi, ako već nisu tako fabrički pripremljeni. Malteri se dele na cementne, glinene, krečne i zemljane, a koja će vrsta biti upotrebljena zavisi od podloge i izloženosti uticajima sredine. Cementni malteri se smatraju najjačim i koriste se skoro u svim građevinskim radovima takvog tipa. Kada su kvalitetni i izvedu se prema svim pravilima profesije, mogu potrajati vrlo dugo, a zahvalni su i za obnavljanje. 

Glineni, zemljani ili blatni malteri su sasvim prirodni i dugo pre pojave industrijskih su bili jedini građevinski materijal za oblaganje. Danas se izgleda „vraćaju u modu“, pošto sve više ljudi želi da se vrati prirodi u svakom obliku. S druge strane, mnogo je i onih koji pate od raznih alergija, a ovi prirodni malteri nemaju nikakvih neželjenih dejstava. Osim toga, prirodni su regulatori vlage i na njima se ne stvara buđ. U zavisnosti od toga kako se umešaju, mogu se koristiti i za vanjske i za unutrašnje površine.

3.1. Prednosti i slabosti maltera

I mašinski i ručno pravljeni malteri, za spoljno i unutrašnje malterisanje, imaju i prednosti i mana. Mašinski pravljeni, gotovi malteri su bolji zato što se lakše prave i u većim količinama, smesa je uvek ista, ujednačena i bez grudvica, a hemijski sastav je određen i razmeren još u proizvodnji, tako da se kupuje sasvim spreman za upotrebu. Pri mašinskom malterisanju dešava se slično: gotov malter se mašinski nanosi na podlogu i zato se radi brže i efikasnije, naročito kada su u pitanju veće površine i sve izgleda isto. 

S druge strane, ručno pravljeni malteri su svaki put drugačijeg sastava, jer se retko kad pogodi potpuno ista razmera sastojaka, smesa je manje homogena i tekstura može varirati. Malter se meša u ručnoj mešalici i zato se razlika najviše vidi u neujednačenoj tvrdoći. Međutim, prilikom ručnog malterisanja, ako se rade cele površine, a ne samo teže dostupna mesta, mogu se doziranjem i variranjem sastojaka dobiti različite gustina i struktura, pa se na taj način postići grublja površina ili rustičan izgled. Takve tehnike su vrlo zahtevne i traže veštinu. 

4. Proces malterisanja

4.1. Priprema površine

Kao i za sve ostale građevinske i zanatske poslove, priprema površine je vrlo bitna. Zidovi, podovi i plafoni koji će se malterisati, bilo ručno bilo mašinski, moraju biti dobro očišćeni i suvi. U zavisnosti od vrste površine, ali i planirane vrste maltera, površina se može tretirati prajmerima ili drugim vrstama sredstava koja obezbeđuju bolje prianjanje ili impregnaciju. Kada se sve osuši prema preporukama proizvođača, počinje se sa nanošenjem maltera.  

4.2. Izvođenje malterisanja

Malterisanje se radi mašinski, specijalnim pumpama koje gotov malter prskaju na određenu površinu. Površina se radi cela, „u komadu“ ili po delovima, a to uglavnom zavisi od same površine - monolitne fasade bez otvora se malterišu odjednom, a onda se završna obrada radi u delovima. Na kraju se dobija ravna, ujednačena i jednoobrazna površina koja kasnije može da se obrađuje.

Kod ručnog malterisanja, posao ide sporije jer se malter nanosi i odmah ravna gletericom, deo po deo. Vodi se računa o tome da sloj maltera bude što ujednačeniji i približne debljine celom površinom. Ukoliko se tako planira, onda dok je malter još svež može da se pravi hrapava ili reljefna površina ili da se izvedu neke šare. Tako omalterisani zidovi se ostavljaju takvim ako je u pitanju industrijski stil, ili se eventualno, kreče monohromatski. Ima i slučajeva kada se na kraju površina izlakira posebnim lakom da bi bila sjajna. 

4.3. Sušenje maltera

Sušenje maltera mora da se obavi prema uputstvima proizvođača. Isto kao što postoje uputstva za pravljenje odgovarajuće smese prema kvadraturi koja se radi da bi mešavina ispala kvalitetno, a jednako se mora držati preporuka u vezi dužine sušenja. Ako se prvi sloj ne osuši dobro, a nanese sledeći, sva je prilika da će se pojaviti pukotine, ulegnuća ili ispupčenja. Osim toga, vreme sušenja zavisi od vrste maltera, relativnih vlažnosti i temperature koliko i od veličine površine. 

5. Gde naći dobre majstore

Naravno, pitanje - gde naći dobre majstore - nameće se samo po sebi, budući da ponuđača ima bukvalno bezbroj. Na našem ćete sajtu naći veći broj firmi i pojedinaca sa kojima sarađujemo, pa im se možete obratiti. Pored njihovog kontakta videćete preporuke, reference i ocene klijenata, koje će vam pomoći da se opredelite. Jasno je da nasumično pretraživanje interneta u potrazi za dobrom pogodbom može potrajati, a preporuke poznanika mogu, ali i ne moraju, biti pouzdane.

6. Završna obrada površina

Kada se malterisanjem napravi površina tražene strukture, teksture, debljine i izgleda, sledi završna obrada. U zavisnosti od toga da li se radi o spoljnim ili unutrašnjim zidovima, potrebna je veća ili manja zaštita koja se dobija nanošenjem raznih završnih premaza. Tu su sredstva za zaštitu od UV zračenja, nečistoća, vode, vlage, buđi i slična. Vanjskim zidovima je svakako potrebnija jača zaštita i ona se valja obnavljati češće kako bi bili zaštićeni svi unutrašnji elementi fasade. Unutrašnje površine se drugačije obrađuju, pošto je tu uglavnom bitnija estetika od zaštite. Zato se više pažnje posvećuje isticanju teksture i boje površina. Malterisani zidovi se mogu krečiti, lakirati, prelepiti tapetama ili na neki drugi način srediti prema ideji uređenja enterijera.