U nastavku:
1. Tervol - mineralna vuna
Kamenu i staklenu vunu razlikuju sastav, ali i način proizvodnje. Kamena vuna nastaje iz bazalta i dijabaza, koji se rastapaju na temperaturi od 1.600°C uz dodatak koksa. Otopljena smesa se potom dodatno obrađuje i dodaje joj se vezivo za tvrdoću. Od tako nastalih vlakana prave se slojevi kamene vune. Kamena vuna se potom oblikuje u izolacione ploče. Tervol kamena vuna se pravi od minerala diabaz i amfibolit. Termoizolacija od tervola je zato neškodljiva po prirodnu sredinu i može da se reciklira.
2. Staklena vuna
Proizvodnja staklene vune takođe počinje u peći. Kvarcni pesak i reciklirano staklo tope se u posebnim pećima, a dobijena smesa se sipa u rotore. Potom se iz smese izvlače vlakna koja se učvrščuju vezivom. Od vlakana se zatim prave slojevi staklene vune, koji se režu i pakuju u rolne.
3. Kolika je izolativnost kamene vune, a kolika termoprovodljivost staklene vune?
Materijali su različite gustine, a u ovom slučaju, ona utiče i na njihova druga svojstva. Kamena vuna ima veću gustinu, stoga je veća i njena vatrootpornost, ali i tvrdoća. Gustina materijala utiče i na provodljivost, a za kamenu vunu važi da, što je njena gustina veća, to je niža njena termoprovodljivost te su energetski gubici manji. Optimalna gustina kamene vune je između 50 i 80 kg/m³, a u tom slučaju, njena termoprovodljivost je između 0,035 i 0,040 W/mK.
Sa staklenom vunom je nešto drugačije. Što joj je gustina veća, to bolje provodi toplotu. Obično se upotrebljava staklena vuna gustine između 10 i 100 kg/m³, koja ima termoprovodljivost između 0,045 i 0,032 W/mK.
4. Vlaga i vuna za izolaciju
Staklena kao ni kamena vuna same po sebi nisu otporne na vlagu. Pri proizvodnji se obema dodaje poseban dodatak koji štiti od vlage. Kod oba materijala voda se zadržava u unutrašnjosti vlakana; to ne predstavlja problem kada su ugrađeni tako da se što pre osuše. Ni kamena ni staklena vuna ne smeju se ugrađivati na mestima izloženim vlazi.
5. Gorivost izolacije
Oba su materijala negoriva pošto je i kamenoj i staklenoj vuni tačka topljenja vlakana na temperaturi preko 500 °C, tako da su u A1 razredu negorivosti. Za mesta tzv. visoke požarne izloženosti, kamena vuna je još bolja, jer ima višu tačku topljena.
6. Kamena ili staklena vuna? Zdravlje pre svega!
Mnogi misle da su kamena i staklena vuna štetne za zdravlje. Istina je da materijali nisu sasvim prirodni no, istraživanja su pokazala da nisu opasni. Preporučuje se da se pri ugradnji obeju vuna koristi zaštita, rukavice i naočari, pošto sitni delovi i fina prašina nadražuju kožu. Oba se materijala koriste, pre svega, za izolaciju fasada. Kamena, odnosno, mineralna vuna je obično u obliku ploča, a staklena se kupuje u rolnama.
7. Staklena vuna - cena
Cena staklene vune za URSA DF 39, debljine 15 cm i veličine 6 m2 je oko 2 EUR/m2.
8. Kamena vuna - cena
Cena kamene vune Knauf FPL 035, debljine 12 cm i veličine 1,44 m2 je oko 5 EUR/m2.