Kontekstualna interpolacija i reinterpretacija nasleđa: »Mia Dorćol«

_{Izbor i tekst: dr Goran V. Anđelković, univ. dipl. inž. arh.}

Kada se ostvari kvalitetna veza na relaciji arhitekta – naručilac – izvođač, po prirodi stvari ne izostaje ni kvalitetan prostorni odgovor. Jedan takav, kao rezultat odlične relacije i saradnje među pomenutim trima stranama, propraćene intenzivnim međusobnim poverenjem i razumevanjem, može se videti u nedavno završenoj poslovnoj zgradi na uglu ulica Braće Baruh i Mike Alasa, nazvane »Mia Dorćol«. Iza lucidnog, u neku ruku, poetičnog i zvučnog naziva, krije se dvojako značenje. Prvo, sasvim logično i očekivano, odnosi se na samu lokaciju Donjeg Dorćola. Drugo, nevidljivo i nejasno na prvi pogled, odnosi se na istorijsku reminiscenciju prostora na raskršću, zapravo na izvorno značenje imena ovog dela grada.

Osnovno i glavno polazište pri arhitektonskom oblikovanju ovog poslovnog objekta zasnovano je na jasnoj autorskoj težnji za svojevrsnim omažem početnom periodu industrijalizacije Beograda, podržanoj od strane investitora. Nasleđe industrijske arhitekture Beograda s početka XX veka, koje još uvek karakteriše područje Donjeg Dorćola, bilo je neposredni uzor pri stvaranju iskrene, elegantne i svedene savremene arhitekture, proistekle iz jasne funkcije i logične konstrukcije. Pri citiranju neposrednog konteksta, prebogatog industrijskim nasleđem ovog dela grada, poput recimo Magacina banke Nikole Boškovića (danas aktivnog poslovnog prostora), objekta koji uživa status prethodne zaštite, ali i Stare opštinske centrale (danas Muzeja nauke i tehnike) ili termoelektrane »Snaga i svetlost«, primetne su i druge specifičnosti novog poslovnog objekta »Mia Dorćol«. Ingeniozno rešenje zaobljenog ugla objekta, zaista zahtevnim i osetljivim projektantskim zadatkom u datoj prostornoj konstelaciji, nesumnjivo je anticipiralo ideje iz međuratne beogradske moderne. Pomenimo samo zgradu Jevrejskog ženskog društva (1937–1938, arh. Miša Manojlović i Isak Azriel) u neposrednoj blizini. Objekt, sastavljen iz tri kompozicijske celine, takođe karakateriše zaobljeni ugao na raskrsnici ulica Tadeuša Košćuška i Visokog Stevana, sa strogim i simetričnim odnosom »punog« (zida) i »praznog« (prozorskih otvora). Za razliku od tog objekta međuratne beogradske moderne, autor novog poslovnog objekta, na drugom dorćolskom raskršću, kvalitetno reinterpretira pomenute ideje ugla objekta, kao značajnog elementa oblikovanja arhitektonske kompozicije. I ne samo to, već ih dodatno kvalitetno razrađuje i razvija. Umesto pomenutog strogog i simetričnog odnosa, naizmeničnim, promenljivim i asimetričnim ritmom otvora i punih fasadnih površina postignuta je nova, kvalitativna vrednost ugla objekta. Veštim smenjivanjem parapeta s metalnim žardinjerama (1. i 2. sprat) i punom opekom (3. i 4. sprat) dinamizovan je i pokrenut naizgled čvrst i kompaktan kubus na raskrsnici dveju ulica. Kombinacijom parapeta s punom opekom (5. sprat) i metalnom parapetnom površinom (6. sprat), spretno uvučenom u odnosu na prvi plan fasadnog pročelja, dobijen je nadasve zanimljiv i prepoznatljiv završni akcenat kompozicije poslovnog objekta na uglu. Zaslugu za ovakvu inventivnu oblikovnu i estetsku promišljenost ugla objekta treba pripisati ugaonoj poziciji parcele. Takva prostorna konstelacija omogućila je da se ovim objektom zaokruži nezavršeni niz ivične blokovske gradnje, s jedne, ali i gradskog bloka, uokvirenog ulicama Mike Alasa, Sibinjanin Janka, Solunskom i Braće Baruh, s druge strane.  

Svojom ugaonom pozicijom novi je objekt postavio i nove kvalitativne prostorne vrednosti, postajući na taj način novi generator promena na mikroplanu. One se prvenstveno ogledaju u kultivisanju neposredne okoline. Oblikovanjem partera, s pratećim elementima specijalno dizajniranog mobilijara, promišljeno i pažljivo je stvarana istovremena veza objekta s tlom i okolnim objektima. Pjaceta, s izvesnim potencijalom proširenja na sadašnji ograđeni parking prostor Direkcije za mere i dragocene materijale u nekoj skorijoj ili daljoj budućnosti, zapravo je mali impuls kvalitetnog generisanja postojećeg konteksta i podizanja njegove vrednosti. I, zaista, autor je postigao veću vrednost i objekta i konteksta, pokazujući da se promišljenost arhitektonske kompozicije ne završava savladavanjem gabarita u granicama parcele, već suštinski i značenjski ide mnogo dalje.

Fasadno pročelje poslovnog objekta »Mia Dorćol« sastavljeno je iz tri plana.

Prvi plan fasadnog pročelja predstavlja naglašene horizontale međuspratne konstrukcije i vertikale nosećih fasadnih pilastera, obložene različitim slogоvima opeke (dužnjačkim i nasatičnim). Njegova osnovna uloga jeste naglasak konstitutivne mase i volumena objekta, s jedne, ali i istovremeno konstruktivne i oblikovne komponente objekta kao jasne primene principa gradnje industrijskih zgrada s početka XX veka, s druge strane. Takvim sistemom po horizontali i vertikali, dobijena su »uokvirena« fasadna polja, tačnije, drugi plan fasadnog pročelja.

Drugi plan fasadnog pročelja predstavljaju pomenuta »uokvirena« fasadna polja. Fasadno polje je sastavljeno od prozorskog otvora, kao »praznog« dela, s ivičnom pozicijom (na levoj ili desnoj strani), i opečnog zida s takozvanom »gotskom vezom«, kao »punog« dela. Različitosti drugog plana fasadnog pročelja doprinosi drugačija interpretacija parapeta. Slobodan i nepravilan ritam parapeta, smenjivanje pune opeke i metalnih žardinjera, dodatno je ublažio kompaktnost i pravilnost volumena objekta.

Treći plan predstavljaju uvučeni delovi fasadnog pročelja u dubinu prostora – lođe. Njihova glavna uloga je u naglašavanju vertikala, koje daju arhitektonskoj kompoziciji utisak veće dramatičnosti, uz chiaroscuro efekt.

Pored konvencionalnog načina čitanja planova na fasadnom pročelju, postoji i jasna gradacija po pitanju otvorenosti unutrašnjeg prostora ka spoljnom. U zoni prvog i drugog, kao i u zoni trećeg i četvrtog sprata, nivo otvorenosti unutrašnjeg prostora, pažljivo je prostudiran i artikulisan u skladu s urbanim i intimnim karakterom neposrednog konteksta. U takvoj prostornoj konstelaciji, uvođenje lođe kao oblikovnog i funkcionalnog elementa, sa staklenim pregradama prema unutrašnjem prostoru, autor je na vešt i spretan način izbrisao oštru granicu »spolja« i »unutra«, te stvorio jasno prelivanje spoljnog prostora u unutrašnji. U zoni petog i šestog sprata nivo otvorenosti je znatno veći u odnosu na niže spratove, s ostvarenim vizurama prema Dunavu, od Gardoša u Zemunu do Pančevačkog mosta u starom delu Beograda.

Osnova objekta je jednostavno i racionalno rešena. Svi važni i neophodni elementi, poput vertikalnog komunikacijskog (stepenište + dva lifta) i instalacijskog bloka (kupatilo i toalet), pozicionirani su u unutrašnjosti osnove, odnosno uz ivicu nosećeg punog zida prema susednoj parceli. »Maksimalna nepotpunost« osnove, kako je još tokom sedamdesetih godina prošlog veka definisao ovu pojavu arhitekta Mihajlo Mitrović (1922–2018), afirmišući je u svojoj projektantskoj praksi i graditeljskoj delatnosti, pružala je dosta fleksibilnu mogućnost organizovanja prostora prema stvarnim potrebama i željama korisnika, uz minimalne fiksne elemente instalacijskog bloka. Pola veka kasnije, tada proklamovani poželjni obrazac ostavljanja nepotpunog prostora, danas je više nego imperativ u savremenoj projektantskoj praksi. Racionalnim i ekonomski opravdanim projektantskim pristupom, ostavljena je mogućnost budućim korisnicima da unutrašnji prostor, uz maksimalno iskorišćenje triju fasadnih površina, orijentisanih prema jugu, zapadu i severu, organizuju shodno sopstvenim potrebama. Ovim rešenjem je, takođe, besumnje prostudirano i pitanje opcija, ukoliko se ukaže potreba za tim, da se prostor prenameni, na primer, za stanovanje. U takvoj novoj, pretpostavljenoj, konstelaciji, projektovana osnova mogla bi da se iskoristi za jednu ili dve stambene jedinice zadovoljavajućih (jednakih ili različitih) površina i kvalitetnih orijentacija.

DETALJ | PROZORSKI OTVORI I LOĐE NA FASADNOM PROČELJU Drugi plan fasadnog pročelja poslovnog objekta »Mia Dorćol« karakterišu prozorski otvori, pozicionirani na levoj ili desnoj obodnoj strani fasadnog polja, i lođe, koje obuhvataju celi »prazni« okvir fasadnog polja. Oni su minuciozan detalj arhitektonskog oblikovanja fasadnog pročelja ovog objekta na dorćolskom raskršću. Prozorski otvori, pravougaonog oblika i istih dimenzija, imaju crne aluminijumske profile, neuočljive na prvi pogled zbog zasenčenosti, koji su u skladu sa bojom fasadne opeke. Drugačijom pojavnošću parapeta na fasadnom pročelju, može se reći i konvencionalnim i nekonvencionalnim pristupom oblikovanja, postignuta je nova reinterpretacija takozvane »vertikalne bašte« u savremenom arhitektonskom diskursu. Žardinjere jednostavnog i svedenog dizana, takođe u istoj nijansi boje prozorskih profila, sa zelenilom kao sastavnim i ravnopravnim elementom arhitektonskog oblikovanja, unele su dinamičnost u čvrst i pravilan sistem stroge geometrije horizontala i vertikala. Reciklirana fasadna opeka tamnosive boje, pored svoje osnovne uloge u oživljavanju industrijskog nasleđa u pomenutom prostornom kontekstu i stvaranju osećaja za čovekomernost u koncepciji samog arhitektonskog objekta, dobija još jednu kvalitetnu vrednost, i to autorskom težnjom – ekološku održivost. Na taj je način, pomenuti idejni uzor kvalitetno nadgrađen u skladu s aktuelnim tendencijama u savremenom arhitektonskom diskursu. Autor crteža preseka i dela fasade | Zabriskie studio, Beograd, RS

GALERIJA