Samoodrživa beogradska vila | ProAspekt

^{Izbor i tekst: Milja Mladenović, mast. inž. urb.}

„Zero energy“ karakter ove beogradske vile označava sistem prema kome objekt tokom godine potroši onoliko energije koliko sam proizvede iz obnovljivih izvora. Kao pionirski poduhvat u regionu, ovaj objekt, po projektu Vladimira Lojanice i Saše Macanovića, upravo upotrebom najsavremenijih materijala i tehnologija postaje jedinstveni primer održive gradnje koja podržava komforni svakodnevni život svojih korisnika.

Specifična po svojoj izraženoj horizontalnosti, vila ostvaruje dijalog s okruženjem kroz smenu svetlih reflektujućih fasadnih obloga i stolarije te tamnih fasadnih solarnih panela, na način kojim vizuelno „uramljuje“ refleksiju okruženja. Pored efekta mimikrije konteksta, upotrebom visoko-reflektujućeg Schuco kliznog sistema stolarije, istovremeno se čuva privatnost korisnika, i smanjuje pregrevanje objekta pod uticajem direktne osunčanosti.

Vila je prema nivoima organizovana u direktnom odnosu prema terenu, odnosno prema načinu odvijanja svakodnevnog života, zbog čega su posebno „razigrani“ planovi po etažama. Koristeći prirodan nagib ulice, projektanti „Zero Energy“ kuće su delimično ukopan deo objekta iskoristili za smeštanje garaže i tehničkog bloka, dok je povlačenjem s oboda parcele objekt dobio i atraktivnu predbaštu.

Okrenutost sopstvenim resursima i samoodrživost objekta, simbolički se odražavaju u introvertnom karakteru stambene etaže, koju odlikuje kružna dispozicija prostorija oko atrijuma, koji funkcioniše kao intimna zona boravka na otvorenom. Omogućavanjem kružnog kretanja oko atrijuma, postignuta je nesvakidašnja podela prostora, u kojoj su noćne zone podeljene na dva „krila“ po dijagonali objekta.

Luksuzni karakter ovog introvertnog objekta posebno je naglašen u njegovom zapadnom uglu, u kome se nalaze bazen i spa zona. Postavljanjem kliznih staklenih vrata prema atrijumu, granice mikrocelina objekta postaju fluidne, i pretapaju se kroz otvoreni prostor tokom toplijih dana, odnosno, natkriveni prostor atrijuma tokom hladnijeg dela godine.

Zbog karakteristika atrijumskog objekta i korišćenja nagiba, vila se sagledava kao minimalistička horizontalna struktura paviljonskog tipa koja u lakim potezima i fluidnim tokom korišćenja funkcioniše nezavisno od svog urbanog okruženja. Prema rečima arhitekata, „...ovaj vanvremenski fotovoltaični monolit zaštitnički se odnosi prema unutrašnjem atrijumu, toplom sedištu kuće oko kog se razvija udobnost stanovanja.“

Nulti energetski balans objekta postignut je sistemom instalacija kojima se regulišu različite funkcionalne karakteristike prostora. S tim u vezi, osim prethodno navedene kontrole zagrevanja reflektujućim staklima, termičke karakteristike objekta vezuju se za upotrebu toplotnih pumpi i zagrevanje kroz sistem podnog grejanja, kao i internog sistema ventilacije. Toplotni gubici u zoni atrijuma regulisani su postavljanjem pokretnog krova sa dvostrukim staklom, čime se atrijum po potrebi transformiše iz otvorenog u zatvoren.

Proizvodnja energije iz obnovljivih resursa u okviru vile vezuje se za upotrebu sistema fasadnih i krovnih solarnih panela koji obezbeđuje 80-100% potrebe za energijom (u zavisnosti od režima korišćenja), dok se potrebe za upotrebom tehničke vode i vode za zalivanje vezuju za podzemne rezervoare u kojima se skuplja kišnica.

Smeštena u urbano tkivo kao atraktivan monolit čistih horizontalnih linija, „Zero Energy“ vila mirnim estetskim potezima komunicira s okruženjem, dok introvertnim karakterom, koliko s aspekta održivosti, toliko i simbolike i šeme korišćenja predstavlja jedinstven, gotovo živi sistem, koji pomera granice projektovanja porodičnih objekata.

Projekt

_27.2.2023.