Trougla kuća u Premanturi

Izbor i tekst: Boris Vidaković

Kuća se nalazi na placu dovoljno velike kvadrature da bi bio građevinski, ali izduženog i nepravilnog oblika koji ga čini teško iskoristivim za gradnju. Konkretno, na zemljištu od 550 m² površina za građenje iznosi manje od 100 m², a pritom je ograničena trouglastom konturom građevinskih pravaca. Zahtevnosti projektantskog zadatka doprinosi i put koji se proteže u punoj dužini južne strane parcele, inače optimalnoj za orijentaciju dnevnih prostora kuće.

Naizgled je bila reč o nemogućem zadatku; trouglasta kuća male površine, orijentisana prema putu, na parceli koju je teško integrisati s objektom. Upravo su svi ovi parametri zapravo definisali ono što postaje novi autentični duh mesta.

Kuća je koncipirana kao alat istraživanja euklidske geometrije i otkrivanja logike međusobnih odnosa geometrijskih tela. Forma kuće nastaje kao kompozicija i istraživanje elementarnih oblika (trougla, kruga i kvadrata) i geometrijskih tela koja iz njih nastaju. Na osnovi u obliku trostrane prizme postavljena je kocka uz koju je prislonjen valjak.

Svaki od elemenata različito je tretiran bojom, materijalom i teksturom čime se suprotstavljaju apstraktnost kompozicije i taktilnost materijalnosti kuće. Gotovo da se radi o ironičnoj parafrazi prečesto citirane izjave Le Korbizijea, jednog od najuticajnijih modernističkih arhitekata, o arhitekturi kao igri pravilnih volumena na suncu. Arhitektonska kompozicija je pre određena pomalo duhovitim interpretiranjem svakog od elemenata, gde se ironičnom transkripcijom ublažavaju doslednost i strogoća inicijalnog koncepta.

Gotovo striktna geometrijska pravilnost osnove omogućava stvaranje vlastitog kontrolisanog sveta kuće naspram okoline. Trostrana prizma zatvorena je prema dvorištima s istočne i zapadne strane, dok se potpuno otvara prema južnoj terasi. Njen odbrambeni karakter naglašen je oblogom od belih keramičkih pločica malog formata. Utisak preterane strogosti umanjen je iskošenjem gornje ploče kojom se pragmatično rešava odvođenje vode sa krova.

Intimnost soba na prvom spratu, unutar kocke naizgled uronjene u osnovu, naglašena je zagasitom, dubokom nijansom ljubičastog maltera na pročelju.

Iznad sprata sa spavaćim sobama i kupatilom nalazi se krovna terasa do koje se dolazi spiralnim stepeništem u obliku valjka. Valjak je obložen staklenom opekom koja omogućava difuzno osvetljenje stepeništa i dela prizemlja.

Trougao je jedan od nezahvalnijih tlocrtnih oblika zbog nepraktičnosti prostorija s oštrim uglovima, što naročito dolazi do izražaja u stambenoj arhitekturi. U ovom slučaju, trougao je tlocrtno podeljen u trake stambenih funkcija različitih karaktera privatnosti. Uz južno pročelje nalazi se plitki trem koji obezbeđuje zaštitu od sunca, ali i postupni prelaz između vanjskog i unutrašnjeg prostora. Uz trem se nalaze dnevni boravak, trpezarija s kuhinjom te stepenište povezani u jedinstveni prostor kojim se naglašava najotvoreniji deo kuće. Ta zona tlocrtno je smeštena u prostor trapeznog oblika koji scenografski naglašava perspektivu i doživljaj otvaranja kuće prema spolja.

Iza dnevne nalazi se servisna zona s kupatilima, ostavom i ulazom. U sledećoj traci nalazi se spavaća soba sa minimalnim brojem otvora kako bi se naglasila osećanja zatvorenosti i sigurnosti, dok je na samom vrhu smeštena spoljna ostava.

Projektantskim rešenjem se težilo izbegavanju klišea novokomponovanih istarskih kuća dopunjenih bazenima, koje su poslednjih dvadesetak godina postale dominantni arhitektonski narativ širom Istre. Umesto patetike lažnog vernakulara, uspostavlja se set vlastitih projektantskih pravila koja stvaraju autonomnu arhitektonsku kompoziciju. Uslovljenosti parcele i konteksta, koji bi inače poslužili kao niz alibija za nemogućnost delovanja, tu su pretočeni u odvažnu i uverljivu arhitekturu koja ostavlja utisak da je nastala potpuno nezavisno od svih ograničenja.

Galerija: