Drugačiji format prostora, Maja Stamenković: LE <3

Izbor i tekst: Špela Rogel

prevod: Tanja Prolić

Tradicionalno radno okruženje pretrpelo je velike promene u poslednjih deset godina, a naročito u protekle dve, zbog zatvaranja i rada na daljinu. Između ostalog, pandemija Covid-19 je sve naterala da više cene svoje fizičko, mentalno i emocionalno blagostanje te inspirisala da traže i stvaraju okruženja koja promovišu otvorenu komunikaciju i nesputanu kreativnost.

Vlasnik galerije, Piera Ravnikar, želela je novi, drugačiji format svog životnog prostora, koji bi bio prostorno i programski nezavisan s obzirom na nepredvidivost sadašnjeg vremena. Ljubav prema umetnosti dovela ju je do ideje da preseli galeriju u svoj stan i živi okružena omiljenim umetničkim delima i ljudima koji vole savremenu umetnost. Nastao je prostor Ravnikar, dom nezavisne savremene umetnosti, kombinacija rezidencije i galerije Ravnikar (Ravnikar Gallery Space).

Kako transformisati stambenu jedinicu u prostor mešovite namene i obezbediti privatnost, fleksibilnost i upotrebljivost u postojećim uslovima? Kako napraviti topli dom u čistom prostoru između belih zidova? Da li to treba da bude galerija u stanu ili stan u galeriji? Kombinovanje javnog i privatnog sadržaja je svakako uzbudljiv arhitektonski izazov, sa kojim se mladi arhitekta uhvatio u koštac uz izvesnu improvizaciju i puno kreativnosti, a svakako i u bliskoj saradnji sa naručiocem.

U svetlom, starogradskom, salonskom stanu sa visokom tavanicom, prioritet je morao da se da praznini, svetlosti i čistoći, pošto bi se jedino time omogućilo da umetnička dela dođu do punog izražaja. Zbog toga su sve suvišne pregrade uklonjene iz prostorija. Preostali zidovi i stolarija su okrečeni u belo, a pod završen poliuretanskim premazom. Podovi u celom stanu - osim parketa u spavaćoj sobi – ofarbani su svetlosivim tonovima.

Stan se sastoji od stambene i galerijske polovine, koje se susreću na ulazu. Ulazi se direktno u kuhinju sa trpezarijom, koja je ujedno prijemni prostor i prostor za druženje tokom kreativnih razgovora. Kada se kroz otvorena francuska vrata skrene desno, u prostor galerije, gde se održavaju kustoske i tematski vođene izložbe (ona su inače izložena u svim prostorijama ovog hibridnog stana). Galerija se nastavlja u kancelariju i umetnički depo. Javnost takođe ima pristup kupatilu sa svetlim pločicama koje su imitacija kararskog mermera. Jedino mesto u stanu koje nije dostupno posetiocima je privatna, takozvana noćna zona.

Nameštaj je sasvim redukovan i promišljeno raspoređen. Beli utilitarni komadi (ormani, kuhinjske i depo police) postavljeni su uz zidove i nenametljivo dizajnirani da se što manje ističu i što više stope sa zidovima. Samostojeći komadi su zapravo umetničke instalacije Maje Stamenković, koje su takođe postavljene tako da uvek privlače poglede i pažnju posetilaca.

Možda najupečatljiviji od njih je rad Building Blocks, za koji je Maja Stamenković prošle godine dobila priznatu međunarodnu nagradu za dizajn BIG SEE PRODUCT DESIGN AWARD. Slagalica od blokova različitih oblika i materijala je kuhinjsko ostrvo, izložbeni pult, banket i trpezarijski sto u jednom. Simbolizuje zidove koji su srušeni tokom obnove. Sama dobitnica priznanja, smisao instalacije je objasnila ovim rečima: „Dok je funkcija zidova bila da razgraniče prostor, Building Blocks ga povezuju – oni predstavljaju gradivni element za galeriste, umetnike, ljubitelje umetnosti i potencijalne kupce“.

Jedinstvenom karakteru doprinose i drugi autorski radovi: krevet, vešalice, mesingana polica u kupatilu, betonski sto u kancelariji. Pored kreveta su nežno roze noćni ormarići Love Letters, inspirisani radovima Maje Babič Košir. Love Letters podsećaju na to da su u ovom digitalnom dobu svi toliko duboko uvučeni u svet kompjutera i virtuelnu stvarnost da su zaboravili da čitaju i pišu. Noćni ormarići u obliku koverti za pisma pozivaju na povratak u stvarnost, u sada i ovde, u sebe. Podstiču da osetite i osnažite ljubav prema sebi i svemu što vas okružuje. Krajnje je vreme da se svi odazovemo pozivu!