Jedna sasvim futuristička učionica | Gušić Architecture

^{Izbor i tekst: Milja Mladenović, mast. inž. urb.}

Mešavina virtuelne i fizičke realnosti postala je značajan deo svakodnevnog života. Računarski kabineti u osnovnim školama jedni su od prvih prostora u kojima osnovci ne upotrebljavaju tehnologije samo kao korisnici, već imaju priliku da računarima pristupe sa programerske strane. Kako bi ovaj proces u nastavi bio što atraktivniji i prilagođeniji savremenom trenutku, i prostori obrazovanja se transformišu i postaju futuristički prostori nalik na habove.

Primena novih principa projektovanja javnih objekata karakteristična je za rad biroa Aleksandra Gušića, a na primeru računarskog kabineta škole u Smederevskoj Palanci postavljeni su novi kriterijumi oblikovanja učionica, koliko sa funkcionalnog, toliko i sa simboličkog aspekta. U novom dizajnu, ključni projektantski motivi su bili transparentnost i fleksibilnost, ali i stvaranje inspirativnog futurističkog prostora za učenje.

Opremljenost učionice i funkcionalni detalji koncipirani su na osnovu analize doživljaja u prostoru i studije budnosti sa univerziteta Stanford, pa su tako različiti kriterijumi poput pažnje, budnosti i aktivnosti učenika uticali na projektantske odluke. Analizom budnosti učenika i održavanja u prepodnevnim ili popodnevnim časovima, kao element u prostoru javili su se pokretni zastori na prozorima, koji regulišu intenzitet prirodne svetlosti u prepodnevnim časovima. 

Kao odgovor na budnost i pažnju učenika u popodnevnim časovima, uveden je element LED rasvete velikih površina, kojima se mogu podešavati tonovi i jačina, zbog čega se u svakom trenutku školskog dana u ovoj učionici obezbeđuju optimalni uslovi za rad. Simbolički karakter LED rasvete vezuje se za formu kupole, pri čemu učionica postaje „hram znanja“.

Interaktivni ekran, na koji učenici mogu da se „zakače“ da prezentuju svoj rad, ili postavljaju pitanja, učenje transformiše u prijatan i interaktivan doživljaj. Uopšteno posmatrano, primena novih tehnologija u procesu obrazovanja omogućava edukaciju kroz zabavu, čime se umanjuje distanca između gradiva i učenika, time što informacije postaju interaktivne.

Jedan od simboličnih motiva prostora je i stakleni zid, koji osim omogućavanja pogleda ka hodniku, odnosno ka učionici, ima važnu ulogu u interpretaciji transparentnosti nastavnog procesa. Uklanjanjem masivnog zida kao vizuelne barijere, naglašavaju se i inkluzivnost i fleksibilnost samog procesa edukacije, dok se istovremeno eliminiše osećaj zatvorenosti i krutosti koje su česte za tradicionalne učionice. 

Razlika između prostora za nastavnike i za učenike, odnosno definisanje „meke“ granice, ostvareno je upotrebom crnih i belih elemenata. Tako je „đački“ deo učionice definisan crnim masivima, akcentovanim belim stolicama, dok prednji deo učionice, sa katedrom i ekranom definišu bele površine i crni akcenti.

Futuristički karakter prostora definisan je i pojavom „portala“ koji gotovo da citira kadrove filmova naučne fantastike. Pozicioniranjem ogledala na zadnjem zidu učionice, u širini belog prolaza, ostvaruje se utisak dupliranja prostora, čime se doprinosi futurističkom ambijentu.

Fleksibilnost korišćenja prostora ostvarena je postavljanjem stolova sa točkićima, koji se po potrebi mogu grupisati i premeštati, u skladu sa potrebama nastave. Različitom dispozicijom klupa, odgovara se različitim modalitetima nastave, dok se istovremeno oblikuje i odnos klupa kao tačkastih elemenata, odnosno kao masiva koji kreira prostorni ritam. 

Ova fleksibilnost dodatno je naglašena upotrebom laptop računara i sprovođenjem instalacija kroz pod sa više izlaza, zbog čega organizacija prostora ne zavisi od kablova i utičnica, već od dinamike i potreba u nastavi.

Tamni tonovi, ogledala, stakleni zidovi i rasveta transformišu prostore edukacije iz tradicionalnih prostora u prostore koji su u potpunosti fleksibilni i omogućavaju odvijanje različitih modaliteta nastave. Uzimajući u obzir psihološke uticaje okruženja na učenike i optimizujući prostor u skladu sa najsavremenijim principima arhitekture obrazovnih objekata, biro Gušić Architecture postavlja nove standarde u oblikovanju prostora edukacije.

^12.09.2022.