Nestandardni dvougao jedne zvezdarske ulice: transformacija porodične kuće u Hektorovićevoj ulici

_{Izbor i tekst: dr Goran V. Anđelković, u.d.i.a.}

Hektorovićeva ulica i danas »odiše« duhom minule epohe. Kao reminiscent pomenutog međuratnog beogradskog predgrađa, u toj ulici, pod brojem 13, još uvek stoji kuća Čedomira Jaćimovića (1932), sa reljefom na fasadi, jednom od odlika tadašnje stambene arhitekture u beogradskoj sredini, koja je bila izgrađena prema projektu manje poznatog arhitekte Dujama Granića. Upravo se može reći da je takav postojeći kontekst, kao i njegov duh minulog vremena, bio osnovni i polazni spiritus movens za arhitektu Miloša Đurasinovića iz projektnog biroa PLAT.FORM.A na idejnom putu transformacije porodične kuće na kraju ove zvezdarske ulice.

Slepi završetak Hektorovićeve ulice daje više utisak dvougla, a samim tim i mogućnost ugaonog, dvostranog, sagledavanja porodične kuće po užoj i dužoj strani. Ta neobičnost i odstupanje od beogradskog konteksta kao da je nagoveštavala i anticipirala jedinstvenost i same saradnje između arhitekte i naručioca, koja je, nema sumnje, rezultirala neuobičajenim, netipičnim i nesvakidašnjim prostornim odgovorom. Nova, transformisana, porodična kuća privlačila je pažnju i poglede slučajnih ili namernih prolaznika, možda baš zato što je bila izvan do sada iskustveno poznatog i očekivanog. Nova porodična kuća je na kvalitetan način započela da menja navike ljudi i njihovu percepciju, ali i da kultiviše neposredni okolni prostor, postajući tako generator promena na mikroplanu.  

Mnoštvo varijanti rešenja, kako fasada, tako i drugih arhitektonskih elemenata, kao i rešavanje detalja na licu mesta, takoreći jedna dinamična svakodnevnica u projektovanju i na izgradnji ove porodične kuće, istovremeno prožeta intenzivnim dijalogom arhitekte i naručioca, bile su više nego podsticajne za samog autora da do kraja izgura početnu zamisao te da dosegne maksimum u datom prostornom i vremenskom kontekstu, istovremeno omogućavajući i samom naručiocu da, na posletku, dobije kuću baš po svojoj želji. I, zaista, kada se transformisana porodična kuća bolje i podrobnije sagleda, vidi se da njeni arhetipni elementi, kao što su krov, opeka i crep, na kojima je autor insistirao u cilju očuvanja već postojećeg miljea i njegove dalje logične nadgradnje, daju jednu savremenu interpretaciju, sasvim skladnu s prostorom i vremenom ovog dela grada.

Na samom početku preoblikovanja porodične kuće, naručilac je, prema svojim mogućnostima, prvo hteo da rekonstruiše staru, postojeću, kuću površine 79m². Tokom saradnje s arhitektom, ujedno i sa povećanim zahtevima i željama, promenio je prvobitnu odluku i odlučio se ipak za kompletnu rekonstrukciju sa dogradnjom (u horizontalnom planu) i nadgradnjom (u vertikalnom planu). Osnovna ideja bila je da se sačuva staro jezgro kuće, sa svojim zidovima, i da, kao takva, postane bazis i generator budućeg procesa transformacije porodične kuće.  

Pomenutu osnovnu ideju pratila je jasna funkcionalna podela. Pored starog jezgra kuće, gde je bila predviđena jedna stambena jedinica, sa nadgradnjom i dogradnjom dobijene su još tri autonomne stambene jedinice, sa zasebnim ulazima. Projektom je predviđena mogućnost njihovog spajanja, uz minimalno rušenje, jednog ili eventualno dva zida. Na taj način je autor ostvario fleksibilnu prostornu koncepciju, koja se lako može prilagoditi promenjenim potrebama korisnika u određenom trenutku. 

Dvojnost fasadne materijalizacije, sa jednim svetlim i drugim tamnim delom objekta, bio je zahtev naručioca. Rezultat, kako je već pomenuto, ove inventivne saradnje dao je istovremeno kreativan i kvalitetan odgovor: dvokolornost i dvomaterijalnost fasadnih pročelja porodične kuće. Iako istoriografija srpske arhitekture beleži ovu projektantsku temu već punih šezdeset godina, treba istaći činjenicu da je ova kuća u Hektorovićevoj ulici eklatantan primer striktnog razdvajanja prostora u okviru jedne predviđene namene prema prirodi primenjenog materijala i njegove boje. U tom pogledu, ova projektantska tema je dodatno nagrađena i kvalitetno izvedena u postojećem kontekstu.

Priroda primenjenih materijala je, dakle, odredila njihovu poziciju na porodičnoj kući. U prizemlju se tako pojavljuje rustična crvena opeka, sa jasnom naglašenom granicom prema drugom materijalu, u vidu drugačijeg polaganja – na kant. Ona je bila simoblički odraz čovekove nesavršenosti i prirodnosti. Na spratu su Trespa sive kompozitne ploče, sa jasnom i čistom geometrijom »ukrajanja« na mestima otvora i spojeva između samih ploča. U odnosu na prizemlje i njegovu materijalizaciju, ovakva finalna fasadna obrada sprata bila je odraz industrijske savršenosti i nepogrešivosti. Uočena bihromna estetika, na prvi pogled kontradiktorna, bila je sasvim prirodna, opravdana i logična u unikatnom preobraženju ove kuće. Opeka, kao zemljani materijal, čvrst i postojan u našim klimatskim uslovima, ujedno i tradcionalan za naše podneblje, imala je zadatak osnovnog konstruktivnog bazisa. Na njega je postavljen gornji sprat, sa primenjenim dosta lakšim, a opet kvalitetnim i odgovarajućim materijalom kompozitnih ploča. Njihov osnovni zadatak bio je oblikovanje zaključka kuće, s istaknutim zabatima na ulazu iz Hektorovićeve ulice i na samom kraju podužne strane objekta, kao logičnim naglaskom završetka ove zvezdarske ulice i arhitektonske kompozicije nove porodične kuće.

DETALJ | POŠTANSKI SANDUČIĆI Na samoj ulaznoj kapiji, odmah s leve strane, nalazi se pravougaona površina, zapravo jedna Trespa siva kompozitna ploča, koja je uokvirena tamnim zidnim obrubom. Ćirilični natpis »HEKTOROVIĆEVA 28«, danas gotovo izuzetak u svakodnevnoj upotrebi zbog sveprisutnosti brojnih anglicizama i tuđica, na jedan veoma kreativan i promišljen način saopštava posmatraču adresu porodične kuće. Neobičnost primenjenog materijala i neuobičajen detalj obeležavanja adrese vabe da se priđe bliže. Ispod natpisa, nalaze se četiri »crtice«, koje asocijativno podsećaju na mesta gde treba upisati PIN kod ili lozinku. Zapravo je reč o tankim linijskim otvorima za poštanske sandučiće, sa jasnom intuitivnom logikom redosleda brojeva stanova s leva na desno. Ovim minucioznim i ingenioznim detaljem, koji potvrđuje sve do sada rečeno o ovoj kući, autor je pokazao da je svakom elementu oblikovanja pristupio pažljivo i studiozno, sa puno odgovornosti i jasnom težnjom da ovaj dvougao zvezdarske ulice postane savremen i dobije prepoznatljiv pečat. Autor | Miloš Đurasinović, d.i.a. Materijal/izvedba | Kompozitne ploče Trespa | Ravago Building Solutions d.o.o., Beograd, RS

GALERIJA