Izbor i tekst: dr Goran V. Anđelković, univ. dipl. inž. arh.
Paralelno sa gradnjom novog stambenog kompleksa, u sklopu urbanističke rekonstrukcije novosadskog Sajma, odvijao se proces projektovanja enterijerskog rešenja stana za mladu petočlanu porodicu u novom stambenom kompleksu. Paralelni tok izgradnje kompleksa i projektovanje enterijerskog rešenja stana istovremeno bili su dva međuuslovljena i dva autonomna procesa. Drugim rečima, izvođenje enterijera u stanu pratilo je ritam napredovanja novogradnje kompleksa.
Raniji uspešno izvedeni projekti ovog novosadskog projektnog ateljea, poput Madresevla i Viborera, bili su glavna preporuka pri izboru odgovarajućeg projektanta za mladu petočlanu porodicu. Osnovni zadatak koji je naručioc postavio pred projektante, bio je prisni, prijatni, svetli i topli sambeni prostor, s umerenom količinom nameštaja, izborom materijala koji oslikavaju prirodu i odgovarajućim funkcionalnim rešenjem u skladu sa potrebama budućih korisnika. Pažljivim i prostudiranim pristupom projektanti su uspeli da naprave izbalansirani odabir gađevinskih materijala – beton, drvo i opeku. Od njihove skladne i harmonične kombinacije u stambenom prostoru zavisila je uspešnost rešenja projektanta pri stvaranju estetski prihvatljivog stambenog prostora i ambijentalnih vrednosti njegovih pojedinačnih celina. Ingenioznim odabirom materijala i njihovom logičnom i smislenom upotrebom u prostoru, autori su postigli kvalitetno oblikovno i estetsko rešenje stana za naše prilike, sa veštom promenom ambijentalnih celina po svome značaju u stanu. Moderne jednostavne i čiste linije prostora sa tradicionalnim utiskom ambijenta dali su jednu briljantnu sintezu novog porodičnog doma u savremenoj projektantskoj praksi.
Ceo ambijent stambenog prostora dodatno naglašavaju crni elementi rasvete, urađeni u krajnje jednostavnim i svedenim linijama te geometrijskim oblicima. Postojeći noseći stub, slobodan u prostoru i crnog tonaliteta, sa pažljivim svetlim obrubom, u vidu lajsni, pri dodiru sa parketom, takođe svetlog tonaliteta, vešto je produžen policom, sastavljenom od horizontalnih i vertikalnih crnih metalnih elemnata. Na taj način je dobijena jasna namena stuba u slobodnom prostoru dnevne zone, kao graničnog prostornog elementa, koji je deli na dve autonomne, istovremeno i nediferencirane, ambijentalne celine – dnevni boravak i trpezariju. Izdvajanjem kuhinje kao zasebnog prostora, i to u uslovima kada savremenu projektantsku praksu karakterišu standardne stambene kuhinje (wohnküche), može se smatrati opravdanim i logičnim projektantskim potezom, naročito u olfaktornom smislu.
Prostorno-funkcionalnu organizaciju stana karakteriše jasna podela javnog i privatnog dela stambenog prostora.
Javni deo stambenog prostora sastavljen je iz jedinstvenih dnevne zone i hodnika, kao centralnog motiva organizacije stana. Oko njegove nepravilne geometrijske forme gravitiraju prostori privatnog dela stambenog prostora. Izbegavanje čvrstih i vizuelnih barijera, sa pažljivo osmišljenom i promišljenom artikulacijom tekućeg prostora, poput pomenutog stuba, doprinela je stavaranju ambijentalnih celina, propraćenih odabirom određenih materijala: dnevni boravak sa produžetkom stanovanja preko lođe, trpezarija, kao središte stana za okupljanje porodice, i mali antre, dobro promišljena prostorna cezura umesto konvencionalnog predsoblja.
Privatni deo stambenog prostora sastavljen je iz dve samostalne celine.
Prva celina javlja se u produžetku dnevne zone, sa neposrednim pristupom iz antrea, čime je obezbeđen zadovoljavajući nivo privatnosti roditelja. Tu su predviđeni spavaća soba za roditelje i higijensko-sanitarni blok. Projektantska odluka da higijensko-sanitarni blok ima neposredan pristup iz antrea može se objasniti neophodnošću postojanja toaleta za goste za tu predviđenu kvadraturu i strukturu stana.
Druga celina se grupiše oko hodnika, izdvojenog kraka dnevne zone i centralnog motiva privatnog dela stambenog prostora. Tu su predviđene dve dečije spavaće sobe sa higijensko-sanitarnim blokom. Kao i u primeru spavaće sobe za roditelje, projektanti su obezbedili zadovoljavajući nivo privatnosti najmlađih korisnika stana te samim tim i osigurali potrebnu autonomnost ovog dela stambene jedinice.
PROJEKT Pun naziv projekta | Tip intervencije | Autori enterijerskog rešenja stana | Naručilac | Lokacija | Spratnost objekta | Površina stana | Projektant | Autor fotografija | |
KORIŠĆENI MATERIJALI Tarkett, Bačka Palanka, RS Zorus stil, Novi Sad, RS |
DETALJ | CRNI ZID SA OGLEDALOM Kao poseban detalj ističe se takozvani »crni zid« sa okruglim ogledalom u trpezarijskom delu dnevne zone. Zid svojom apstraktnošću asocira na Maljevičeva supematistička dela, poput »crnog kruga na beloj pozadini« ili »crnog kvadrata na beloj pozadini«. Idejnu povezanost moguće je tražiti u jasnoj autorskoj težnji ka svođenju na jednostavne geometrijske elemente, poput pravougaonika (zid) i kruga (ogledala). Istovremenim apstraktnim i minimalističkim pristupom, uz odsustvo kolorita, autori su doprineli stvaranju ambijentalne posebnosti ovog dela stana, kao njegovog glavnog središta, gde se porodica okuplja oko stola i obeduje, kao jasne reminiscencije na tradicionalno poimanje doma na našem podneblju. Okruglo ogledalo, strateški pozicionirano i minuciozno promišljeno, daje utisak veće prostornosti dnevne zone, a u simboličnom smislu dodatno naglašava zaokruženost harmoničnog mesta porodičnog okupljanja. |
Galerija
|