Građevina koja skriva tragičnu sudbinu svojih vlasnika: Dvorac Maldegem u Novom Kneževcu

^{Tekst: Tanja Prolić}

Ova građevina je izgrađena početkom 20. veka, tačnije 1910. godine. Dobio je ime po familiji za koju je izgrađen, belgijskoj grofovskoj porodici Maldegem.

Turbulentna porodica Maldegem-od uspona i bogatstva, do kraha i siromaštva

Ova plemićka porodica koja potiče iz zapadne Flandrije, ostvarila je svoj najveći uspon u 16. i 17. veku. Njen prvi član koji je kročio u Tursku Kanjižu, zapravo današnji Novi Kneževac, bio je grof Artur, doktor prava i oficir. U Turskoj Kanjiži je upoznao devojku koju će kasnije i oženiti. Ipak, u ovom gradu se nisu dugo zadržali.

Nakon venčanja preselili su se u Bratislavu, gde su dobili i sina jedinca. Njihov jedini potomak umire u svojim tridesetim godinama i za sobom ostavlja udovicu sa četvoro dece. Njegova majka, Arturova supruga, skrhana bolom vratila se u svoju rodnu Tursku Kanjižu sa namerom da u njoj podigne sebi letnjikovac. Na svojoj nasleđenoj, porodičnoj zemlji, počela je sa izgradnjom dvorca 1904. godine, ali ga nije završila zbog iznenadne smrti. Dvorac je završen šest godina nakon početka gradnje, budući da je njenu zamisao do kraja dovela snaha, udovica njenog sina, uz pomoć rođaka. Tako se ona sa svoje četvoro dece i preselila u tadašnju Tursku Kanjižu.

Od četvoro dece, u Turskoj Kanjiži, današnjem Novom Kneževcu, ostalo ih je dvoje, Albertina i Karlo. Upravo je Karlo povezan sa turbulentnom istorijom ovog dvorca. Uprkos tome što je stekao zvanje doktora nauka, nije bio naročio zainteresovan za napredovanje u karijeri, već se posvetio čitanju i lovu, stalno želeći da bude okružen ljudima. Na imaju se nalazio ribnjak, gajile domaće životinje, proizvodile žitarice i povrće.

Svetski ratovi su doneli, koliko i drugome, devastaciju ovom dvorcu. Nakon Prvog svetskog rata, posed je smanjen. Karlo je bio veliki filantrop i snažni protivnik fašizma, pomagao je Mađarima i Srbima tokom teških, mračnih godina Drugog svetskog rata kada je glad morila stanovništvo. To ga je i dovelo na listu za streljanje zbog čega je bio zatočen na kraju Dugog svetskog rata. Ipak, sigurne smrti je uspeo da se spasi uz pomoć meštana. Međutim, finansijskog kraha nije mogao da se spasi.

Njegova imovina je pokadena, opljačkane su dragocenosti i umetnička dela, odnet nameštaj, porcelan. Da bi sebi obezbedio egzistenciju, grof je radio različite fizičke poslove. Njegova sestra Albertina poginula je pred kraj Drugog svetskog rata usled pada sa skele.

Posle Drugog svetskog rata dvorac Maldegem je postao bolnica, a potom mu je namena menjana - bio je internat, uprava policije i banka.

Arhitektura dvorca Maldegem

Ovaj dvorac zamišljen je i sagrađen kao slobodnostojeća, prizemna građevina. Početna zamisao je bila da bude izgrađen kao "poljski dvorac". Ovakvi dvorci u eklektičnom stilu bili su vrlo popularni u poslednjoj dekadi 19. i početkom 20. veka.

Karakteriše ga pravougaoni tlocrt, približno simetričan raspored prostora, sa neznatnim odstupanjima u unutrašnjoj organizaciji.

Glavni ulaz je na podužnoj strani, smešten u plitki, središnji rizalit koji u krovnoj zoni završava balustradom markiranom na uglovima akroterijima, a centralno talasastim, baroknim timpanonom sa vazom na temenu. Na tom nivou, nepravilnom trougaonom atikom, obeleženom sa dva bočna stubića, završavaju se dva plitka rizalita koja se nalaze centralno na bočnim krilima. Ispred glavnog ulaza izvučena je terasa "opasana“ kamenom balustradom.

Bočno od centralnog ulaza, koji nije odoleo zubu vremena, teče niz od četiri ritmički postavljena lučno završena prozora sa "T" podelom okana. Ispod prozora su ranije bile balustrade.

Otvori su markirani kaneliranim pilastrima koji imaju secesijski motiv ispusta sa zupčastim nizom, što takođe može da se vidi i iznad otvora na koji je naslonjen kordonski venac.

Kada je reč o fasadi, ona je po horizontali izdeljena kordonskim profilisanim vencem. Otvori se na prednjoj fasadi ređaju simetrično. Bočne fasade oivičene su kamenom balustradom. Začeona fasada je nakon brojnih izmena sada ravnog, jednostavnog platna.

Kada je u pitanju krov on je složen, pokriven sa eternit-pločama.

Na zidu pored sporednog ulaza i dalje je uzidana mermerna ploča sa reljefnim prikazom Svetog Huberta, zaštitnika lovaca i jelena. Ovu mermernu ploču je majka Karla Maldegema ponela sa svog porodičnog imanja u Erdelju.

Ovaj dvorac nalazi se u novokneževskom parku kao i dvorci ostalih plemićkih porodica koje su živele u Novom Kneževcu - Servijski-Šulpe, Talijan i Fajlič. U ovom monumentalnom parku i zaštićenom spomeniku pejzažne arhitekture, koji se prostire na skoro 10 hektara, živelo je novokneževačko plemstvo, u zatvorenom krugu raskoši.

Park obiluje brojnim vrstama egzotičnih biljaka. U njih se ubrajaju i crveni divlji kesten i drvo ginko.

Ta zelena oaza u Novom Kneževcu nastala je na blago zatalasanom terenu sa malim visinskim razlikama, kao prirodno okruženje dvorca Marka Servijskog, krajem 18. veka. On se potom dalje širio izgradnjom ostalih dvoraca, među kojima je ovaj, porodice Maldegem, poslednji izgrađen.

Dvorac Maldegem danas

Dok je dvorac Servijski – Šulpe danas Opštinski sud, u dvorcu Maldegem je decenijama smeštena Narodna biblioteka "Branislav Nušić" i deo kikindskog Narodnog muzeja. Dvorac porodice Maldegem je središte važnih kulturnih dešavanja u Novom Kneževcu. Kulturno je dobro od velikog značaja.

Česta asocijacija na Novi Kneževac je crvena začinska paprika koja je mnogima omiljeni dodatak jelima od povrća i mesa. Upravo se crvena paprika gajila na imanju Maldegemovih i na nju su bili naročito ponosni.

Dvorac Maldegem svojom upečatljivom žutom fasadom i impozantnošću predstavlja jedan od najlepših dvoraca Vojvodine. Pored toga, zelena oaza kojom je okružen predstavlja raj za sve ljubitelje prirode i bogatog sveta flore. Dvorci u njegovom neposrednom okruženju zaokružuju celinu i daju slikovit prikaz života plemićkih porodica na severu Banata.