Drva za ogrev

1. Kako se drva nabavljaju?

1.1. Sečeno drvo

Drvo koje se poseče i sakupi u šumi mora prvo da se iscepa i iseče, a zatim ostavi da se suši. Balvane i trupce treba cepati ili seći tako da njihov prečnik bude između 7 i 10 cm, jer vatra s debelim cepanicama pre zgasne nego što se razgori.

1.2. Sušenje drveta za ogrev

Sveže drvo ima vlažnost od 40% do 60%. Da bi ogrevno drvo uopšte moglo da gori, izuzetno je važno da nije vlažno, da je pre upotrebe dobro osušeno. Maksimalna vlažnost ogrevnog drveta sme biti do 20%. Količina vlage u ogrevu zavisi i od vrste drveta, pa tako 15% do 20% imaju:

- jednogodišnja topola, smrča;

- lipa, joha, breza za godinu i po dana;

- bukva za 2 godine (najčešća ogrevna vrsta), jasen i neke vrste voćnog drveća;

- hrastovina za više od 2 godine.

1.3. Kako se čuva ogrevno drvo?

Drvo za ogrev treba da se seče u decembru i januaru, jer je u stablima tada najmanja količina vlage. Ako se seče kasnije ili u neko drugo doba godine, moraće duže da se suši. Bilo da je reč o bukovini ili nekoj drugoj vrsti, poštujte zlatno pravilo sušenja: ogrevno drvo se mora podići sa zemlje kako ne bi počelo da truli i mora biti pokriveno zbog kiše i snega. Složena drva se suše na otvorenom prostoru tokom proleća i leta, a ostatak godine na natkrivenom mestu ili u zatvorenom. Drvo za ogrev je najbolje sušiti pod krovom na promaji, ali nikako u vlažnom podrumu. Međutim, ako podrum nije vlažan i on se može koristiti. Vrlo je važno da vazduh u zatvorenom bude suv, kao i pod. Preporučuje se da se, kao i na otvorenom, cepanice slažu unakrst da bi vazduh mogao da prolazi kroz proreze.

2. Drva za ogrev moraju biti suva!

Ogrevno drvo koje sadrži više od 20% vlage ne sagoreva dobro. Međutim, to još i nije najveći problem. Sagorevanje vlažnih drva je štetno za životnu sredinu, jer u vazduh ispušta više štetnih materija nego suvo. Ako drvo nije dovoljno suvo, primetićete da dok gori ispušta crn dim. Crni dim se oslobađa tokom nepotpunog sagorevanja, jer drvo ne dostiže odgovarajuću temperaturu; ono više tinja no što gori.

3. Bukovina

Ogrevno drvo od različitih vrsta drveta ima različite kalorične vrednosti, odnosno, toplotnu vrednost. Ako nameravate da drva dokupljujete tokom sezone, uzimajte četinare, na primer, smrču, ali, dakako, i nju dobro prosušenu. Međutim, ako je ogrev za, recimo, keramičku peć i njoj slične, birajte tvrdo drvo. Uopšteno govoreći, hrastovina i bukovina imaju najveću toplotnu, odnosno, kalorijsku vrednost, ali su i skuplje od četinara.

4. Detektor ugljen-monoksida

Grejete li se na drva, obavezno nabavite i ugradite detektor ugljen-monoksida! To je smrtonosni gas koji se oslobađa lošim sagorevanjem, ali ga čulima ne možete otkriti - bezbojan je, nevidljiv i bez mirisa. Detektor ugljen-dioksida treba postaviti na oko metar od poda. S druge strane, odlična preventivna mera je i propisno napravljen kamin, odnosno, postavljena peć; to je prvi korak osiguranja dozvoljene količine ugljen-monoksida!

5. Bukovina za ogrev – cena m3

Cena kubnog metra trupaca košta između 30-50 EUR/m3. U principu, cena ogrevnog drveta zavisi od vrste drveta - a najbolja su bukova.