Standardni bojler ili protočni bojler?

1. Kako greje protočni, odnosno, standardni bojler?

Pre svega, morate znati kako se bojler zagreva. Postoji više opcija. Voda u običnom ili protočnom bojleru se može zagrevati na gas (daljinsko grejanje), na toplu vodu, na lož-ulje, biomasu, solarnu energiju ili toplotnu pumpu. Uopšteno govoreći, uobičajeno je da bojler radi, odnosno, zagreva vodu na isti način na koji se greje vaša kuća ili stan. Sa druge strane, možete odabrati i kombinovanje sistema grejanja. Tako, recimo, za grejanje u kući možete upotrebljavati gas ili lož-ulje, a sanitarnu vodu zagrevati uz pomoć sunčeve energije. Solarni kolektori često nisu dovoljni za energetske potrebe cele kuće, ali jesu za zagrevanje sanitarne vode.

Protočni ili običan bojler mora biti povezan, odnosno, priključen na jedan od mogućih izvora toplote koji će ga zagrevati.

2. Lokalno ili centralno grejanje sanitarne vode?

Voda se mora stalno zagrevati. Može se zagrevati lokalno, premda je to je manje zgodno, jer je topla voda potrebna na više mesta u stanu istovremeno. Samo se centralnim grejanjem može obezbediti topla voda na više mesta u isto vreme. Lokalno grejanje je, sa praktičnog i finansijskog gledišta, najcelishodnije za manje objekte kakve su, recimo, vikendice ili baštenske kućice, gde topla voda uglavnom ne treba na više mesta ili ako objekt uopšte nije priključen na javnu infrastrukturu te morate smisliti kako da sanitarnu vodu grejete samostalno. Voda se po pravilu zagreva centralno, jer su instalacije u domaćinstvu direktno povezane sa dotokom tople vode.

3. Bojleri

3.1. Šta su bojleri?

Bojler je zapravo veće grejno telo namenjeno zagrevanju sanitarne vode za potrebe svakog domaćinstva. Najvažniji delovi svakog bojlera su kazan, grejač i termostat. Bojleri se u tom smislu koriste kao rezervoari tople vode koliko za grejanje toliko i za čuvanje. Kada ispraznite kazan, bojler će početi da se puni hladnom vodom, koja će onda ponovo početi da se zagreva. Voda koja se uliva u kazan, zagreva se uz pomoć grejača ugrađenog u njega, a koji je kod nekih modela postavljen i kao eksterno grejno telo. Sve je više tipova bojlera koji imaju kombinovani sistem zagrevanja vode (takozvani, kombinovani bojleri). Ovo je naročito pogodno i isplativo u kućama sa zasebnim sistemima grejanja, jer je onda voda zimi iste temperature kao i ona u radijatorima, odnosno, cevima. Za grejanje se takođe može koristiti više grejača, u zavisnosti od načina grejanja. Za mnoga domaćinstva ovaj sistem je dovoljan za snabdevanje toplom vodom, ali neke porodice povremeno koriste toplu vodu brže nego što je bojler može zagrejati. Kada se to dogodi, privremeno ostajete bez dovoda tople vode i ona neko vreme nije dostupna.

U domu bojler obezbeđuje toplu vodu za tuširanje, kupanje u kadi, toplu vodu na umivaoniku ili bideu u kupatilu, i na sudoperi u kuhinji.

3.2. Kapacitet kazana

Na tržištu su dostupni bojleri različitog kapaciteta, odnosno, zapremine kazana. Kapaciteti bojlera zavise od broja potrošača, toplotnih gubitaka i načina grejanja. Čovek u proseku potroši 70 do 80 litara tople vode dnevno. Ova jedinica se koristi za izračunavanje prosečne dnevne potrošnje tople vode u domaćinstvu, a na osnovu nje se ugrubo procenjuje i veličina bojlera. Zapremina bojlera se bira u zavisnosti od broja članova porodice i navika koje oni imaju. Ako se radi o četvoročlanoj ili porodici sa više članova, pri čemu svi imaju naviku da se tuširaju uveče, bojler kapaciteta 80 litara neće biti dovoljan da se svi oni istuširaju jedan za drugim. Više tople vode ćete koristiti ako koristite kadu umesto tuša ili ako ručno perete posuđe (a da ni slavinu ne zavrćete u međuvremenu). U svim navedenim slučajevima preporučuje se nabavka bojlera većeg kapaciteta.

Bojler zagreva vodu, a u njemu se i čuva do upotrebe. Međutim, potrebno mu je neko vreme da zagreje vodu - modelu od 80 litara će, na primer, biti potreban dobar sat. Kada nestane tople vode, morate sačekati da se voda ponovo zagreje, što može da unosi nervozu u domaćinstva sa većim potrebama za toplom vodom.

4. Bojler visokog ili niskog pritiska?

Postoje bojleri predviđeni da funkcionišu u sistemima sa visokim i niskim pritiskom vode. Ovi niskog pritiska su dovoljni za kućnu upotrebu. Bojleri koji imaju visok pritisak su češći u većim i javnim poslovnim zgradama i zahtevaju česte kontrole pošto predstavljaju potencijalnu tačku rizika sa gledišta bezbednosti. Stručnjaci kažu da su bojleri prosti uređaji, ali su im nizak pritisak u vodovodnim instalacijama i kamenac nerešivi problemi. Neujednačen pritisak može da napravi mnogo štete u domaćinstvu - previsok ili, suprotno, previše nizak pritisak oštećuju kućne aparate kakvi su bojler, veš-mašina i mašina za pranje veša. Mnogi se zato odlučuju da ugrade ventile za ujednačivanje pritiska kao i one za regulaciju protoka vode (a ima modela koji se sa njima i prodaju), pa time obezbeđuju kontinuiran i pravilan rad te im produžavaju i vek trajanja.

5. Izolacija kazana

Rezervoar za vodu u bojleru popularno se zove kazanom i on mora biti pravilno izolovan. Obično se radi o poliuretanskoj izolaciji debljine između 5 i 8 cm. Sam kazan je najčešće napravljen od metala, najbolje prohroma, koji provodi toplotu, pa se mora dodatno izolovati. Da bi se sprečilo rđanje kazana, on mora biti adekvatno zaštićen od korozije odgovarajućim premazima, kakvi su epoksidni premazi.

6. Protočni bojler bez rezervoara

6.1. Protočni bojler manje smeta u prostoru

Druga opcija za zagrevanje sanitarne vode, koja je danas sve popularnija, je protočni bojler. On zagreva vodu za domaćinstvo na isti način kao i standardni bojler, ali umesto da skladišti toplu vodu, zagreva je na zahtev, odnosno kada vam je potrebna i dok voda teče. Uklanjanje rezervoara znači da sam sistem zauzima znatno manje prostora i da je estetski nenametljiviji. Najveća prednost protočnog bojlera je neograničena količina tople vode. Pošto protočni, za razliku od običnog bojlera, zagreva vodu u hodu i ne skladišti je, tople vode ne može nedostajati.

6.2. Protočni bojler je energetski efikasniji

Pošto bojleri bez rezervoara zagrevaju vodu samo kada je potrebno, oni su uglavnom energetski efikasniji. Takođe često mogu racionalnije da zadovolje potrebe domaćinstva za toplom vodom. Međutim, ovakvi uređaji su manje snage i imaju određena ograničenja u pogledu količine tople vode koju mogu da obezbede odjednom.

Ovaj problem se može uspešno izbeći postavljanjem nekoliko jedinica na različitim mestima potrošnje tople sanitarne vode. Umesto jedne jače jedinice koja zagreva sanitarnu vodu za celu kuću, na više tačaka možete ugraditi više jedinica. Jedinice postavljate na česmu ili tuš, kadu i umivaonik kao i sudoperu, tako da je svaka jedinica „zadužena“ isključivo na obezbeđivanje trenutnog i neprekidnog snabdevanja toplom vodom na tim mestima.

7. Cena standardnog bojlera

Cena bojlera zavisi od zapremine, snage i tehnologije. Ovakvi bojleri od 80 litara obično koštaju između 120-350 EUR/komad. Oni zapremine 50 litara su oko 100-300 EUR, a najmanji, kuhinjski su oko 50-80 EUR.

8. Koliko košta protočni bojler?

Za protočni bojler ćete platiti nešto više, opet zavisno od jačine. Trenutno najjeftiniji na srpskom tržištu su oni od oko 150 EUR pa naviše, a ima modela sa displejom, daljinskim ili hidrauličnim upravljanjem, pa čak i onih koji se mogu povezati na sistem upravljanja pametnom kućom. Takvi mogu da koštaju i neverovatnih 800 EUR.