Kako do nepovratnih sredstava iz ekoloških fondova

1. Šta su „zeleni fondovi“?

Zeleni fond je, po ugledu na evropske zemlje, osnovan i u Srbiji pre petnaestak godina s idejom da svi zagađivači, bilo fizička bilo pravna lica, za prekršaje iz oblasti ekologije plaćaju određene kazne te da se taj novac koristi u svrhe ekološke zaštite. Ugašen je 2012, pa ponovo otvoren 2016. godine s istim ciljevima. Namera nije bila da zagađivači samo plate kaznu, već i da postanu zakonski obavezni da preduzmu sve mere radi sanacije zagađenja koje su izazvali kao i da promene praksu koja je do problema dovela. Sada se očekuje usvajanje novog Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, koji je februara 2021. prošao proces javne rasprave i treba da dođe u Skupštinu.

Uopšteno govoreći, u zelene fondove se ubrajaju svi oni koji se bave finansiranjem projekata zaštite životne sredine u svim oblastima života i na svim nivoima. Sve što ima veze s pripremom, projektovanjem, realizacijom i praćenjem očuvanja, zaštite i poboljšanja vode, zemljišta, šuma, vazduha – rečju, eko-sistema – može postati predmet interesovanja. U svakom slučaju, sve aktivnosti okrenute prevenciji i razvoju sistema, proizvoda, tehnika i tehnologija radi sanacija svih vrsta kao i izgradnje nove infrastrukture, mogu naći svoje mesto u zelenim fonovima.

2. Šta pokrivaju subvencije i krediti za „zelenu gradnju i proizvodnju“?

Po novom Zakonu, Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti postaće Uprava za podsticanje i unapređenje energetske efikasnosti, i njen najvažniji zadatak biće da omogući preko lokalnih samouprava dostupnost sredstava građanima i ustanovama. Sredstva će se dodeljivati javnim pozivima u kojima će biti jasno i detaljno determinisane vrste radova koje će se smatrati prihvatljivim, a rok za završetak radova biće godinu dana. Krediti za energetsku obnovu domaćinstava biće koncipirani prema kupovnoj moći stanovništva tako da mesečna rata ne bi smela da bude viša od 50 EUR. Računa se da je za zamenu stolarije i dodatnu izolaciju, koje se i inače smatraju najvećim uzrokom prekomerne potrošnje energenata u domaćinstvima, za kuću od 150 m2 potrebno oko 2.500 EUR. Država će kamate u devizama pokrivati s 5%, a u dinarima s 10% sredstava, što bi u ukupnoj računici značilo da će građani učestvovati s 10% a država s 90%. Računa se, takođe, da se sada na ogrev troši oko 2.000 EUR godišnje, a da bi konačna ušteda mogla biti oko 600 EUR.

Budući da stručnjaci kažu da trošimo oko pet puta više energije od drugih te da oko 70% objekata nema adekvatnu izolaciju, najveća pažnja u novim projektima kreditiranja i subvencionisanja biće posvećena upravo rekonstrukciji stanova, kuća i objekata, odnosno, zameni proizvoda koji utiču na povećanu energetsku potrošnju ili za poboljšanje energetske efikasnosti stambenih i nestambenih objekata. Evropska unija je oktobra prošle godine objavila Strategiju masovne energetske obnove zgrada s ambicijom da se do 2030. godine stopa renoviranja duplira. Ako se sve bude odvijalo po planu, i u našoj zemlji će subvencije početi da se odobravaju do kraja ove godine. Računa se da bi ovakvom masovnom obnovom računi za energente mogli da se smanje i za 25%!   

2.1. Subvencije u vezi s vodom

Bez čiste, pijaće vode život je nezamisliv. Subvencije za vodu, zapravo, vodosnabdevanje i navodnjavanje ili racionalizaciju potrošnje vode, dodeljuju se više godina unazad i za njih je zadužena Uprava za poljoprivredno zemljište, a kreću se do 80% potrebnih sredstava. Subvencije se daju za snabdevanje pijaćom vodom tamo gde ne postoji javni sistem, u stvari, za bušenje bunara, kišne kolektore, izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode ili kupovinu malog postrojenja za prečišćavanje kao i za postavljanje protivpoplavnih barijera. Tu su dalje, krediti za vodnu infrastrukturu i nabavku opreme za navodnjavanje. Početkom svake godine lokalne samouprave raspisuju konkurs za dodelu ovih sredstava i za njih mogu da se prijave svi registrovani vlasnici poljoprivrednih gazdinstava.

2.2. Subvencije u vezi sa zemljištem

Ove subvencije spadaju u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnose se na podsticaj razvoja ruralnih sredina te poljoprivredne proizvodnje i prerade (oprema i izgradnja u stočarstvu, izgradnja hladnjača, priključne mašine i oprema za ratarstvo, plastenici i oprema, oprema za pčelare). Krediti mogu da se traže za uzgoj biljnih kultura i životinja koje se gaje na poljoprivrednim gazdinstvima kao i za kupovinu traktora i mehanizacije. Od ove godine novina su podsticaji za investiranje u mlekomate i robote za mužu kao i konkursi za nepovratna i povratna sredstva za mlade bračne parove koji bi da žive na selu. Visina subvencija je različita, od projekta do projekta koliko i od samouprave do samouprave pa je najbolji način da se dobro obavestite, da lično zatražite sve informacije.

2.3. Subvencije u vezi s vazduhom

U ovu kategoriju mogu da se svrstaju subvencije koje država, zapravo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i banke, odobravaju za prečišćavanje vazduha i smanjenje zagađenja. Tu se ubrajaju planovi za pošumljavanje, sanaciju deponija i upravljanje otpadom, reciklažu, zamenu individualnih ložišta, kotlarnica i toplana na mazut i ugalj (ima ih oko milion u Srbiji) javnom infrastrukturom za grejanje na gas ili druge vrste sistema. Najvećim zagađivačima se smatraju upravo postrojenja za loženje na fosilna goriva i saobraćaj. Zato su za ovu i naredne godine predviđene veće subvencije za reciklažnu industriju, a treba da se usvoji i Nacionalna strategija za upravljanje otpadom.

2.4. Subvencije u vezi s otpadom, reciklažom

Akcioni plan koji se Srbija usvojila prošle godine definiše mere za prevenciju, reciklažu, operacije i tretmane otpada u koji spadaju komunalni, čvrsti, opasni i medicinski. Smatra se da bar jedna trećina otpada može ra se reciklira i zato čitav taj sistem jeste veliki ekonomski potencijal. Ciljevi održivog razvoja u Zakonu o klimatskim promenama koji je Srbija nedavno usvojila, odraz su potrebe uspostavljanja ravnoteže između potrošnje i proizvodnje te preteranom konzumentskom načinu života, trke za zaradom i konkurencijom. Međutim, njihova primena i očekivana poboljšanja su teško ostvariva do 2030. bez širokog društvenog konsenzusa i angažovanja. Sve detalje o konkursima za dodelu nepovratnih i povratnih sredstava u vezi s reciklažom i otpadom naći ćete na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

2.5. Subvencije u vezi s vozilima

Prošle godine je usvojen Plan za smanjenje emisije štetnih gasova (NERP), kojim se između ostalog, nudi subvencionisanje zamene vozila za javni saobraćaj kojim bi se u Beogradu, a potom i drugim delovima Srbije do 2030, sva vozila zamenila onim na gas i struju ili šinskim, gde je to moguće kao i za postavljanje elektro-punjača. U tom smislu, prošle godine su raspisani i prvi konkursi za fizička i pravna lica, za subvencionisanu kupovinu vozila na elektropogon i hibride. U zavisnosti od kategorije, popust iznosi od 500 do 5.000 EUR. Za ovakvu vrstu kupovine i kreditiranja treba se obratiti ponuđačima vozila koji uglavnom i pružaju pomoć pri prikupljanju neophodne dokumentacije.

2.6. Subvencije u vezi s grejanjem

Eko-subvencije ili krediti pokrivaju intervencije poput izolacije krovova, fasada, podruma i podova, zelenih krovova te zamene prozora i vrata. Subvencije za toplotne pumpe nisu državne već ih odobravaju banke koje posluju u Srbiji, a deo su sistema Evropske banke za finansiranje zelene ekonomije (GEFF). Svaka od ovih banaka partner je s jednim ili više proizvođača toplotnih pumpi i oni uz ponude za prodaju svojih proizvoda ostvaruju i pravo na subvencije koje se kreću između 15-35%. Ova kategorija uključuje subvencije za postrojenja za sagorevanje drvne biomase, solarni sistem grejanja i priključak na mrežu daljinskog grejanja. Takođe su uključeni gasni kondenzacioni kotlovi, optimizacija sistema grejanja u stambenim zgradama i ventilacioni sistemi sa rekuperacijom toplote. Eko-subvencije takođe pokrivaju deo troškova za male vetroelektrane, hidro i solarne elektrane, mikro-solarne elektrane i za kogeneraciju toplote i električne energije. Što se tiče detalja oko uslova koje nude, možete ih saznati ako se obratite proizvođačima, ponuđačima ili bankama.

3. Podnošenje prijava, uslovi i rokovi

Sve u vezi sa subvencijama, kreditima i popustima koje biste mogli da ostvarite na osnovu ciljeva i ulaganja u zaštitu životne sredine, zdravlja ljudi i održiv razvoj, naći ćete na sajtovima resornih ministarstava ili ako se direktno obratite proizvođačima ili ponuđačima proizvoda koji vas zanimaju. Gledajte na to kao istraživački poduhvat i nemojte da vas mrzi da se malo potrudite, odvojite dovoljno vremena i strpljenja da sve dobro ispitate i proučite, jer biste mogli da ostvarite značajne uštede i pogodnosti i to na duži rok.