Cene energenata i grejanja - koji ogrev izabrati?

1. Vrste izvora energije

1.1. Cene energenata zavise od njihove vrste

Postoji mnogo vrsta energenata, zapravo vrsta ogreva za objekte, za grejanje zgrada, od kojih svaki ima svoje prednosti i mane. Objekti se mogu zagrevati na zemni ili tečni, naftni gas, struju, lož-ulje, drva, pelet, biomasu, brikete, toplotne pumpe i tzv. drvni otpad, odnosno, trinje i sečenice. Cene energenata variraju od sezone do sezone, isto koliko i od proizvođača do ponuđača, ali i u zavisnosti od vrste, kvaliteta i količine.

1.2. Grejanje na zemni gas

Grejanje na zemni gas je idealno za gradska naselja sa razgranatim gasovodima. Ovaj gas se smatra povoljnim energentom, koji uprkos višoj ceni nudi i proporcionalan, odnosno, odgovarajući komfor. Za grejanje na zemni gas neophodni su gasni zidni kotao i instalacije, što je idealno rešenje za stanove bez kotlarnice.

Gasni ili plinski kotao je pogodan za objekte koji imaju radijatorsko i podno grejanje, bez obzira na to da li su moderni - energetski štedljivi ili stariji objekti.

Kotlovi jesu dobro rešenje za objekte bez kotlarnice, budući da su sada savremeni i moderno dizajnirani te se mogu smestiti kao deo pokućstva u svaku prostoriju, a da joj ne remete stil ni estetiku. Među prednosti kondenzacionog gasnog kotla ubrajaju se i mogućnost njegovog kombinovanja sa bojlerom za potrošnu toplu vodu, kao i visoka efikasnost od preko 100%. Zemni gas je stoga jedan od najprihvatljivih energenata.

1.3. Grejanje na tečni naftni gas (TNG)

Za grejanje na tečni naftni gas ljudi se odlučuju samo u ekstremnim slučajevima, kada iz raznih i raznorodnih razloga nisu u mogućnosti da izaberu neki od alternativnih energenata, jer je to trenutno najskuplji sistem grejanja. Visini troškova doprinosi energent sam, a veća je početna investicija i sistem za takvo grejanje. Ako već do toga dođe i morate ga instalirati, onda ugradnja gasnog kondenzacionog kotla ima smisla. Uz njega se preporučuje zagrevanje sanitarne vode pomoću solarnog sistema ili nekog drugog, jeftinijeg izvora grejanja.

1.4. Grejanje na struju

Grejanje na struju se preporučuje samo manjim potrošačima - do 15 kW. Prilikom odlučivanja za grejanje na struju važno je izabrati električni kotao koji omogućava priključenje na sistem centralnog grejanja. Takav izbor osigurava laku zamenu u slučaju renoviranja ili adaptacije objekta, a moći ćete da se opredelite i za drugi energent.

Koje su prednosti električnog kotla? Prva prednost je rad samog uređaja koji je automatski i gotovo nečujan. Električni zidni kotao ne zauzima mnogo prostora, osigurava lako održavanje i nema potrebe za dimnjakom. Uz pomoć električnog kotla moguće je i fino podešavanje, u stvari, regulisanje sobne temperature uz pomoć termostata ili daljinske kontrole grejanja na tajmer.

1.5. Grejanje na lož-ulje ili mazut

Lož-ulje se smatra energentom koji, sada u vreme kada svi energenti i inače rastu na svim tržištima, kontinuirano poskupljuje i to je trend, kažu stručnjaci, koji će se u narednim godinama nastavljati. Međutim, u poređenju sa visokim cenama ogreva i isto tolikim godišnjim troškovima grejanja, lož-ulje ima i svoje prednosti.

Najpre, grejanje na lož-ulje zahteva vrlo malo održavanja, pa je pogodno za one korisnike koji ne žele da gube vreme i muče se sa kotlovima. Sobna temperatura se podešava pomoću termostata, tako da je u životnom prostoru uvek toplo i udobno. Ovakav kotao je pogodan za objekte sa podnim i radijatorskim grejanjem. Prednost kotla na lož-ulje je i to što se može koristiti kao dopunski izvor grejanja, kako uz toplotne pumpe, tako i uz kotlove na čvrsto gorivo.

1.6. Grejanje na pelet

Grejanje na pelet je alternativa lož-ulju i zemnom gasu i danas njegova upotreba postaje sve rasprostranjenija, pogotovo uz automatske kotlove. Prednost grejanja na pelet je niža cena u odnosu na onu za lož-ulje i zemni gas, a što se tiče samog načina grejanja, on obezbeđuje isti komfor kao i druge vrste ogreva, s tim što je i ekološki prihvatljiv.

Rad kotla je automatski, ali mu se u mane računa to što dopuna količina i pražnjenje posude za pepeo mora da se vrše jednom do dva puta nedeljno u zavisnosti od jačine grejanja, dok se u isto vreme mora obezbediti suv prostor u kući za skladištenje potrebnih količina. U poređenju sa lož-uljem i gasom, pelet zahteva dosta posla i redovnog održavanja. Što se opcija upravljanja tiče, tu je samo termostat za podešavanje sobne temperature.

1.7. Grejanje na drvni otpad i na drva

Kako cene energenata nastavljaju da rastu, mnogi ljudi se odlučuju za grejanje na trinje ili sečenice i drva, posebno ako mogu sami da obezbede potrebne količine. Razvoj tehnologije proizvodnje i funkcionisanja kotlova na čvrsto gorivo je u poslednje vreme veoma napredovao, tako da savremeni kotlovi na drva postižu efikasnost od preko 90%. Kotao na drva takođe uključuje rezervoar za skladištenje i savremenu kontrolu grejanja. To znači da se grejanje na drvni otpad i drva smatra pristupačnim i udobnim načinom grejanja.

Primarna funkcija ekspanzione posude je akumulacija sve toplote koju proizvodi kotao. Termostat, s druge strane, reguliše njeno otpuštanje i temperaturu u prostorijama.

Među prednostima kotlova na drva su automatski rad uređaja i sistema koliko i visoka efikasnost. U kotao je moguće ubaciti veće trupce, ali brzina sagorevanja i vreme zagrevanja, naravno, zavisi od njihovog broja. Mana sistema je obaveza stalnog dodavanja ogreva i održavanje, a kuća mora imati dodatni, suv prostor za skladištenje ogreva.

1.8. Grejanje na takozvani drvni otpad

Drvni otpad ili drvna biomasa, kako se ova vrsta goriva često naziva, zapravo je ogrev koji nastaje kao ostatak pri proizvodnji u drvnoj industriji i pogodno je rešenje za velike objekte. Ovakav sistem se smatra ekonomičnim, ali ima neke slabosti. To je vrlo skupa investicija, a u isto vreme zahteva i veći skladišni prostor. Potrebni su kotao i veliki rezervoar za trinje i sečenice, pa ne čudi što je pogodan za manje drvne pogone koji se greju na sopstveno otpadno drvo.

Jedna od mogućnosti grejanja na drvni otpad je i zajednička kotlarnica uz pomoć koje se istovremeno greje više potrošača.

1.9. Grejanje toplotnom pumpom

Grejanje toplotnom pumpom se smatra najekonomičnijim i energetski najefikasnijim sistemom grejanja. Funkcija toplotne pumpe je da crpi toplotu iz obnovljivog izvora energije u neposrednoj okolini (vazduh, voda, zemlja), kojom se zatim zagreva voda. Za početak procesa grejanja potrebno je oko 25% električne energije, a ostatak energije se zapravo uzima iz izabranog izvora. Ovaj odnos između ulazne električne energije i izlazne toplotne energije dobijene iz prirodnog izvora naziva se količnikom toplote. Prilikom grejanja toplotnom pumpom koristi se niskotemperaturni sistem grejanja - zidno, podno ili konvektorsko grejanje.

Ako vas svake godine muči poskupljenje energenata, dugoročno ih možete uspešno izbeći odabirom posebne vrste energenta ili grejanja – grejanjem toplotnom pumpom.

Osnovna prednost je, naravno, veliki dobitak slobodne energije iz okoline i minimalan prostor za ugradnju toplotne pumpe. Nedostaci uključuju visoku početnu investiciju koja se, istina, brzo nadoknađuje niskim troškovima grejanja, a nabavku delimično subvencioniše i država. Još jedan itekako značajan benefit je to što se uz pomoć toplotne pumpe kuća zimi može zagrevati, a leti hladiti.

2. Cene energenata se menjaju

Cene energenata se menjaju iz godine u godinu, premda dugoročno gledano, uvek rastu. Rast cena energenata najviše zavisi od njihove vrste, jer se cene svake od vrsta i međusobno bitno razlikuju. Inače, sami energenti zavise od događaja i rasta globalnog tržišta; u zavisnosti od rasta cena na svetskom tržištu, gas, koji se najviše uvozi, može biti skuplji i do 100% nego godinu ranije. Isto važi i za naftne derivate i struju. Po zvaničnim podacima sa strujom je situacija u Srbiji nešto bolja, jer je ima i za izvoz.

2.1. Promena cena energenata – samodovoljnost

Najefikasniji odgovor na porast i promenu cena energenata je, naravno, samodovoljnost. To znači manju vezanost za dešavanja na svetskom tržištu i veću stabilnost. Međutim, samodovoljnost je moguća samo s određenim vrstama ogreva. Jedna od najefikasnijih i dugoročno najpristupačnijih svakako je toplotna pumpa.

3. Kada su cene energenata niže?

3.1. Cene energenata tokom cele sezone

Najbolje vreme za kupovinu je odmah po završetku grejne sezone, kada je ponuda veća, a potražnja manja. Tada je veći izbor, pa ćete moći da uporedite više vrsta ogreva, kako po ceni, tako i po drugim karakteristikama. Opšte je prihvaćeno da su cene nešto niže nakon završetka zimske sezone, ali to nije obavezno u svim slučajevima. Na primer, u slučaju lož-ulja, na cenu mogu uticati nepredviđeni ekonomski, politički ili drugi kursni događaji osim ponude i potražnje na međunarodnoj berzi. Isto važi i za tečni naftni gas (TNG).

3.2. Cene energenata u zavisnosti od vrste

Sa cenama drvnog otpada, odnosno, drvne i biomase drugog porekla i ogrevnog drveta, stvari stoje drugačije, jer se one formiraju na domaćem tržištu prema ponudi i tražnji i ne zavise od ekonomskih, političkih niti drugih društvenih kretanja. Drvnu biomasu je najbolje kupovati u periodu pred leto (maj, jun) i najkasnije do avgusta. Popusti se javljaju u proleće i leto uglavnom na drvnu biomasu.

Pri kupovini se mora voditi računa o tome da drvni otpad i pelet budu što suvlji, a za ogrevno drvo je najbolje ako se suši na vazduhu najmanje godinu dana pre početka upotrebe.

4. Vrste energenata u našoj zemlji

Teško da se može sasvim tačno precizirati koja se vrsta energenta najviše koristi za ogrev, jer su to podaci koji variraju od sezone do sezone. Lož-ulje, drvo i drvna biomasa dominiraju iako je sve uočljiviji trend zamene lož-ulja drugim energentima, prvenstveno zbog cene. Može se reći da većina ljudi nastoji da se opredeli za sistem grejanja kome se dugoročnije predviđa stabilnost i isplativost. U tom smislu, zemni gas izgleda obećavajuće. U skladu sa novim konstrukcijama, dolazi do izražaja i tehnologija savremenih toplotnih pumpi, koje i pored većih početnih ulaganja predstavljaju najpovoljniji i najefikasniji način grejanja.

5. Cene energenata – šta izabrati?

Pitanje odgovarajućeg izbora energenta pre svega zavisi od vrste objekta. Nije bitno da li se radi o staroj zgradi sa minimalnom izolacijom ili novoj, modernoj građevini sa dobrom izolacijom ili čak niskoenergetskoj kući. Jedno je sigurno – ako su godišnji troškovi grejanja previsoki, preporučuje se da što pre zamenite vrstu ogrevnog goriva.

Jasno je da se godišnji troškovi grejanja ma kog objekta smanjuju srazmerno višoj energetskoj klasi. Ukratko - što više izolacije, to će biti niži troškovi grejanja.