Kanalizacija i kanalizacioni priključak

Kanalizacija za kuću

Uopšteno o kanalizaciji

Kanalizacija je naziv za sistem projektovan i postavljen tako da skuplja i odvodi otpadne vode. Glavni deo sistema je, u stvari, cevovod kojim se otpadne vode odvode od mesta na kom nastaju do komunalnih linija, bilo da je to postrojenje u okviru javne kanalizacije, bilo da su samostalni uređaji za prečišćavanje. Svrha kanalizacione mreže i samog sistema je održavanje javnog i privatnog okruženja čistim, sprečavanje pojave zaraza, bolesti i infekcija kao i sprečavanje zagađenja voda.

Kako funkcioniše kanalizacija?

Osnovni, odnosno, klasični sistem za sakupljanje otpadnih voda radi na principu gravitacije što znači da usled slobodnog pada otpadne vode automatski otiču sa mesta sakupljanja do sabirnica (šahta) ili sabirnih stanica (rezervoara), pa dalje do postrojenja za prečišćavanje i naziva se gravitacionim kućnim priključkom. Međutim, postavka ovakvog, osnovnog sistema vodova nije uvek moguća, jer se na raznim mestima nailazi na arhitektonske i prirodne prepreke. Na tim mestima se moraju postaviti pumpe koje će upumpavati vodu sa nižeg na viši nivo. Takav sistem se naziva kanalizacija pod pritiskom.

Kanalizacija kroz istoriju

Možda zvuči čudno, ali kanalizacija zaista jeste jedna od najstarijih infrastruktura. Izmišljena je u staroj Grčkoj i još uvek besprekorno funkcioniše na istim principima nakon toliko hiljada godina. Majstori za kanalizacione mreže bili su i stari Rimljani, koji su dodatno usavršili grčke tehnike. U srednjem veku, međutim, usledilo je zatišje, a sve do renesanse nije bilo nikakvih pomaka u gradnji ovih sistema. Kanalizacija u srednjem veku nije bila regulisana, pa su gradovi bili vrlo prljavi i puni bolesti. Tek u doba renesanse, kada su ljudi shvatili važnost života u čistoj sredini, usavršile su se tehnike izgradnje kanalizacionog sistema. Kanalizacija kakva danas postoji nastala je tokom industrijske revolucije zbog eksponencijalnog rasta stanovništva i iste takve produkcije otpada, naročito u gradskim sredinama.

Izgradnja kanalizacije

Kanalizacija - optimalna instalacija

Kanalizaciona mreža u objektu može se pojednostaviti smanjenjem broja vertikalnih vodova. Najpovoljnija situacija je kada se mokri čvorovi, odnosno, kupatila i toaleti, postave jedni iznad drugih, a i kuhinje, takođe, ako ih ima više. Osim toga, vrlo je važno da sabirni kanali i priključci koji vode do vertikalnog voda budu što kraći. Što su kanali kraći, manja je verovatnoća da će dolaziti do začepljenja. Na kraju je, ali ne i najmanje važno, obavezno postavljanje membrana, odnosno, filtera protiv neugodnih mirisa.

Kanalizacione cevi

Veoma je važno i to kako će biti izveden kanalizacioni priključak. Spoj se najčešće izvodi cevima Ø200 mm, a najmanji dozvoljen presek cevi je Ø150 mm. Horizontalne veze moraju uvek biti izvedene tako da imaju pad od najmanje 2%. Standardno je da se povezivanje vrši u gornjoj polovini kanalne cevi, ali se sve češće koriste spojevi (ugaone ili račvaste spone) sa kojima se povezivanje može izvršiti i u visini ose kanala. Cevi su povezane pod uglom od 45°, tako da voda otiče što je pre moguće, ne zadržava se, niti stagnira. Ako se promeni pravac kućne linije, moraju se postavljati reviziona okna.

Priključivanje na kanalizaciju

Kanalizacioni priključak - javna mreža

Priključak na javnu kanalizacionu mrežu se može izvršiti samo ako ste prethodno od nadležnih organa tražili i dobili saglasnost za priključenje. Saglasnost se dobija po dobijanju građevinske dozvole i po uplati svih komunalnih taksi. Pre dobijanja građevinske dozvole mora se naručiti projektna dokumentacija iz koje se vide, pored izgradnje samog objekta, predviđena i proračunata količina otpadnih voda, profili kanala i padovi. Pre nego što se priključite na kanalizaciju, mora se prvo razgraničiti da li će vaša kanalizacija biti namenjena za odvod fekalija (otpadnih voda) ili kišnice, ili oboje.

Saglasnosti za kanalizaciju i priključak

Za priključenje na kanalizaciju biće vam potrebni sledeći dokumenti i saglasnosti:

• objekat za koji se traži priključenje mora imati građevinsku dozvolu, odnosno, mora biti ozakonjen ili u postupku ozakonjenja;
• ispred parcele na kojoj se nalazi objekat postoji izgrađena kanalizaciona mreža.

Za postojeće objekte traže se još:

• kopija plana parcele s ucrtanim objektom;
• dokaz o vlasništvu (ugovor o prodaji nepokretnosti ili list nepokretnosti);
• građevinska dozvola ili rešenje koje menja građevinsku dozvolu;
• uverenje da je pokrenut postupak ozakonjenja, za objekte u postupku ozakonjenja;
• kopija lične karte vlasnika.

Za novoizgrađene objekte traži se još:

• građevinska dozvola ili rešenje koje menja građevinsku dozvolu;
• lokacijski uslovi;
• dokaz o vlasništvu (ugovor o prodaji nepokretnosti ili list nepokretnosti);
• kopija lične karte vlasnika.

Sve troškove za dobijanje potrebnih dozvola snosi sam investitor, koji se mora pobrinuti za održavanje kanalizacije i sanaciju u slučaju oštećenja.

Septička jama

Septička jama predstavlja alternativu priključku na javnu kanalizacionu mrežu i koristi se na onim mestima gde javna kanalizacija (još) nije regulisana i zbog toga nije moguće priključenje na kanalizacionu mrežu. To je ozidana podzemna jama. Septička jama je zapravo kućno postrojenje za prečišćavanje koje tretira otpadne vode anaerobnim procesom bez kiseonika. Svakih nekoliko godina, u zavisnosti od zapremine, mora se isprazniti i očistiti, a njen sadržaj se odvozi u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Septičke jame često mogu da ispuštaju vrlo neprijatan miris, naročito u danima kada je atmosferski pritisak niži, pošto u njima trunu razni otpaci, pa se preporučuje da glavna pažnja u vezi s njihovim izvođenjem bude obezbeđenje zaptivenosti, odnosno, nepropusnost, a da se ipak ostavi slobodan i jednostavan pristup.

Kanalizacija i komunalni priključak

Komunalni priključci

Nakon izrade projekta, drugi korak je podnošenje zahteva za dobijanje saglasnosti na glavni projekat, koji se predaje na šalteru korisničkog centra komunalne službe. Dobijanjem rešenja o saglasnosti i overom grafičkih priloga u projektu, pristupa se finalnom, trećem koraku, gde se predaje zahtev za kanalizacioni spoj. Oformljeni dosije priključka (zeleni karton) se šalje na adresu nadležnog pogona kanalizacione mreže, nakon čega ekipa JKP BVK izlazi po nalogu na teren i vrši nadzor i montažu budućeg priključka.

Napominje se da objekat izgrađen bez građevinske dozvole pravo na priključenje ostvaruje samo po završetku postupaka ozakonjenja (sa dobijenim Rešenjem o ozakonjenju), uz obavljeno projektovanje unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije u skladu s izdatim uslovima JKP BVK na arhitektonsko-građevinskim podlogama glavnog projekta izvedenog stanja objekta.

Obavezna dokumentacija

Obaveza je korisnika, odnosno, vlasnika objekta, da po realizaciji priključka geodetski snimi izvedeni priključak. Snimak (u elektronskoj i papirnoj formi) se dostavlja nadležnom sektoru kanalizacione mreže JKP BVK radi dobijanja potvrde da je objekat priključen na gradsku mrežu vodovoda i kanalizacije. Kada je u pitanju priključenje na kanalizacionu mrežu, potrebna dokumentacija dostavlja se Sektoru kanalizacione mreže, tj. nadležnim pogonima.

Komunalni priključak - cena

Priključak na javnu kanalizaciju se vodi kao Naknada za učešće u priključku na kanalizaciju i u važećem cenovniku grada Beograda za 2021. iznosi 50.814,58 DIN. Za druge gradove, odnosno, opštine, pogledajte na njihovim zvaničnim veb-sajtovima.