Iz Beograda na Divčibare: Izazovi gradnje u planinskom raju

1. Zbog čega ste se odlučili da metropolu zamenite planinskim vazduhom?

Ivana i ja smo dugo želeli da imamo svoj plac u nekoj prirodi, što bi Ivana rekla "svoju parcelu". Malo pre korone smo slučajno obilazili Divčibarski kraj i svideo nam se. Kako je krenula korona i zaključavanja, tada nam se želja za placem dodatno "pojačala", te smo odlučili da krenemo u potragu i nađemo nešto što nam se sviđa. Prvo smo gledali oglase, nismo puno toga našli u njima. Onda smo jedan vikend rešili da ustanemo rano i krenemo put Divčibara i pokušamo sami naći plac koji nam se sviđa kao i vlasnika. Tako smo išli naredne tri subote, i sakupljali brojeve lokalaca, raspitivali se da li neko prodaje neki plac, obilazili, zalazili u delove koji nam se sviđaju. I kao rezultat te potrage je bilo tih naših 8 ari. Našli smo baš ono što smo zeleli, i od tada svaki naredni vikend, slobodno vreme, gledali smo a i dalje gledamo da potrošimo tamo. Tamo je sve drugačije nego u gradu, nema gužve, nigde se ne žuri, vazduh je čist, samo priroda, šuma, ptice, potpuni mir i tišina. Mi u suštini nismo zamenili metropolu planinskim vazduhom u potpunosti. Naši poslovi, život, obaveze, sve je to jako vezano za Beograd, ali gledamo da što vise vremena provedemo na planini. Kako su nam i poslovi takvi da možemo da radimo od kuće, često i to koristimo pa radimo odozgo sa kućice .

Odlučili smo da sami započnemo potragu, sakupljali smo brojeve lokalaca i obilazili mesta koja nam se sviđaju. Tako smo pronašli naših @8_ari_srece

2. Opredelili ste se da kućicu napravite sami. Koliko je bilo zahtevno i šta vam je najteže palo?

Kada smo kupili plac, došli smo na jednu možda malo "ludu" ideju, a to je da pokušamo sami da napravimo kućicu. Svi smo kao deca pravili neka skrovišta, kućice ispod stola u dnevnoj sobi. Sada kada smo velika deca osetili smo slobodu i izazov i rešili da pokušamo da naučimo puno toga novog i napravimo malo veću kućicu od one ispod stola kao mali. Oboje smo iz IT indrustije, ja sam Programer Menadžer, Ivana je Menadžer. Bilo šta vezano za gradnju nam je bilo potpuna nepoznanica, zato smo se u celu priču u početku upustili kao neku vrstu probe. Iskoristili smo naša profesionalna iskustva organizacije i rada na velikim projektima i samo to iskustvo preneli na nešto potpuno novo i drugačije za nas. Puno stvari smo učili usputno.

Glavni izvor informacija vezanih za gradnju bio nam je moj tata, brat kao i youtube. Posao smo podelili u jasno definisane celine, korake. Postavili ciljeve i napravili plan. Po tom planu smo se držali narednih 33 vikenda. Tokom radne nedelje pravili spisak nabavke za planirani rad toga vikenda na placu, nabavljali materijal, alat. Subotom ujutru oko 5h, 6h ustajali. Nas dvoje, a često i naši roditelji, braća i prijatelji, upućivali smo se na planinu, radili ceo dan i uveče kada padne mrak se vraćali za Beograd. To je trajalo tako 33 vikenda, dok nismo mogli da kažemo "kućica je skoro pa gotova". Za ta 33 vikenda, uglavnom subote, nismo pravili puno pauza, osim za more, tako da je bilo jako izazovno izdržati taj tempo, i to je nešto što je bilo najteže, održati motivaciju konstantno dug vremenski period. Često se dešavalo da smo dolazili do toga da smo umorni i da želimo neko vreme da se odmorimo od gradnje, ali želja da vidimo krajnji rezultat i naše "ličnosti" su nam pomogle da ne odustajemo. Kada kažem naše ličnosti, Ivana je neko ko se ne plaši da proba bilo šta novo, a ja sam neko ko kada krene u nešto ne voli da odustaje. Tako da kombinacija naše dve ličnosti nam je pomogla da uspešno završimo planirano za relativno kratko vreme.

3. Zbog čega niste sarađivali sa arhitektama i zbog čega niste želeli da angažujete majstore?

Sa arhitektom smo morali da sarađujemo jer da bismo dobili papire za kućicu, sve mora da se uradi preko zvanične procedure, od projekta, preko dozvola itd. Samo je proces kod nas išao obrnuto, mi smo crtali ono što želimo da napravimo, a onda je arhitekta radio svoj projekat po našem projektu, crtežima i željama. Što se tiče radova, sve smo želeli da uradimo sami. To nam je bio izazov da svojim rukama napravimo sebi mesto na kome ćemo da uživamo. Na kome će jednog dana naša deca da uživaju. Ako se malo prisetimo starih vremena, svi su sami sebi pravili kuće, naš pradeda, deda, svako od njih je manje ili više sebi pravio nešto. Zašto to ne bismo mogli i mi danas u moderno vreme, gde su nam sve informacije dostupne. Od gradnje, preko instalacija, struje, vode, kanalizacije, kupatila, do opremanja kućice, sve smo želeli sami da uradimo. To smo i uspeli. Jedino angažovanje majstora je bilo za postavljanje lima na krov. Kada smo završili krov trebalo je postaviti lim na krov. Te alate za ukrajanje, krivljenje lima itd. nismo imali i to su bili jedini majstori na našoj kucici. Zanimljiva informacija je da su oni postavili lim za 2h.

Čak i ako se odlučite na samostalnu izgradnju, uvek nađite arhitektu ili stručnu osobu koja će vam pomoći oko birokratije i papirologije.

4. Koje materijale ste koristili u izradi kućice i da li su to bili neki lokalni materijali s obzirom da je reč o prirodnom krajoliku?

Što se tiče materijala gradnje, gledali smo da što manje "oštetimo, narušimo" prirodu i prirodni ambijent. Zbog toga naš glavni materijal za gradnju kućice je bio drvo. Drvo smo kupovali u lokalnoj strugari ili ti pilani. Apsolutno cela kućica je napravljena od drveta, jedino su temelji, u našem slučaju 9 stopica saliveni od betona, i krov je koji je u osnovi drvo naravno, prekriven limom. Fasada je takođe od polu oblica, od drveta. Terasa kao i konstrukcija terase takodje od drveta.

5. Šta vam je bilo važno prilikom odabira placa za vaš dom?

Prilikom odabira placa, bilo nam je prvenstveno najbitnije da nam se svidi. Možda nismo znali da opišemo kako tacno treba da izgleda, ali smo znali da nam je bitno da ima šumu u blizini, da je u brdsko planinskom području. Da je nadmorska visina takva da se oseća "planina". Da nije prenaseljeno, da imamo potreban mir i čist vazduh. Još jedan detalj koji je uticao na odabir jeste i udaljenost od Beograda. Srbija je prepuna prelepuh planina i predela, ali neke najlepše od njih nisu toliko blizu Beogradu. Nama je bilo bitno da nije udaljenije od 2h vožnje. Divčibare su ispale kao nešto što zadovoljava i taj preduslov.

6. Sa kojim izazovima ste se susretali kada je papirologija ali i sama gradnja u pitanju?

Kada pričamo o izazovima tokom gradnje, bilo ih je dosta. Od toga da kada krećemo iz Beograda, idemo na livadu na kojoj nemamo ništa, pa ako nešto od alata ili materijala zaboravimo to bi značilo da nema ništa od planiranih radova, do toga da smo imali zahtevne poduhvate npr. podizanja rogova bez ikakve "mašinerije", nego ručno. Izazova je bilo tokom celog procesa gradnje, ali svi ti izazovi su nas još više motivisali. "Terali" nas da učimo nove stvari, da radimo nešto što do tada nismo radili, i kada uspemo da to uradimo, povećavali motivaciju i pozitivno uticali na ceo proces. Što se tiče birokratije i papirologije, to je uvek izazov. Za sve to vam je potrebno pre svega dosta strpljenja, upornosti. Neke od dozvola smo čekali i preko pola godine. Jedan savet kada su papiri u pitanju, uvek nađite arhitektu ili nekoga ko se time bavi, iz tog kraja gde pravite, jer ćete biti mnogo efikasniji.

7. Kako ste savladali teže prepreke poput kopanja temelja, geodetskih poslova, krovne konstrukcije?

Kao što pomenuh, jedan od najvećih izazova je bio postavljanje krovne osnove ili ti rogova. Kako savladati takvu prepreku? Pa samo dobrom organizacijom. U tom trenutku nismo imali neophodan alat, oruđe čime bi tu konstrukciju lako postavili, ali smo se organizovali i imali nas devetoro, i sve to ručno završili. Što se tiče temelja, oni nisu bili toliko komplikovani kao postavljanje rogova, pre svega sto nismo pravili klasičan temelj. Hteli smo sto manje betona u prirodi, pa smo kucicu postavili na 9 stopa. Svaka stopa jeste ukopana i zajedno predstavljaju temelj ali ne onaj klasičan. Sećam se da kada smo izlivali temelj, bio je neki april, ali na planini to ništa ne znači. Tog dana padao je sneg i kiša. I ako nas vreme nije poslužilo, kada smo došli i videli kakvo je, nismo odustali. Samo dobrom organizacijom rešili osnovne probleme kao što su: Kako da agregat i mešalica ne kisnu (postavili najlon, ako neki mini šatorčić), gde improvizovati sto gde će ljudi da jedu (u šumici između drveća razapeli šatorsko krilo kao krović). Ključ uspeha definitivno jeste dobra organizacija.

8. Koliko kvadrata ima vaša kućica i za kakav stil ste se opredelili?

Naša kućica je površine 25m2 u prizemlju gde imamo kupatilce i kuhinju kao i boravišni prostor, i galerija od 6m2 za spavanje. Dimenzije kucice su 5x5 u osnovi, a vrh krova je na nekih 6m visine. Što se stila tiče, to je klasični A frame kučice stil, planinska mala kućica od prirodnih materijala u osnovi, u našem slučaju drvo.

9. Koliki su troškovi izgradnje i šta je predstavljalo najveći izdatak?

Tokom gradnje kućice, dosta naših rođaka i prijatelja je želelo da prati progres, i stalno nam tražilo slike da vide u kojoj fazi je gradnja, kako nam ide, šta smo uradili. Tako smo jedno veče došli na ideju da sva ta iskustva i naučene stvari, procese, cene prenesemo na instagram. Tako je slucajno posle 6 meseci gradnje nastao i instagram profil 8 Ari Srece. Na njemu smo ispratili proces od samog početka do kraja. Prikazali svaki detalj gradnje, svaku informaciju, kako se sta radi, gde se šta nabavlja. Sta je od papira potrebno itd. Kao jedna od takođe bitnih stavki koju smo pokazali jeste i cena. Kroz profil smo pokazali sve tadašnje cene svega što smo radili, i naravno predstavljali ukupne cene određenih etapa. Tako smo na kraju došli do ukupne cifre od 14000e u koju je ušla cena placa, priključka za vodu, cena svog materijala kao i cena troška goriva i drugih propratnih troškova ovoga "putovanja". Najveći izdatak naravno je bio materijal za gradnju kućice, i to npr. brodski pod, lim za krov, stakla. Bitno je da naglasimo da smo i plac i većinu materijala kupovali pre ovih poskupljenja. Tako da ako nas pitate koliko bi danas to koštalo, verujemo da bi moglo da ide i do duplo skuplje cene. Samo primera radi, mi smo ar placa plaćali 250e. Sada je isti taj ar i do 800, 1000e.