Gradnja drvetom: drveni soliter

1. Savremena drvena konstrukcija

U Skandinaviji je upotreba drveta kao građevinskog materijala sasvim uobičajena i to već stotinama godina, budući da im šume ne manjkaju. Kuće sa drvenom konstrukcijom su zato duboko tradicionalno ukorenjene – šta više – može se reći da su im svojevrsni zaštitni znak. Sa pojavom lepljenog drveta, Skandinavci su otišli ​​korak dalje, počevši da konstruišu i grade višespratnice od drveta.

Šveđani će do 2023. godine završiti najviši drveni soliter kako bi obeležili 100. godišnjicu najveće švedske stambene zajednice HSB. Dizajn celog kompleksa koji je pobedio na istoimenom konkursu projektovao je danski arhitekta C. F. Møller.

2. Drveni soliter

Drveni soliter bi trebalo da bude otporniji i manje podložan požarima od sličnih betonskih zgrada. Takođe, drveni soliter bi trebalo da bude jeftiniji od betonskog. Soliter koji se nalazi u ovom kompleksu, koji su kao svojevrsnu građevinsku i urbanističku celinu osmislili njegovi tvorci, imaće samo temelje i jezgro od betona kako bi bio stabilniji, ali će mu cela konstrukcija kao i svi drugi građevinski elementi biti od drveta, i to na čitava 34 sprata. Sama struktura će takođe biti drvena, pa će tako svi stubovi i grede, nosači, podovi i plafoni, i naravno, stolarija, biti drveni – od punog drveta ili lepljene drvne građe - u zavisnosti od opterećenja i nosivosti. Na posletku, cele struktura i konstrukcija će i sa spoljne strane biti drvene, s tim što će radi maksimalne iskoristivosti toplote i svetlosti sunčeve energije, prozori biti panoramski, a verande zastakljene. Osim što će za gradnju biti upotrebljeni svi ekološki prihvatljivi i prirodni materijali, soliter će biti i maksimalno osamostaljen u energetskom smislu, budući da će zahvaljujući solarnim sistemima na krovu i fasadama sam proizvoditi energiju za grejanje i zagrevanje tople vode. Kao svojevrsni dodatni sloj termo i akustične zaštite, planirano je i maksimalno ozelenjenje fasade i same zgrade.