10 najlepših kuća od drveta

1. Kuća dimnjak_dekleva gregorič arhitekte (www.dekleva-gregoric.com); foto: Flavio Coddou

Kuhinja sa višenamenskom peći na drva igra ključnu ulogu u privatnom i društvenom životu para koji živi na selu. Ceo koncept definisan je dimnjakom postavljenim u središtu kuće. Krovni greben je zato razmaknut i time je formiran i svetlarnik koji se proteže celom dužinom zgrade zahvaljujući čemu obezbeđuje osvetljenje svih ključnih prostora i otvoren pogled na nebo u svako doba dana i noći. Smeštena na ivici sela, svojom tamnom drvenom spoljašnjošću kuća je jasno oblikovana po uzoru na susednu drvenu štalu, ali se sa novim volumetrijskim identitetom namerno udaljava od nje i radije se radoznalo primiče obližnjoj crkvi iz 16. veka, stvarajući interesantan dijalog između njih. Nauljene daske od ariša i sekundarni drveni krov osiguravaju kontinuitet tamnog materijala,stapajući se sa drvenim fasadnim oblogama. Materijalna definicija enterijera kao da je sasvim podređena čulu dodira: nauljeni hrast se koristi za sve površine koje ljudsko telo može da dodirne, dok je krovna konstrukcija od armiranog betona izvedena tako da nalikuje lamperiji i obezbeđuje kontinuitet s unutrašnjim teksturom.

2. Rezidencija DC2_Vincent Van Duysen arhitekti (www.vincentvanduisen.com); foto: Koen Van Damme

Položaj nove zgrade bio je ograničen otiskom postojeće kuće. Arhitektonski koncept povratka jednostavnoj tipologiji ruralnih građevina (izdužen oblik, paralelan ulici, sa krovom od 45°) inspirisan je tradicijom jednostavnih seoskih kuća u regionu. Svojim položajem stvara dvorište između kuće i štale, otvoreno ka ulici. Stambeni objekt se nalazi između dvorišta i njiva i tako uživa u intimi zatvorene okućnice (sa podnevnim suncem), kao i slobodnom pogledu na udaljene njive. Pozivanje na tradiciju u osnovnom konceptu upotpunjeno je modernim dizajnom s akcentom na minucioznom dizajnu i pažljivo odabranim materijalima. Doslednom upotrebom drveta za fasadu, iz projektovanja se uklanja bilo kakvo ukrašavanje: tipični krovni oluci i grebeni su skoro apstraktni, nevidljivi. Tradicionalni krovni prepust nije realizovan, kao ni pragovi na vratima. Drvena fasada tipična za stare štale nastavlja se na krovnu konstrukciju. Pri projektovanju su, pored svega nabrojanog, uzeti u obzir i principi održive gradnje te standardi za pasivne kuće.

3. Kuća za petoro i brojne drugare_Matej Gašperič, Biro Gašperič, (www.birogasperic.com); foto: Miran Kambič

Rešenje za prostorne potrebe petočlane, vrlo aktivne porodice, sa brojnim saradnicima i prijateljima, arhitekta je pronašao u podeli nove kuće na dva paralelna volumena. Time je razmeru objekta prilagodio i stanarima i lokaciji – dva manja krova na dve vode, na dva dela kuće, lepo su se uklopila u seosku sredinu. Iskoristio je i nagib terena, tako da je kuća delimično ukopana, čime su dobijeni podrum sa garažom, prostrane servisne prostorije i ostava. Pored suterena, na placu je ostavljen prostor za košarkaški teren, što vlasnike podseća na značaj rekreacije i igre. Glavni (veći) deo kuće, namenjen je kuhinji sa trpezarijom za smeštaj prijatelja. On je dvospratni i odiše toplinom i gostoprimljivošću, a kvadratni prozor na kraju sobe uokviruje zalazak sunca. Prema jugu, trpezarija se neprimetno iz unutrašnjosti preliva na spoljnu terasu. Priroda ulazi u dom - vizuelno kroz velike zastakljene površine, a fizički posredstvom obilja drvne građe, neštedimice iskorišćene i za enterijer i za eksterijer. Matej Gašperič voli da gradi od drveta. On objašnjava: „Čini mi se da je drvo u suštini privlačan materijal. A ako se pravilno koristi, zgrada je veoma održiva, a životni komfor, posebno u kombinaciji sa drugim prirodnim materijalima, izuzetno prijatan. Sama konstrukcija je brža, čistija i tačnija. Detalji se bolje rešavaju, kao i postavljanje instalacija... Uvek kada se gradi u drvetu mora da se razmišlja daleko unapred, pa samim tim kasnije nema toliko promena i improvizacija.“

4. Kuća Yomogidai_Tomoaki Uno arhitekti (www.unotomoaki.com); foto: Ben Hosking

Arhitekti Tomoaki Uno dizajnirali su drvenu kuću koja se nalazi u stambenoj četvrti oko 20 minuta istočno od grada Nagoje u Japanu. Traganje za odgovarajućom parcelom, onom koja bi ispunjavala sve zahteve naručioca, potrajalo je oko godinu dana, ali se svakako isplatilo. Parcela je blagog nagiba i duga je 28 m, a široka samo 8 m. Arhitekte su pronašle inspiraciju u oblicima japanskog svetilišta. Opredelili su se za što više prirodnih materijala i završnih obrada i nastojali da kuća u svakom pogledu deluje što blagotvornije. Koliko na svoje stanare, toliko i na životnu sredinu. „Verujem u lepotu običnih stvari“, kaže Tomoaki Uno. „Najzanimljivije se obično krije u najnezanimljivijem. Ovaj arhitektonski projekt je tako osmišljen i izveden. Trudio sam se da postignem maksimalnu upotrebljivost uz minimalnu upotrebu materijala.“

5. Drvena kuća_Arhitektura Krušec (www.arhitekturakrusec.com); foto: Miran Kambič

Drvo je odigralo suštinsku ulogu u izgradnji svih faza ove kuće, namenjene četvoročlanoj porodici. Prvo je korišćeno kao oplata za izradu osnovne noseće konstrukcije koja je betonska, a ujedno čini i fasadu karakterističnom. Otisak brušenih dasaka u betonu sa naglašenim žlebovima, stvara prepoznatljivu teksturu betonske fasade. Odbačene daske, iskorišćene za šalovanje, kasnije su očišćene i upotrebljene u izvođenju punih delova fasade, kao i u ostalim delovima enterijera kuće. Unutrašnji zidovi i ploče su u potpunosti napravljeni kao drvena konstrukcija i ugrađeni u spoljni betonski omotač. Unutar betonske školjke, koja je jedini noseći element, sve je drveno: podne ploče, zidovi, pokućstvo i nameštaj. Sve ovo je okačeno na spoljnu školjku, koja preko četiri elegantna stuba prenosi sile opterećenja na tlo, a prizemlje ostavlja otvorenim i svetlim. Slika gotovog objekta je tako neposredan odraz značaja konstrukcijske osnove građevine.

6. Kuća North Bank_Elliot&Ltd. arhitekte (www.elliotarchitects.co.uk); foto: Jill Tate

North Bank leži na periferiji živopisnog sela u dolini Tyne, u Northumberlandu, u Velikoj Britaniji. Kuća je osmišljena s namerom da usmeri pogled ka prelepoj dolini. Parcela se nalazi u zaštićenom području, tako da je dizajn kuće zahtevao pažljiv i promišljen pristup. Planiranje i projektovanje su stoga uključivali i reinterpretaciju elementa istorijskih poljoprivrednih zgrada u ruralnom Northumberlandu. Nekada su brojni stambeni objekti imali slamene krovove - to je zahtevalo sasvim strm krov, što se i danas može videti na nekim lokalnim zgradama. Ovaj elegantni krov od cinka obložen drvetom, stvara iluziju lakoće i lebdenja gledano spolja, a unutra, dinamičan životni prostor koji podseća na seosku kapelu. Zgrada se nalazi tik uz put i orijentisana je tako da se maksimalno iskoristi pogled prema naselju, ali da se, istovremeno, ne uskrati ni komšijama ni prolaznicima. Spoljna terasa je smeštena tik uz kuću, tako da se na najbolji način iskoristi sunce, ali da postoji i zaštita od vetra. Idejni koncept je zasnovan tako da predivan vidik ka jugu ostane potpuno otvoren, ali da se zadrži i privatnost.

7. Kuća Podkoren_Gregorc Vrhovec arhitekte (www.gregorcvrhovec.si); foto: Miran Kambič

U ovom je slučaju cilj bio projektovanje moderne kuće koja bi oživela tradicionalnu arhitekturu alpskih poljoprivrednih imanja. Smeštena je u idilično planinsko okruženje sa prelepim pogledom, ima masivnu drvenu konstrukciju sa tri stana (svaki na svom spratu) kao i betonski podrum sa garažom, velnes i vinski podrum. Crno ofarbani drveni omotač strukturalnih dijagonala prekida trospratni, visoki panoramski zid, zaštićen vertikalnim žaluzinama. Svaka jedinica ima otvoreni dnevni boravak, po tri spavaće sobe, terasu i lođu. Dnevni prostori su okrenuti prema velikom jugozapadnom prozoru sa spektakularnim, uokvirenim pogledom. Izdužena silueta zgrade i strmi krov odražavaju kontekst, a izbor crne je inspirisan kućama u neposrednoj blizini, pošto je to bio jedini dostupni zaštitni premaz za drvo 1930-ih.

8. Dom za Juliju i Björna_Innauer Matt arhitekte (www.innauer-matt.com); foto: Adolf Beureuter

Dom osmišljen za Juliju i Björna je drvena rezidencija u živopisnoj austrijskoj šumi Bregenz. Nazvana po vlasnicima, ona je zapravo dvospratna kuća, sagrađena na padini između stabala lipa i oraha u živopisnom Bregenzu. Austrijski studio Innauer-Matt Architekten je za fasadno pročelje dizajnirao rešetku od ukrštenih drvenih dasaka, dok su unutrašnji zidovi i podovi obloženi smrekovinom. Spoljašnjost kuće prevazilazi puku praktičnost - iako deluje kao zaštita od vremenskih prilika, više je odežda, pažljivo tkana, koja istovremeno skriva i otkriva. Međutim, pošto je izgrađena na selu, dekoracija fasade je namerno diskretna, a sama zgrada je jasne strukture, sa strmim krovom i vidljivim konstruktivnim elementima kao što je krovna konzola. Zbog strmine padine na kojoj je, oba sprata dodiruju tlo. Ovo je omogućilo arhitektama da glavni ulaz postave na gornji sprat, dok se donji nivo otvara ka okolnom pejzažu posredstvom dve zaklonjene terase. Veći deo donjeg sprata zauzimaju kuhinja i trpezarija sa dnevnim delom na jednoj strani. Ormani, police i kuhinjski pult postavljeni su u udubljenje duž zadnje strane ovog prostora, a takođe su od smrekovine. Sobe na gornjem spratu su raspoređene u nizu - glavni apartman je na drugom kraju hodnika, zatim par jednokrevetnih spavaćih soba, radna soba i pomoćni prostor koji vodi do garaže. Kosina krova je omogućila da se naprave dve manje tavanske spavaće sobe, svaka sa svojim stepenicama. Za razliku od prostranog prizemlja, privatni prostori na spratu su gušće raspoređeni, a proširenje galerije u potkrovlju čini male prostorije iznenađujuće prostranim.

9. Alpski ambarˍOffice arhitekte (www.ofis.si); foto: Tomaž Gregorič

Arhitekte studija OFIS su oronulu staru štalu preuredili u alpsku kuću za odmor. Renovirani dvospratni smeštajni objekt nalazi se u Bohinju. Gostima nudi miran ambijent rustičnog eksterijera i modernog drvenog enterijera. Prostor od 120 m2 služio je kao štala, senik i trem za poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Kasnije je napušten, pa su angažovane arhitekte studija OFIS da ga transformišu u atraktivnu rezidenciju. Arhitekte su taj projekt videle kao priliku za promociju domaće gradnje drvetom, tipične za slovenački ruralni pejzaž. „Tradicionalne znamenitosti koje stvaraju slovenačko selo uključuju različite vrste seoskih kuća, ambara i štala“, istakao je tim koji predvode arhitekte Rok Oman i Špela Videčnik. „Nažalost, mnoge od njih više ne služe svojoj svrsi, pa su uglavnom u lošem stanju, neodržavane i često se jednostavno uništavaju i zamenjuju novima“, kažu oni. „Samo usvajanjem tradicionalnih vrednosti i znanja naših predaka, obezbedićemo da narodna arhitektura opstane, ne samo kao nacionalni simbol, već i kao sastavni deo slovenačkog ruralnog načina života“. Spoljašnjost objekta, sa robusnom kamenom podlogom i drvenim zidovima, ostala je netaknuta, osim neophodnih popravki. Jedine primetne intervencije su niz kružnih perforacija koje formiraju prozore i obezbeđuju prodor dnevne svetlosti. Unutrašnjost originalnog drvenog kostura zgrade upotpunjena je novom oblogom od lokalne brušene smrekovine. „Našim konceptom stara štala je pretvorena u mansardni stan tako da originalna spoljašnjost ostala netaknuta, za razliku od stvaranja nove unutrašnje drvene školjke“, dodaju arhitekte.

10. Kuća u uvali Georgika_Bates Masi arhitekte (www.batesmasi.com); foto: Bates Masi Architects

Rezidencija u Ist Hemptonu je napravljena po uzoru na istorijske farme. Zaliv Georgika se nalazi na obali Ist Hemptona, sela na južnoj strani njujorškog Long Ajlenda. Kuća je dizajnirana za par koji je želeo udoban dom za dvoje, koji bi mogao da primi i posetioce - njihovu decu, unuke i goste. Da bi stvorio intiman, ali prostran dom, tim se okrenuo lokalnim građevinskim tradicijama. Vekovima su ovim područjem dominirale farme koje su osnovali engleski doseljenici. Karakteristična tipologija, takozvanih „povezanih gazdinstava“, sastavljenih od glavnog objekta spojenog sa manjima, koji su s vremenom dodavani. U glavnoj zgradi su stan za vlasnike i kancelarija. U jednom od manjih objekata nalaze se sobe za goste, u drugom kuhinja i dnevna soba, a u trećem glavni dnevni boravak i trpezarija. Prostori su raspoređeni oko dvorišta kako bi se stvorile vizuelne i fizičke veze između njih, ali te veze mogu biti prekinute velikim kliznim vratima. Svaki objekt ima sopstveni sistem grejanja i ventilacije koji mu omogućava da se „zatvori“ kada nije u upotrebi. Time je obezbeđena i fleksibilnost - bilo da je par sam ili da su prijatelji na večeri, bilo da imaju punu kuću gostiju cele noći. Upravo kao nekad, i u ovom slučaju restauracije, arhitekte su upotrebile samo ograničen spektar materijala. Unutrašnjost je moderno uređena u zemljanim tonovima. Hrastovi podovi i drveni nameštaj upotrebljeni su u celom enterijeru da bi se stvorio osećaj jedinstva. Sa spoljne strane oplata je od kedrovine, sveprisutnog materijala u Novoj Engleskoj, kojim se pokrivaju i fasade i krovovi. Kedar je, takođe, iskorišćen za kreiranje paravana koji pružaju privatnost i filtriraju svetlost. Ceo dom leži na mermernom postolju ispunjenom peskom, koji zgradu podiže iznad plavne ravnice i istovremeno je štiti od obilnih kiša.

Ukoliko se odlučite za dom nalik nekom od ovih od drvene građe, možete se obratiti i nama na DaiBau.rs. Na našem sajtu ćete naći još saveta vezanih za ovu temu, ali i ponuđače i proizvođače s kojima sarađujemo i koji će na vaš upit uzvratiti odgovarajućom ponudom.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

Vaš tim,

DaiBau.rs