1. Zašto angažovati arhitektu?

Odluka da se angažuje arhitekta poskupljuje investiciju na samom početku, ali može uštedeti mnogo živaca i novca, kako vreme i izgradnja budu odmicali. Put do vašeg cilja (renoviranje ili izgradnje stana, kuće, poslovnog prostora...) bez arhitekte biće mnogo duži i teži, a neretko se dogodi da i krajnji ishod ne bude onaj zamišljen na početku. Uloga arhitekte je u tome da vas vodi kroz projekat, poštuje vaše želje i pridodaje sveže ideje te upozorava na moguće teškoće i prostorna ograničenja. Arhitekta je stručnjak koji se svakodnevno sreće s projektima vezanim za životno okruženje i ima veliko iskustvo i znanje kako da postupi u određenoj situaciji.

Stručnim znanjem i iskustvom obezbediće da se sve zamisli prenesu na papir a potom i u konačno delo. On/ona na samom početku može da predvidi mnoštvo detalja, a kasnije ih uskladi sa slikom željenog projekta i koordinacijom izvođenja radova.

Arhitekta stremi funkcionalnim, praktičnim i estetskim rešenjima. Prema vašim htenjima i zahtevima, umeće da pravilno smesti i orjentiše objekat u prostoru, racionalno i funkcionalno rasporedi prostorije, izabere najbolje materijale, završnu obradu, oblikuje elemente opreme, prilagodi boje i sve ostale detalje tako da prostor, odnosno, objekat funkcioniše kao smislena, idejno zasnovana i zaključena celina.

2. Arhitekta - nosilac projekta i koordinator poslova

Arhitekta nije neophodan samo kao stručnjak koji će pripremiti projektnu dokumentaciju već i kao neko ko će vas usmeravati, a posao organizovati pravovremeno i u tačnom sledu.

Uloga arhitekte je planiranje unutrašnjeg i spoljnog prostora, da svakom projektu pristupa stručno, prema datoj situaciji i potrebama klijenta. Pri tom, on/ona iako sledi osnovnu ideju, sasvim razume da sama dobra ideja nije dovoljna - važna je profesionalna realizacija projekta na svim nivoima i u svim fazama. Arhitekta sluša želje klijenata i kombinuje ih sa sopstvenim profesionalnim iskustvom. 

Pogrešno se misli da je arhitekta tu samo da bi predložio neke ideje i napravio nacrte. Većina ljudi smatra, takođe pogrešno, da arhitekte vreme provode razmišljajući i projektujući. Istina je, međutim, drugačija - mnogo vremena se provodi u dogovorima s klijentima, bavljenju administracijom, s inženjerima, ponuđačima, izvođačima radova... Klijentu arhitekta tako može mnogo da uštedi oko poslova administracije i organizacije, što pri današnjem tempu života uopšte nije beznačajno.

Kao nosilac projekta, arhitekta pažljivo vodi i organizuje poslove od prvog do poslednjeg trenutka; predviđa troškove i rokove, postavlja idejne osnove po kojima se dalje prave nacrti planova i sledstveno tome, kompletna dokumentacija. Tokom planiranja on/ona sarađuje s drugim stručnjacima i koprojektantima, a tokom izgradnje s izabranim podizvođačima.

3. Kakvog arhitektu izabrati?

3.1. Gde tražiti arhitektu?

Preporučujemo da za ovo odvojite dovoljno vremena. Raspitajte se među prijateljima i poznanicima, onima koji su možda renovirali stanove ili gradili kuće, a da su pri tom sarađivali s arhitektom. Arhitekte možete potražiti i na internetu. Jedna od mogućnosti je ta da nama, na portalu Daibau.rs, pošaljete zahtev, a naši najiskusniji arhitekti će vas onda kontaktirati sami. Na portalu možete videti njihove profile, a naći ćete i ocene i mišljenja klijenata koji su sa njom/njim ranije sarađivali. Pre nego što izaberete osobu (ako vam treba za gradnju), proverite ima li licencu koju izdaje Inženjerska komora Srbije. Pogledajte i ranije radove, pa promislite da li vam je njegov/njen stil po ukusu. Vodite računa i o tome da li ste iz istog kraja, jer ćete tako lakše i brže dolaziti na lokaciju i pratiti radove, ukoliko to želite.

3.2. Kako izabrati pravog arhitektu za sebe?

Kada napravite uži izbor arhitekata s kojima biste razgovarali, ugovorite sastanke. Da bi projekat uspeo te da biste bili zadovoljni učinjenim, vrlo je važno i to koliko se dobro slažete i razumete s arhitektom i kako komunicirate. Ako arhitekta odvoji dovoljno vremena za vas, kvalitetno predstavi svoj rad te vas posavetuje i ostavi povoljan utisak, mogućnost za uspešnu saradnju i pozitivan rezultat je velika. Pre polaska kod arhitekte dobro bi bilo da u lokalnom organu vlasti dobijete sve informacije o lokaciji na kojoj će objekat biti, s preciznim podacima o mogućnostima za izgradnju i eventualnim smetnjama. Arhitekta će tako moći da pripremi i precizniju ponudu i razmotri postojeće probleme. Napravite i spisak svojih želja, nacrtajte raspored prostorija, i svega drugog. Svakako da pri izboru arhitekte ulogu ima i njegova/njena cena, mada to ne bi trebalo da bude ključno. Kada se odlučite za određenu osobu, preporučujemo da sačinite ugovor u kome će tačno i detaljno biti nabrojano šta arhitekta sve treba da učini (vrsta dokumentacije), po kojoj ceni i u kom roku.

3.3. Kako proveriti licencu arhitekte?

Ako vam je potreban arhitekta za izradu projektne dokumentacije, on/ona mora imati važeću diplomu određenog arhitektonskog fakulteta i licencu Inžinjerske komore Srbije za obavljanje delatnosti odgovornog projektanta arhitekture.

Licencu možete proveriti na linku: http://www.ingkomora.org.rs/licence/?id=projarh.

Za izradu projekta enterijera ili manjih građevinskih radova koji ne zahtevaju dozvole lokalne samouprave, ne morate tražiti licencu.

4. Angažovanje arhitekte

4.1. Razumevanje vaših želja

Prvi sastanak s arhitektom u njegovom birou ili na terenu biće posvećen prikupljanju podataka kao što su vaše želje, potrebe, koncept; svakodnevne navike, stil života i vrednosti. Ako je pak u pitanju poslovni prostor ili objekat, u centru pažnje će biti ono čime se preduzeće bavi i poslovna kultura. Ovo detaljno popisivanje ličnih informacija služi tome da arhitekta sasvim upozna i razume vaše ciljeve i želje.

4.2. Razumevanje prostora

Pre početka samog projektovanja, arhitekti će biti potrebni i svi podaci o lokaciji, parceli, postojećim objektima i slično. To uključuje i dobijanje geodetskih i drugih izveštaja, lokacijskih informacija, fotodokumentacije lokacije, zemljišta, prostora i tome slično. Potom arhitekta traži crteže prostora na osnovu kojih će se nastaviti planiranje. Arhitekta treba da proveri i zakone te savezne, lokalne i građevinske propise kojih će morati da se drži.

4.3. Idejne skice, varijante

Kada se sve informacije sakupe i dobije realno stanje na terenu, sledi priprema idejnih skica i nacrta vašeg objekta. Pri tom će projektant morati da vodi računa o tome da te ideje budu skladan i upotrebljiv spoj onoga što želite, šta je praktično i realno izvodljivo i šta je po zakonu dozvoljeno. Takva idejna slika je svojevrsna vizija vašeg doma.

4.4. Idejni projekt

Kada se, naposletku, odlučite za jednu od ponuđenih varijanti, arhitekta će nastaviti njenu razradu i napraviti tzv. idejni projekt. S tim dokumentom se dalje traže dozvole i saglasnosti nadležnih organa za izgradnju i priključivanje na komunalne mreže.

4.5. Projekt za dobijanje građevinske dozvole 

Kao što samo ime kaže, ovo su projekt i projektna dokumentacija s kojima se traži građevinska dozvola u lokalnoj samoupravi. Šta sve tačno tu spada od dokumenata, određeno je Pravilnikom za dobijanje građevinske dozvole i Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije.

Projekt za izvođenje (PZI) sadrži sve informacije potrebne za početak izgradnje i upotrebe objekta i on je obimniji i detaljniji od projekta za građevinsku dozvolu. Nacrti u PZI su u takvoj razmeri i toliko precizni da se koriste na gradilištu. Na osnovu njega se pravi i popis radova po kome se traže pojedini izvođači radova i od njih dobijaju ponude.