Buđ u tuš-kabini - zašto se stvara i kako se uklanja?

Tuš-kabine su sve češći izbor prilikom uređenja kupatila. Razloga za to je dosta: one su praktičnije rešenje za sve one koji vole kraće kupanje, zauzimaju znatno manje mesta, posebno one trouglaste čija montaža iziskuje duplo manje dimenzije od klasičnih kvadratnih, omogućavaju lakši ulazak, odnosno, izlazak što je naročito značajno kada su u pitanju starije ili osobe sa smanjenom pokretljivošću; i za kraj, ali ne i najmanje bitno, čak naprotiv - ekonomičnost. Budući da u tuš-kabinama ljudi provode manje vremena, manje će vode potrošiti, ali i električne energije za zagrevanje vode. Pored brojnih benefita, ova vrsta sanitarija ima i određene slabosti, a glavna od njih je to što se na silikonu neretko javlja buđ koja se uporno vraća.

Zašto se stvara buđ u tuš-kabini?

Svi mi dobro znamo koliko je teško rešiti se buđi, koja osim što narušava estetiku celog kupatila, predstavlja izvesnu opasnost po ljudsko zdravlje. Buđ čine mikroorganizmi, vrste gljivica koje se pri optimalnim uslovima (koji uopšteno govoreći postoje u svakom kupatilu) brzo razmnožavaju i izazivaju alergijske reakcije ili respiratorne probleme. Pojedine vrste buđi mogu proizvoditi i toksine koji su izuzetno štetni po zdravlje. Stoga je od nemerljive važnosti da se buđi što pre rešite.

Buđ nije samo estetski problem, već predstavlja i potencijalnu pretnju po zdravlje. Gljivice ispuštaju sitne spore u vazduh, a njihovo udisanje iritira nos i grlo, a može uzrokovati i kašalj kao i probleme sa disanjem.

A zašto se baš u kupatilu stvara najveća količina buđi? Odgovor je prost - kupatilo je pravi rasadnik buđi. Naime, to je topla, vlažna prostorija sa nedovoljno svežeg vazduha. Zapravo, kupatilo se smatra najvlažnijom prostorijom u domu, a tuševi, umivaonici i veš-mašine umnogome povećavaju vlagu. Pored pojave buđi ili plesni, vlažnost izaziva i druge probleme kao što su pucanje boje na zidovima, truljenje drvenih kupatilskih elemenata, neprijatni mirisi i sijaset toga pride.

Kako se uklanja buđ iz tuš-kabine?

U rešavanju tog problema, ljudi pribegavaju različitim metodama, najčešće upotrebi namenskih hemijskih sredstava. Pristalice ekoloških, prirodnih preparata buđ uklanjaju pastom napravljenom od mešavine sode bikarbone i vode, u odnosu 3:1. Ova pasta se jednostavno nanese na zahvaćena područja tuš-kabine, ostavi da odstoji nekoliko sati, a potom temeljno ispere mlakom vodom i prebriše suvom krpom. Osim sode bikarbone, u ovu svrhu ljudi koriste i alkoholno sirće.

Međutim, problem kod ove metode je što ona kontinuirano mora da se ponavlja u kraćim vremenskim intervalima, odnosno nije trajno rešenje. Osim toga, iziskuje određeno vreme i trud, ali i novac, ukoliko kombinujete kupovna hemijska sredstva.

Trajna rešenja leže u samom korenu ovog problema, odnosno razlozima njegovog nastanka. Kupatilo je prostorija koja generiše najveću količinu pare, što se lako može videti po ogledalu i drugim staklenim površinama koji su zamagljeni. Stoga se kao najefikasnija metoda ističe ventilacija.

U mnogim kućama i stanovima se u kupatilu, usled izostanka ili loše ventilacije, na silikonskim ivicama formira buđ. Premda stare zgrade imaju brojne mane, imaju i određenu prednost nad modernim rešenjima - gotovo svako kupatilo je imalo prozor, što danas nije slučaj. Ukoliko ste srećnik koji ima prozor u svom kupatilu, trudite se da što češće provetravate prostoriju, ali i, ako je to moguće, držite odškrinuta vrata dok se tuširate da bi para izlazila.

Međutim, čak i ako imate prozor, ventilacioni sistemi su opet neophodni, jer će tokom zime spoljni, oštar vazduh vrlo brzo rashladiti kupatilo, što energetski svakako nije dobro rešenje. Toga radi se ugrađuju ventilatori u kupatilo.

Ukoliko je vaše kupatilo udaljeno više od 1,5 metara od vanjskog zida, dobar izbor je centrifugalni ili radijalni ventilator. Premda je malo bučniji, ovaj ventilator koji se najčešće postavlja u plafon, snažniji je i konstruisan je tako da prenosi vazduh na veće udaljenosti. Sa druge strane, aksijalni ventilatori se instaliraju tamo gde su kupatila na manje od 1,5 metara od spoljnog zida. Aksijalni ventilator je manje snažan i manje brzine u odnosu na centrifugalni pošto vazduh prelazi kraći put. Samim tim je i tiši.

Razvoj novih tehnologija doveo je i do unapređenja ventilatora za kupatilo. Oni više nisu bučni kao u prošlosti, a može se naći i veliki broj modela sa senzorom vlažnosti koji se automatski uključuju kada detektuju prisustvo vlage u vazduhu i isključuju kada se njen nivo vrati u normalu. Postoje i modeli sa tajmerom koji se uključuju i isključuju prema tome kako ih programirate. Uz nove verzije ventilatora za kupatilo i račun za struju će biti manji.

U zavisnosti od modela ventilatora, ali i toga da li ima ugrađene dodatne funkcije, variraće i cena. Ona se uglavnom kreće između 70 i 100 EUR. Ovoj cifri treba dodati i uslugu električara koji će ga montirati (iz sigurnosnih razloga nemojte se ovoga prihvatati sami).

Za kupatila se koristi mehanički ventilacioni sistem koji uduvava unutrašnji vazduh kroz fleksibilnu cev ili metalni kanal. Njime se sprečava zadržavanje vlage i pojava buđi.

Ako i pored adekvatne ventilacije buđ ne nestaje, najverovatnije se taloži ispod silikona. Jedan od čestih razloga za to je loše urađeno takozvano silikoniranje tuš-kabine. Drugi razlog je taj što silikon vremenom gubi na svom kvalitetu - ne menja se samo boja (postaje prljav i tamni) nego on može i popustiti, što tokom godina neizbežno dovodi i do nastanka buđi.

Silikon služi kao vodootporna barijera koja onemogućava prodor vode i sprečava stvaranje vlage, a samim tim i buđi. Time što sprečava curenje vode iz tuš-kabine, smanjuje šansu od oštećenja poda i zidova. Dakle, zbog svojih karakteristika vodootpornosti i fleksibilnosti, silikon je čest materijal za zaptivanje spojeva između tuš-kabine i zida ili poda.

Ako nema silikonske zaštite, voda može da procuri iz tuš-kabine dok se kupate.

Dakle, ako ste „ispucali” sve adute, a buđ je i dalje uporna, najverovatnije će morati da se oguli stari i postavi novi silikon u tuš-kabini. U tu svrhu se odličnim pokazao sanitarni silikon koji sadrži antifungicidne primese za sprečavanje rasta i razvoja bakterija i gljivica, odnosno, buđi.

Silikoniranje stare tuš-kabine iziskuje više vremena i truda od nove. Kako silikoniranje nove podrazumeva da se zid i delovi tuš-kabine koji će prianjati na njega dobro pripreme, odnosno da sve kontaktne površine budu u potpunosti čiste i suve pre nanošenja silikona, silikoniranje stare tuš-kabine zahteva više posla jer je nova tuš-kabina čista, a kod stare sve se kontaktne površine moraju temeljno očistiti i pripremiti.

Premda ovaj posao možda deluje jednostavno i rutinski, nije takav te iziskuje određeno znanje i veštinu. Stoga je najbolje da za zamenu silikona angažujete profesionalnog vodoinstalatera, ne zato što on koristi neki poseban silikon, već zato što je veštiji i umešniji - on prvo treba sve dobro da očisti, pa tek da onda na pripremljenu površinu izlepi silikon. Ako nemate iskustva i znanja o silikoniranju, pa nestručno obavite taj posao, može doći do toga da voda ipak nađe put i napravi poplavu, iako ste uvereni da ste sve uradili baš kako treba. U najgorem slučaju, možete napraviti i veliku materijalnu štetu stanu ispod vas.

Ukoliko tražite profesionalca kome biste poverili ovaj vodoinstalaterski posao, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti stručne firme sa odgovarajućom ponudom.

A koliko košta vodoinstalater? Cena usluge silikoniranja tuš-kabine kreće se oko 30 EUR+silikon. U zavisnosti od toga šta sve treba da se uradi kako bi se obavio posao, cena može varirati. Cena transparentnog sanitarnog silikona je 5-10 EUR, a belog 4-10 EUR po pakovanju.

Kada se već zameni silikon na tuš-kabini, važno je da se ne zaboravi ni na preventivne mere da biste održali čistoću i rizik od pojave buđi u budućnosti sveli na minimum.

Preventivne mere protiv buđi u tuš-kabini

Potrudite se da redovno čistite silikon, makar jednom sedmično, kako se masnoće i buđ ne bi nakupili. Naročito obratite pažnju na ostatke šampona, ulja i krema za telo. Prilikom čišćenja silikonskog dela, ali i tuš-kabine uopšte, nemojte koristiti abrazivna sredstva - agresivne supstance će oštetiti površinu silikona, smanjiti njegovu trajnost i promeniti mu boju.

Nakon tuširanja, obrišite silikon suvom krpom ili peškirom da biste uklonili višak vlage - ne zaboravite - vlaga stvara buđ. Redovno proveravajte silikon da biste na vreme otkrili oštećenja ili pukotine. I ovde važi pravilo - bolje sprečiti nego lečiti!

Mokre peškire sušite van kupatila, a ako imate zavese one bi trebalo da budu od sintetičkih materijala koji manje upijaju tečnost.