1. Vodoinstalaterski radovi - šta sve treba da znate?

1.1. Prvo: dobar plan

Pre početka samih radova gradnje ili renoviranja dela ili celog objekta, kao i u svim sličnim situacijama, najvažniji je detaljan i precizan plan. Što se vodovodnih instalacija tiče, najpraktičnije je kada se sve prostorije s odvodom vode (bilo to kuhinje, kupatila, toaleti, vešernice ili drugo) nalaze jedna pored druge ili jedna iznad druge, na istoj osi. Na taj se način smanjuje broj i dužina vodova, a samim tim je utrošak materijala manji. Osim uštede novca ima i drugih prednosti: vodovi su kraći, imaju manje spojeva te ceo sistem bolje funkcioniše i jednostavnije se održava a eventualne, kasnije popravke, zamene ili adaptacije su lakše. Uz to, kada su svi mokri čvorovi u jednoj liniji i buka je manja.

1.2. Smanjenje buke i odjeka

Da bi buke bilo što manje i da se ne bi širila pri upotrebi vodovodnih instalacija, važno je da:

1. instalacije budu odgovarajućih dimenzija i da budu pravolinijske, sa što manje promena pravca,
2. cevi budu fiksirane za zidove,
3. fiksatori i nosači cevi budu od elastičnog materijala koji vibracije neće prenositi na zid,
4. cevi budu izolovane lakim elastičnim materijalom.

1.3. Odvodi vode

Odvodne, kanalizacione instalacije su ranije bile od olova i njihov vek trajanja bio je kraći (40-50 godina). Abrazivna sredstva za pranje i čišćenje su ih nagrizala, skraćujući im trajanje još više, pa ih pri renoviranju svakako treba zameniti. Današnje odlivne cevi su plastične i zato daleko izdržljivije i trajnije. Pri postavljanju ovakvih, PVC cevi, treba voditi računa o njihovom položaju, odnosno, padu koji mora biti 1% po dužnom metru, tj. 2-5 cm na 2-5 metara cevi. Protočnost neće biti dobra ni ako je pad veći ni manji od ovog - ako je nagib veći, voda će oteći ali će se talog zadržavati i tako praviti začepljenja. Ako se cevi postave vertikalno, onda će zbog gravitacije sve padati na dno, pa je zato najbolje da tu stoji koleno od 45°, mada najefikasniji protok obezbeđuje koleno od 90°, a ono se i najlakše čisti jer je najdostupnije.

1.4. Spone cevi

U kućama i zgradama starijeg datuma, može se naići i na cevi od livenog gvožđa ili olova. Vek trajanja livenog gvožđa je duži od 150 godina tako da takve instalacije ne treba menjati. Međutim, kada se na njih nadovezuju PVC cevi potrebno je da se za te spojeve koriste specijalne spojnice i lepljive trake od smole koje će ih učiniti nepropusnim. Pri novogradnji, preporučuje se ugradnja samo jedne T-račve i oduška. Odušak treba da je najmanje Ø7,5 cm i on služi za oslobađanje vakuuma koji se stvara u cevima. Bez oduška, vakuum bi izvukao vodu iz sifona, a ostao bi talog čiji bi se naprijatan miris širio prostorom. U starijim kućama i zgradama, zbog visine priključka na vertikalni kanal, mogućnosti promene položaja toaleta su ograničene, jer pad mora ostati na najmanje 2%. To može da se reši tako što se toalet montira na zid umesto na pod, čime se dobija potrebna visina nagiba.

2. Stručna i kvalitetna ugradnja vodovodnog sistema

U novogradnji, vodovodne instalacije se rade po detaljnim planovima projektne dokumentacije, odnosno, u sklopu mašinskih instalacija. Za renoviranje instalacija u starom objektu nije vam potrebna takva dokumentacija niti saglasnosti, bilo da je u pitanju kuća ili stan. Važno je samo da angažujete iskusnog vodoinstalatera koji će znati kako da kvalitetno i efikasno zameni i postavi vodovodne i kanalizacione vodove. Kada pregleda i utvrdi postojeće stanje daće vam predračun sa svim detaljima izvođenja radova.

3. Vrste vodovodnih cevi

Posle II svetskog rata, pa sve do 1990-ih, u upotrebi su bile pocinkovane vodovodne cevi čije se trajanje procenjivalo na 50 godina. Danas se uglavnom koriste tzv. alumplast cevi, koje se prave od tri sloja aluminijuma i tri sloja plastike. Njihov vek trajanja je duži i voda u njima je čistija, jer ne dolazi do korozije. Prednost ovih cevi je i jednostavnije i brže postavljanje. Poslednjih godina, naročito za zahtevnije objekte, sve se više ugrađuju prohromske cevi koje su visokog kvaliteta i višenamenske – koriste se za pijaću vodu, grejanje, gas i drugo.

4.Kako se ugrađuju vodovodne instalacije?

4.1. Priprema

Takozvani grubi radovi na postavljanju vodovodne instalacije počinju onda kada se završe noseći zidovi i malterisanje te spratne ploče i cementne košuljice. Kada se radi mašinsko malterisanje, instalacije se postavljaju u prvi, tanji sloj odmah po završetku zidanja zidova. Na zidovima se obeležava visina od 100 cm od ivice finalnog sloja poda. Preporučujemo da debljina poda bude najmanje 15 cm jer se danas sve više instalacija ugrađuje u njega (podno i radijatorsko grejanje, elektroinstalacije itd.). Potom se obeležavaju tačna mesta svih sanitarnih elemenata (toalet, umivaonik, tuš, kada, bide, mašine za veš i sudove itd.) jer se po tom rasporedu postavljaju cevi i priključci za vodovod i kanalizaciju. Ovo je naročito važno kada izaberete ugradni vodokotlić i zidni toalet i neke vrste umivaonika. 

4.2. Razvođenje cevi i priključivanje na javni vodovod

Kućne instalacije se uglavnom priključuju na javni vodovod i kanalizaciju. Između vodova u kući i komunalnih priključaka, na određenom mestu se postavlja vodomer. Prema propisima, na kući to može biti niša u zidu ili jama u dvorištu ili šaht ispred zgrade. Ovi šahtovi imaju odgovarajuće poklopce. Vodovodne i kanalizacione cevi se razvode uza zidove ili po podovima. Grubi vodoinstalaterski radovi uključuju razvođenje kanalizacionih cevi i cevi za toplu i hladnu vodu. Postavljanje cevi se radi dvojako: prvi je da od svakog sanitarnog elementa do odvoda, odnosno, kolektora ide jedna cev; drugi je da se sanitarni elementi povežu zajedno na jednu cev, a da povratna veza ide u odvod. Kada je u pitanju višespratni objekat, onda se cevi vezuju tako da svaki sprat ima svoj kanalizacioni odvod i svoj vodomer.

Cevi se u zidove i podove postavljaju u rebraste (korugovane) cevi. Dođe li do kvara, one se mogu menjati i u završenom objektu. Važno je samo da postoji pristup do spoja cevi, tj. dozne i odvoda. Cevi za odvod i dovod vode se postavljaju istovremeno. Odvodne cevi moraju imati odušak koji ide do krova pa u spoljnu sredinu. U ovoj se fazi postavljaju i ugradni vodokotlići i nosači za zidni toalet i bide. Ako postoji mogućnost da se tada postave i filteri za pesak i uređaj za smanjenje pritiska, biće odlično. Uređaj za smanjenje, odnosno, izjednačavanje pritiska u cevima zapravo je areator i znatno smanjuje buku. Kada se sve završi u ovoj fazi grubih radova, vrši se testiranje pritiska u cevima za dovod vode te nepropusnost odvodnih cevi.

4.3. Fina montaža vodovoda

Kada se završi malterisanje i postave podne i zidne obloge, sledi montaža sanitarija. Postavljaju se na svoja mesta toalet, bide, umivaonik, kada i ostalo, a na kraju česme te mašine za pranje veša i posuđa.