Koja vrsta zaštite i osvežavanja drveta je najefikasnija?

Zašto drvo na otvorenom mora da bude zaštićeno? Koji faktori najviše utiču na njegovo propadanje?

Propadanje drveta izazivaju prirodni elementi: sunce, kiša, vetar i sneg. Uz odgovarajuću zaštitu, lako se možete pobrinuti da ono sporije stari i da se ne raspada.

Koliko često treba obnavljati površinsku zaštitu drveta? Kako da proverite u kakvom je stanju i da li je potrebno obnavljanje?

Površinska zaštita drveta mora se obnavljati svakih 2-5 godina. Ako je drvo kvalitetno, pravilno osušeno i pripremljeno, trajaće duže. Međutim, ako drvo brzo upija vodu, brzo će i ispucati i izgubiti sjaj - što znači da je obnavljanje potrebno što pre.

Koje su različite vrste zaštitnih premaza za drvo? Koja i kakva su im svojstva?

Zaštitni premazi za drvo i drvnu građu se dele na one za impregnaciju, lazure ili bajc, voskove, lakove, patine, uljane supstance i pokrivne boje. Premazi su takvog hemijskog sastava da prodiru duboko u drvo i štite ga od pucanja. Istovremeno, oni stvaraju čvrst, ali fleksibilan sloj na površini koji je i održava neoštećenom.

Impregnacija štiti drvo od delovanja gljivica, lišajeva, insekata i termita.

Lazura ili bajc je providan nanos kojim može da se menja boja, premda pre svega služi za naglašavanje strukture i teksture drveta; namenjeni su prvenstveno zaštiti drveta od spoljašnjih uticaja.

Pokrivna boja pruža bolju zaštitu drvetu, jer je otporna na UV zrake, međutim, zbog svoje gustine sasvim prekriva prirodnu strukturu i teksturu drveta te se one više ne mogu videti.

Ulje je ekološki izbor, ali ne nudi jaku zaštitu drveta. Premaz se mora obnavljati više puta godišnje.

Kada se koristi premaz, a kada impregnacija kao zaštita drveta? Mogu li se kombinovati?

Impregnacija se uvek upotrebljava pre nanošenja bilo koje vrste ili tipa lazure ili zaštitnog premaza za drvo. Koristi se na nezaštićenom, sirovom, pravilno osušenom drvetu. Premaz i impregnacija upotrebljavaju se u kombinaciji.

Tržište nudi brojne vrste i tipove proizvoda za restauraciju drveta. Kako da izaberete najpogodniji?

Odgovarajući proizvod ili kombinacija zaštitnih proizvoda bira se prema okruženju u kome će se drvo nalaziti i željenom izgledu.

U poslednje vreme je vrlo popularna gradnja kuća sa drvenim fasadama, koje s estetskog stanovišta zaista deluju prirodno i lepo te ostavljaju utisak visoke stilizacije i ukusa, ali se dešava da brzo izgube boju, odnosno da potamne ili posvetle u zavisnosti od vrste drvne građe koja je odabrana. Kako u praksi funkcionišu različite metode zaštite drvenih fasada?

Za drvene fasade najpogodniji su srednji tonovi lazura ili bajca. Danas kupci najviše žele prirodan izgled, pa su ovakvi proizvodi najbolje rešenje. Oni su najčešće na bazi vode i takvog hemijskog sastava da ne dozvoljavaju da građa posivi ili požuti. Pogodni su za sve vrste drveta, uključujući hrast ili ariš, koji sadrže dosta tanina i smole.

Da li se proizvodi koji sadrže visok udeo nitro baza, rastvarača i pigmenata i dalje koriste u praksi? Ili se više traže prirodna zaštitna sredstva?

Lazure i bajc sa visokim nitro sadržajem su zabranjene već neko vreme, a noviji proizvodi ga imaju u sasvim malim procentima. Naravno, u ekološkom smislu, najprihvatljiviji su lazure ili bajc na bazi vode. Međutim, važno je poštovati uputstva proizvođača - tek tada će zaštita biti adekvatna i dovoljna.

Treba li odabrati zaštitni premaz i impregnaciju prema vrsti drveta?

Premazi na bazi rastvarača su pogodni za sve vrste drveta. Međutim, za premaze na bazi vode, moraju se poštovati uputstva proizvođača. Određeni premazi na bazi vode, na nekim vrstama drvne građe kakva je, recimo, hrastovina, mogu izazvati pojavu mrlja koje kvare izgled.

Da li se na zaštitu odnose neke posebne preporuke u vezi sa vrstama drvne građe sa kojima korisnici dolaze u direktan kontakt (stolarija, nameštaj, dečje igračke...)?

U tim slučajevima uvek se preporučuje izbor premaza na bazi vode s odgovarajućim sertifikatima.

Koja vrsta zaštite je najpogodnija za drvene podove terasa?

Uljni premazi su najpogodniji za drvene podove ili drvene terase. Toplo se preporučuju naročito oni na bazi vode, jer se brzo suše i nema potrebe za brisanjem viška ulja nakon nanošenja.

Tržište nudi mnogo proizvoda za restauraciju drveta. Kako pravilno izabrati?

Nažalost, na tržištu postoji mnogo jeftinih i loših proizvoda. Preporučujemo da se zato obavezno konsultujete sa stručnjakom i kupite preporučeno radije nego da sami birate. Imajte u vidu da zaštita koju primenjujete osim što mora da je kvalitetna, treba i da traje više godina kako ne biste češćim obnavljanjem zapravo trošili više. Sigurno da su među najboljima one vrste i tipovi proizvoda koji se proizvode, recimo, u Kanadi, Rusiji ili Skandinaviji ili bar po njihovim licencama, jer su sigurno testirani u najekstremnijim uslovima.

Kada je najbolje vreme za restauraciju drveta?

Najbolje vreme za restauraciju ili farbanje drveta je kada spoljna temperatura poraste iznad 20°C. Ipak, savetujemo da izbegavate bilo kakav rad na direktnom suncu i vrućini. U takvim uslovima gornji sloj zaštitnog premaza se prebrzo osuši i stoga ga drvo ne upije dovoljno.

Kako se pravilno latiti obnove zaštitnog premaza?

Prvo morate u potpunosti ukloniti ostatke starih zaštitnih slojeva ma koje vrste da su bili, sasvim ga oljuštiti i očistiti od prašine i masnoća i nečistoća. Prvi sloj novog premaza nanosi se direktno na odgovarajuće pripremljenu podlogu, a drugi nakon 24 sata. Postupak se po potrebi može ponoviti više puta u zavisnosti od stanja i stepena oštećenja drvne građe.

Koje su najčešće greške u zaštiti drveta?

Jedna od najvećih grešaka je impregnacija sveže građe. Drvo mora biti pravilno osušeno, izbrušeno i sasvim očišćeno od smole ili ulja. Često se dešava i da zaštititni premazi budu previše tanki ili previše debeli. Zbog toga je veoma važno da upotrebite različita zaštitna sredstva tačno prema uputstvima pojedinih proizvođača.

Može li se produžiti trajnost premaza za drvo?

Za dugotrajnost drveta, a samim tim i zaštitnog premaza, najviše ćete učiniti ako redovno obnavljate površinsku zaštitu, kao što je već pomenuto, svake dve do pet godina. Po pravilu, dovoljna su dva do tri sloja, u zavisnosti od vrste sredstava i preporuke proizvođača.

Kakve su inovacije i najnoviji trendovi u zaštiti drveta?

Trenutno su najpopularnija sva sredstva na bazi vode i zaštitna ulja, pošto su ekološki prihvatljivija, koliko zbog uticaja na okolinu toliko i po zdravlje ljudi. Takođe su laka za upotrebu, jer nemaju neprijatan miris i brzo se suše. Pružaju jednako kvalitetnu zaštitu drveta kao i rastvoreni premazi, naravno, ako se koriste u skladu sa uputstvima proizvođača.