Hidroizolacija podruma

1. Zašto je hidroizolacija podruma važna

1.1. Hidroizolacija podruma sprečava prodor vode

Voda je najgora stvar koja se može dogoditi svakom objektu, pa i vašoj kući. Podrum je deo koji je najizloženiji vodi, pa mu je potrebna posebna zaštita. Pravilno izvedena hidroizolacija podruma, ali i suterena (ili oboje) sprečava prodor vode u strukturu materijala i konstrukciju objekta. Voda može biti izuzetno štetna za strukturu, jer izaziva postepeno propadanje, guljenje, krunjenje i otpadanje materijala, što može dovesti do delimičnog urušavanja objekta, a samim tim i ugrožavanja života i imovine. Što se armirano-betonskih zidova tiče, voda izaziva rđanje čelične armature u njima, što dovodi do smanjenja nosivosti cele konstrukcije. Ukoliko primetite kondenzaciju, vlagu, buđ ili curenje u objektu, neophodno je odmah proveriti da li je hidroizolacija podruma oštećena i da li je potrebna sanacija.

1.2. Hidroizolacija podruma sprečava stvaranje buđi

Voda ne samo da oštećuje strukturu objekta, već izaziva nastanak i zadržavanje povećane vlage, što dovodi do pojave i razvoja kondenzacije, buđi i algi kako na spoljašnjoj tako i na unutrašnjoj strani zidova. Hidroizolacijom podruma u ​​kombinaciji sa pravilnim izvođenjem toplotne izolacije temelja i sprečavanjem stvaranja takozvanih toplotnih mostova, ovo može uspešno da se spreči. Nemojte smetnuti s uma da su vlaga i buđ u svakom, pa i stambenom prostoru, vrlo štetne po zdravlje i moraju se što pre ukloniti. Međutim, mogu se zauvek sprečiti isključivo uklanjanjem uzroka, odnosno, sanacijom hidroizolacije i termoizolacije podruma. Ako samo prekrečite zid ili nanesete neki od sredstava protiv vlage ili buđi, što se često predlaže u reklamama, to ne znači da ste se rešili problema, jer će se sve vrlo brzo vratiti na staro.

2. Kesonska i membranska hidroizolacija

Specijalna membranska hidroizolacija pravi se od bele sintetičke folije sa posebnim premazom, a izrađena je na HDPE bazi. Ovaj materijal reaguje u kontaktu sa svežim betonom tako da se dobija trajno elastični sloj. Specijalna hidroizolacija se može koristiti kao membrana ispod podne ploče ili kao vertikalna hidroizolacija zidova. Membranska hidroizolacija se može koristiti i onda kada se radi širok iskop, ali se tada koristi samolepljiv i dodatno ojačan tip.

3. Bitumenske trake

Hidroizolacija podruma se može uraditi i bitumenskim trakama. Ove trake se obično polažu u dva sloja i to tako da se ne preklapaju na istim mestima, a zatim se ti spojevi između njih zavaruju, tako da podrum postane zaista nepropustan i potpuno vodootporan. Bitumenske trake su i dalje najčešći način hidroizolacije podruma u ​​našoj zemlji, jer su sasvim pristupačne cene, a i jednostavno i brzo se postavljaju. Takođe omogućavaju lake popravke i delimičnu sanaciju u slučaju oštećenja.

3.1. Jednoslojne bitumenske trake

Kada nema opasnosti od podzemnih voda, ali objektu preti vlaga, može se koristiti samo jedan sloj bitumenskih traka. Ovo nije ustaljena praksa za hidroizolaciju podruma i krovova, koji su vrlo često u kontaktu sa vodom, premda se koristi za hidroizolaciju i zaštitu viših delova fasade, koji nisu direktno izloženi, a delimično ih štiti i krov.

3.2. Dvoslojne bitumenske trake

Kada postoji opasnost od podzemnih voda, mora se ugraditi posebna dvoslojna bitumenska hidroizolacija, koja je ojačana polietilenskim slojem. Može se reći da je to način zaštite u našim krajevima koji je najviše uobičajen.

4. Bela kada

4.1. Šta je bela kada?

Za dobru hidroizolaciju podruma može se napraviti i takozvana bela kada. Bela kada je kesonska konstrukcija koja može da izdrži opterećenja i pritisak koje izazivaju podzemne vode bez dodatnog sloja hidroizolacije. Reč je o betonskoj konstrukciji debljine najmanje 30 cm od vodootpornog betona boljeg kvaliteta. Pored marke betona, bela kada zahteva dobre performanse u idealnim spoljnim uslovima, premda se može dogoditi da se u betonu ipak pojave pukotine, što bi ugrozilo nepropusnost podruma.

4.2. Bela kada, zaptivanje međuspojeva i dilatacionih spojeva

Takozvana bela kada se izvodi tako što se zaptivaju slabe tačke i dilatacione fugne u armirano-betonskim konstrukcijama. Spojevi se zaptivaju čak i kada je hidroizolacija već završena. Za postizanje nepropusnosti se mogu koristiti specijalni zaptivni listovi, specijalne trake koje nabubre i tako spoj učine nepropusnim, PVC zaptivne trake, mrežice za pukotine ili cevčice za injektiranje.

5. Čepasta folija

5.1. Šta je čepasta folija?

Kao hidroizolacija može poslužiti i folija od plastičnih masa koja se koristi kada podzemne vode nisu problem, već samo vlaga. Ova vrsta zaštite se polaže u nivou zemlje, ispod betonskih ploča. Čepasta folija je najčešće napravljena od polietilena i već ima samolepljive trake kojima se pričvršćuje za podlogu. Ovakva folija je membrana, a naziva se „čepastom“ zato što ima sitna ispupčenja i osim zaštite od vode, nudi i zaštitu od korenskih sistema biljaka na zelenim krovovima, pa je njena upotreba na krovovima češća od upotrebe za zaptivanje podruma. Membranski čepovi su visoki 18 mm, što je dovoljno da nastane sloj koji obezbeđuje dobru cirkulaciju vazduha i deluje kao drenažna zaštita površina.

5.2. Čepasta folija za zaštitu od vlage

Ako je iz nekog razloga neophodna naročita fleksibilnost, čepasta folija se može upotrebiti i kao hidroizolaciona zaštita. Pošto samo ova folija nije dovoljna da u podrumu spreči prodor vode, nužna je i bitumenska hidroizolacija (bitumenske trake), koja inače i dodatno štiti celu strukturu od oštećenja usled nanosa zemlje i korenja biljaka.

6. Injektiranje

6.1. Injektiranje štiti nosivost konstrukcije

Svi ovi načini zaptivanja spojeva služe tome da se spreči pojava kondenzacije, vlage i buđi, ali ako do toga dođe, i pored svih mera, postoji mogućnost naknadne sanacije. Naknadna sanacija mesta na kome su se pojavile vlaga ili voda može da se uradi injektiranjem. Cevi određenog prečnika se još prilikom gradnje mogu instalirati kao mera predostrožnosti ili se mogu kasnije ubaciti na problematično mesto, a onda se kroz njih ubrizgava smesa za sušenje i hidroizolaciju. Injektiranjem se osim zaštite strukture i konstrukcije postiže i povećanje nosivosti – zapravo – nadoknada nosivosti koja je bila izgubljena zbog vlage.

6.2. Masa za injektiranje zidova

Na tržištu se mogu pronaći veoma različite mase za injektiranje zidova, ali koju odabrati zavisi od svrhe upotrebe. Postoje epoksidne smole kao i poliuretanske i cementne smese koje su pogodne za sanaciju manjih pukotina ili silikonske emulzije kojima se saniraju veća oštećenja konstrukcije. Najbolji izbor za hidroizolaciju u većini slučajeva je epoksidna smola, koja prodire u svaku, i najmanju poru, ali je zato i vrlo skupa, u stvari, najskuplja vrsta.

7. Napredni sistem kristalizacije

Pored krovova izloženih padavinama, voda je najveći problem u suterenskim i podzemnim prostorima. Osim što u njih može da prodre kao kišnica ili vlaga, isto se može desiti i s podzemnim vodama. Zato sutereni, podrumi i krovovi moraju biti posebno dobro zaštićeni. Podrumi su obično od armiranog betona, čak i ako sama kuća nije betonska. Iako je beton odličan materijal, u svakom smislu, pošto ga odlikuju brojne dobre karakteristike, mehanički može da se ošteti te kroz nastale pukotine, čak i ako su mikroskopske, voda malo po malo prodire, širi ih i produbljuje kontinuirano tako da one na posletku postanu prave rupe i pravi problem. Ako se ne reaguje na vreme korozija će nagristi i samu konstrukciju objekta.   

Ovaj problem može se uspešno izbeći primenom napredne tehnologije kristalizacije. Prilikom proizvodnje, betonu se dodaje posebna primesa koja u kontaktu sa vodom izaziva stvaranje kristala nerastvorljivih u vodi. Stoga, ako se formiraju mikropukotine, kroz koje voda pokušava da prodre ka dubljim slojevima materijala ili strukture, aktivira se hemijska reakcija i kristali automatski zatvaraju nastale naprsline, sprečavajući tako vodu da ide dalje. Tehnologija je revolucionarna, jer zaustavlja vodu u prvom centimetru debljine betonskog zida i potpuno zatvara sve pukotine do 0,5 mm.

Dodatak sistema za kristalizaciju ni na koji način ne utiče na mehanička svojstva samog materijala.

Proces kristalizacije, međutim, ima još jednu prednost. Po teorijskog pretpostavci, što je u praksi skoro nemoguć scenario zbog svih predviđenih koraka hemijskih reakcija, ako bi do formiranja većih pukotina i došlo te voda uspela da prođe dublje u strukturu unutrašnjosti, odmah bi se videlo gde je problematična tačka. Zašto? Za razliku od hidroizolacije koja može da procuri na jednom mestu, a da voda onda odlazi dalje u sasvim drugom pravcu, u tehnologiji kristalizacije, voda protiče kroz materijal samo na mestu pukotine, a ne negde dalje, pošto su ostale pukotine u blizini oštećenja zaštićene automatskom hemijskom reakcijom koja ih zatvara. Stoga se pukotina može odmah popraviti bez renoviranja celog zida ili poda podruma.