1. Šta sve treba da znate o hidroizolaciji temelja?

Kada zamišljamo svoj dom iz snova uglavnom ga vidimo kao završen određene veličine, oblika, boje i stila, s idilično uređenom okućnicom, najčešće okruženog bogatom vegetacijom i na omiljenom mestu. Tu su negde i naši najmiliji koji u takvom ambijentu uživaju. Međutim, ako se zaista krene u realizaciju, tek se onda otvara čitav splet preduslova, činjenica, informacija i podataka kojima mora da se barata da bi san postao java. Realna kuća se sastoji od čitavog sklopa delova i elemenata koji pojedinačno moraju biti detaljno predviđeni, isplanirani, proračunati i izvedeni i zaštićeni da bi izgradnja uopšte bila moguća.

Kako se kaže da put od hiljadu kilometara počinje prvim korakom, tako vaš dom počinje od temelja. Da bi zgrada koja se izgradi na određenoj lokaciji postala vaš dom, ona mora biti ne samo građena po određenim pravilima, propisima i metodama, od tačno određenih materijala i na određen način, već isto tako mora biti i zaštićena. Ma kako dobro podignut objekat ako nije zaštićen - u smislu toplotne, zvučne i hidroizolacije - vrlo brzo će početi da propada pod dejstvom sila prirode.

Hidroizolacija temelja je zajedno sa njegovom termoizolacijom jedan od najvažnijih elemenata konstrukcije i strukture svake građevine. Isto važi i za fasadu i za krov. Ovi spoljni elementi su ono bez čega nema ni doma iz vaših snova.

2. Hidroizolacija temelja - gde i kako naći izvođača radova?

Budući da se radi o ovako važnoj, esencijalnoj fazi gradnje koja uzima 3-5% ukupne vrednosti investicije, jasno je da, kao i ništa drugo tokom gradnje, ne sme biti prepušteno slučaju. Bilo da ste izabrali zidanu ili montažnu kuću, iskop građevinske jame i gradnja temelja dolaze prvi na red. Ako angažujete firmu i odaberete sistem „ključ u ruke“, onda o ovome nećete morati da brinete. Firma s kojom potpišete ugovor biće zadužena za sve faze gradnje do useljenja i jednako odgovorna za sve radove. Međutim, ako odlučite da radite u vlastitoj režiji, po fazama i finansijskim mogućnostima, onda ćete morati da za svaku fazu gradnje pronalazite ponuđače, odnosno, izvođače radova i pružaoce usluga. 

Budući da na tržištu zaista ima bezbroj firmi koje se bave građevinskim poslovima, pa i onih čija je specijalizacija hidroizolacija temelja, ako niste iz struke teško ćete se odlučiti. Predlažemo da se obratite nama, pošto sarađujemo sa zanatlijama i preduzećima, pa će takve biti i ponude od njih, ili da odvojite dovoljno vremena za temeljnu proveru referenci, komentara klijenata i ostale uslove gradnje i građevinskih usluga.

3. Kako se radi hidroizolacija temelja?

Hidroizolacija temelja zavisi od njegove vrste, a ima ih četiri - tačkasti i pojasni, temeljna ploča i šipovi - a koji će tip biti odabran zavisi koliko od projekta samog objekta toliko i od vrste i sastava zemljišta na kome će se graditi. Temelj je taj koji vezuje građevinu za tlo i on decenijama mora da nosi opterećenje same konstrukcije toliko i prirodnih sila koje će konstantno delovati na nju. Toga radi, osim što mora biti izveden od kvalitetnog materijala i na adekvatan način, mora biti i zaštićen kako treba.

Jedna od najjačih prirodnih sila koja deluje na sve objekte pa i njihove temelje je voda. Bilo u vidu padavina i površinskih tokova bilo u vidu podzemnih voda. Zanemarivanje bilo kog od ova tri faktora može imati katastrofalne posledice. Jedina odbrana od vode i vlage jeste hidroizolacija. Za hidroizolaciju su se dugo koristile prirodne smole i bitumeni, dok danas osim njih postoje desetine vrsta i tipova materijala, smesa, supstanci i drugih hemijski dobijenih proizvoda. Tu su obuhvaćene kesonska i membranska hidroizolacija, bitumenske mase i trake, takozvane „bele kade“; zaptivanje konstrukcionih i dilatacionih spojeva, folije, injektiranje i hidroizolacioni malteri. Koji će se upotrebiti odlučuje se u odnosu na tri najvažnija faktora:

• vrsta zemljišta na kom se gradi,
• postojanje i visina podzemnih voda te
• prosečne količine padavina na datom području.

Voda i vlaga u konstrukciju i strukturu prodiru od spolja ka unutra, a onda se od temelja podižu preko zidova. Najbolje poređenje je sa kockom šećera - kada jednu njenu stranicu samo malo potopite u vodu, videćete kako se voda sama kreće ka vrhu topeći šećer. Isto se dešava i sa zgradama - podizanje kapilarne vlage izaziva toplotne gubitke, nastanak gljivica i plesni te propadanje završnih materijala. Zato podloga ispod temelja mora biti napravljena tako da dozvoljava drenažu, odnosno, sprečava zadržavanje i nasedanje vode. Osim toga, voda se na niskim temperaturama ledi i tako širi, što može dovesti do potkopavanja i pomeranja temelja. S druge strane, voda koja prodire u beton izaziva rđanje gvožđa kojim je armiran, što, opet, dovodi do njegovog propadanja i ugrožavanja stabilnosti objekta. Osim toga i mikro kapi vode koje prodiru u beton takođe se pretvaraju u led i šireći se povećavaju mu volumen. Tako dolazi do pucanja temelja i zidova. Još jedna opasnost su razne hemikalije i supstance u vodi poput soli, sulfata, kiselina i sličnog koje izazivaju „koroziju“ betona i time prave trajne štete. 

Sve ove opasnosti se mogu izbeći isključivo ako je hidroizolacija temelja visokokvalitetno izvedena, i to na dva načina:

• ulivanjem posebnih aditiva sa visokim koeficijentom vodootpornosti u smešu betona od koje se izliva temelj, ili
• oblaganjem temelja nekim od hidroizolacionih materijala.

4. Materijali za hidroizolaciju - kondor, bitumen, poliuretanski premazi, gelovi

Ulivanje posebnih aditiva sa visokim koeficijentom vodootpornosti u betonsku smešu naziva se strukturnom hidroizolacijom i takav postupak rada je poprilično skup (skuplji za oko 30%) i retko se koristi za porodične kuće. Ono što je uobičajena praksa, jeste upotreba hidroizolacionih materijala koji se premazuju, lepe, vare ili prskaju preko završenog betonskog temelja. Takva hidroizolacija temelja je dovoljno kvalitetna, pristupačna po ceni i jednostavna za izvođenje, tako da obezbeđuje solidnu višedecenijsku zaštitu. 

Hidroizolacija temelja se radi materijalima koji su najčešće u obliku rolni i traka, ima tečnih premaza, gelova, pasti, pena i tabli ekstrudiranog polistirena. Najčešće se postavljaju u dva ili više slojeva, pri čemu je najbolje da se polažu ukršteno jedan na drugi. Mase se najčešće greju i tope (hidroizolacioni bitumeni sa ili bez punjenja), a ima i onih koje se ugrađuju hladne. 

U našim krajevima se najviše koriste običan (kondor) ili oksidirani bitumen (industrijski) u obliku rolni i traka, bitumen modifikovan plastomernim dodacima (APP), modifikovan elastomernim dodacima (SBS), hidroizolacioni penetracioni premaz (polimersko-cementne hidroizolacije), dvokomponentni hidroizolacioni elastični premaz, dvokomponentni fleksibilni hidroizolacioni premaz i PVC membrane. 

5. Hidroizolacija temelja pri novogradnji i sanaciji

Realizacija ovog posla nije nimalo lak zadatak. Hidroizolacija temelja je tehnološki i tehnički takva da zahteva određene veštine i razumevanje procesa koji se dešavaju u betonu i tlu koliko i u različitim građevinskim materijalima. Iskustvo je takođe vrlo važno stoga, ako se već odlučite za gradnju u sopstvenoj režiji, pre početka radova svakako konsultujte stručnjake i sledite preporuke.

5.1. Hidroizolacija temelja pri novogradnji

Jasno je da je izvođenje svih građevinskih i zanatskih radova tokom novogradnje najlakše. Sve se radi fazno, po određenom redu i rasporedu te ima mesta i vremena da se sve uradi na najbolji način. Tako se prilikom planiranja i projektovanja već zna kakva vrsta zemljišta je u pitanju, kakvo je hidrološko stanje i šta sve mora da se uradi da bi se dobio solidan objekat. U tom smislu, nakon iskopa građevinske jame, sledi konsolidacija podloge. 

U zavisnosti od vrste i kvaliteta tla odlučuje se koji će podložni materijali biti upotrebljeni kako bi se omogućila najbolja drenaža i tako predupredila kasnija oštećenja zbog prodora vode i vlage. Podložni materijali su oni koji idu na dno jame i najčešće ih ima više, u više slojeva. Jama mora biti ispod nivoa smrzavanja tla. Postavlja se geotekstil, pravi tampon (nekoliko redova sitnije i krupnije frakcije peska i šljunka koji se sabijaju tako da se dobije kompaktna i čvrsta površina), ponekad dodaje glina, a onda uliva podložni beton. Debljina granulacije se kreće između 20-30 cm, u zavisnosti od debljine postavljenih drenažnih cevi, a podložnog betona 5-6 cm. Uz to se postavljaju i termoizolacioni i hidroizolacioni materijali. Sve ovo čini horizontalnu hidroizolaciju koja se može ponoviti i iznad temelja, a spajanje ta dva nivoa naziva se vertikalnom hidroizolacijom i ona se produžava uvis preko podruma, ako ga ima, pa do iznad nivoa tla (cokle) gde počinje prizemlje. 

Za postavljanje hidroizolacionih materijala najbitnije je da je podloga suva, čvrsta i očišćena od masnoća i drugih materija. Na takvu površinu nanose se osnovni premazi - takozvani prajmeri. Oni služe za bolje prianjanje i vezivanje narednih slojeva. U tu svrhu mogu biti upotrebljeni tečni bitumeni, razne smole, tečna guma ili polimeri. Oni se premazuju ili prskaju preko temelja, premda se mogu postaviti i bitumenske rolne ili trake koje su ili samolepljive ili se lepe/vare. Za njih je najbitnije da se međusobno preklapaju najmanje 10-15 cm kako bi se osigurala potpuna nepropusnost. Ti preklopi se greju i lepe ili vare ili se preko njih lepe bitumenske trake koje će ih držati. Najvažnije u toj fazi rada je sušenje - svaki sloj materijala mora se dobro osušiti pre nanošenja ili postavljanja sledećeg, inače će vlaga zarobljena u tim slojevima sama po sebi naneti štetu.

Smatra se da su ovi hidroizolacioni materijali u rolnama trajniji i bolji. Neke rolne čak u sredini, celom dužinom, imaju ispune od silikona ili specijalnog gela koji obezbeđuju još bolje zaptivanje. To su noviji proizvodi na tržištu i nazivaju se valjanom hidroizolacijom, a budući da su rolne samolepljive, rad sa njima je lakši i brži. Ima hidroizolacionih smesa od gipsa koje se koriste onda kada su neophodne suve smeše, pa im se dodaju vodootporne komponente. Tako pripremljeni malteri se nanose preko gipsane mrežice. Najnoviji tehnološki pronalazak su betonitne prostirke na bazi gline koje nakvašene nabubre i kojima se oblaže ceo temelj. 

5.2. Hidroizolacija temelja pri sanaciji 

Ako se problemi sa vodom pojave kasnije, na novom ili starom objektu, zbog podizanja kapilarne vlage ili podzemne vode, a ponekad i usled poplava ili odrona i zemljotresa, temelji i zidovi se moraju sanirati. To praktično znači da se prvo mora napraviti iskop oko kuće, sve osušiti i naneti ili ubrizgati nova hidroizolacija, a neretko obnoviti i termoizolacija. Ovo praktično znači da je ceo posao zahtevniji, duži i skuplji.

U takvim slučajevima se koriste različiti materijali - poliuretanski premazi, valjani bitumen, membrane na bazi polimera ili staklo-plastični materijali, fiberglas ili poliester. Svaki od njih ima određene prednosti i slabosti - najvažniji su elastičnost, moć prianjanja, brzo stvrdnjavanje, otpornost na hemijske i mehaničke uticaje, UV otpornost, odsustvo toksina (ekološka čistoća), dugotrajnost, a s druge strane, brzina rada i cena.

Iskopavanje oko temelja se radi u fazama da se ne ugrozi stabilnost kuće te se tako i sanira. Počinje se od ćoškova i ide ka sredini zidova. Kada se iskopa rov sledi čišćenje od svih nanosa i sušenje. Udubljenja na temeljima mogu se popunjavati cementnim malterom ili lepkom za keramičke pločice, pa se preko njih razmazuje bitumen ili lepe bitumenske trake, u dva sloja: prvi vertikalno, drugi horizontalno. U suštini, to je zaštita sa spoljne strane.

Postoje i takozvani penetrirajući hidroizolacioni materijali - premazi za beton koji prodiru u strukturu i na nivou mikropora sprečavaju prodor vlage u dublje slojeve betona. Osim toga, oni povećavaju otpornost betona na smrzavanje i štite ga od hemijski agresivnih podzemnih voda.  

Poslednji i najskuplji način sanacije hidroizolacije temelja jeste ubrizgavanje specijalnih hidrofobnih gelova. Posebnim bušilicama na tačno određenim tačkama kroz ploče i temelj se buše rupe i ubrizgava gel. Količine gela pokazuju koliko je tečnosti istisnuto, pa se tako i određuje kada je ubrizgavanje gotovo. Ovi gelovi prave se od naročitih vodootpornih i drugih komponenti koje će, osim što će zaštiti temelj od daljeg propadanja, obezbediti duži vek trajanja i čvrstinu.