Kondenzacija - prvi korak ka stvaranju buđi

Svima je tokom zime dobro poznata sledeća situacija: zamagljeni prozori, zagušljiv vazduh, puno vodene pare i zamagljena ogledala u kupatilu, a da ne pominjemo pomešane mirise. Da biste saznali na koji način ćete rešiti problem kondenzacije u domu, morate, za početak, utvrditi šta je to kondenzacija i šta je uzrokuje.

Šta je kondenzacija?

Proces stvaranja kondenzacije se na najplastičniji način može objasniti sledećim primerom: kada izvadite flašicu vode iz frižidera, a na njoj se pojave kapljice. Kondenzacija nastaje kada topao, vlažan vazduh dođe u kontakt sa znatno hladnijom površinom, poput prozorskog stakla. Pri tom dodiru temperatura vazduha kreće naglo da opada, a sa njom opada i njegova sposobnost da zadrži vlagu te se ona formira na hladnoj površini u vidu kondenzacije.

Kod kondenzacije dolazi do prelaska iz gasovitog u tečno stanje - vodena para u vazduhu pri kontaktu sa hladnom površinom stvara kapljice vode.

Zbog čega se javlja kondenzacija?

Dva su razloga zbog kojih se najčešće javlja kondenzacija: prekomerna vlažnost vazduha u prostoriji, odnosno, prevelika količina vlage i hladne površine u unutrašnjosti objekta.

Kondenzacija se javlja zbog visokog nivoa vlažnosti koji se dugo zadržava u prostoru i rezultat je trajnijeg opterećenja.

Prevelika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature jasan je razlog kondenzacije.

Zbog čega se kondenzacija najčešće javlja zimi?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u prethodnoj rečenici. Tokom zimskih meseci spoljni vazduh je oštar i hladan, a unutrašnji prostori se zagrevaju te se, svaki put kada temperatura napolju padne, vodena para nakuplja na unutrašnjoj strani stakla.

Topao sobni vazduh sadrži veću količinu vlage u odnosu na hladan, spoljni vazduh i kada vlažan unutrašnji vazduh dođe u kontakt sa staklenom hladnom površinom, stvara se kondenzacija.

Drugi je razlog svakako manjak provetravanja, a samim tim i veće prisustvo vlage u vazduhu. Prekomeran nivo vlage u stambenim prostorima tokom zime jedan je od najčešćih problema sa kojima se susreću stanari.

Koji su najčešći uzročnici kondenzacije?

Kao što smo rekli, kondenzacija nastaje usled visoke vlažnosti vazduha i nedovoljno zagrejanih površina, ps se lako zaključuje da su najčešći uzročnici nedostatak ventilacije i izolacije, s akcentom na toplotne mostove.

Dobra ventilacija stambenih prostora je od ključne važnosti za što bolji kvalitet života u njima. Njome se omogućava cirkulacija vazduha, regulacija vlažnosti, smanjuje koncentracija štetnih mikroorganizama i prašine i slično. Izostanak ili neadekvatna ventilacija dovode do akumulacije vlage. Ukoliko vodena para koja se stvori u zatvorenim prostorima nema mogućnost da izađe napolje, javlja se kondenzacija.

Visok nivo vlage naročito je prisutan u kupatilima i kuhinjama, pošto se upravo u tim prostorijama generiše najveća količina pare, a nema dovoljno protoka svežeg vazduha. Osim što narušava izgled celokupnog enterijera, vlaga izaziva i brojne zdravstvene tegobe, uključujući tu respiratorne probleme i alergijske reakcije. Osim toga, kontinuirana prekomerna vlažnost može dovesti do strukturalnih oštećenja građevine koji će iziskivati skupe popravke i smanjiti vrednost same nekretnine.

Otkrivanje uzroka vlage jeste prvi korak ka njenom efikasnom rešavanju.

Visoka vlažnost vazduha u zatvorenim prostorima uzrokovana je svakodnevnim kućnim aktivnostima poput pranja i sušenja veša, kuvanja, održavanja lične higijene. Da li ste znali da četvoročlana porodica u proseku dnevno proizvede oko 10 litara vodene pare? A da za osam sati spavanja, dve odrasle osobe proizvedu oko  0,64 litara vodene pare?

Do povećanog nivoa vlage dovode i živa bića - ljudi tokom metaboličkih procesa i disanja, ali i biljke procesom transpiracije.

Može se desiti da vlaga ostane zarobljena u konstrukciji i strukturi objekta (skeletu), usled nedovoljnog sušenja građevinskih materijala.

Kondenzacija se najčešće javlja u objektima koji nisu dobro izolovani. Nedovoljna debljina toplotne izolacije i loše izvedeni spojevi prozora, vrata i fasade stvoriće hladne površine. Toplotni most jeste tačka prekomernog prolaza ili prenosa toplote, uzrokovana izolacijom nedovoljne debljine i loše izvedenom stolarijom, odnosno, nepravilno izvedenim spojevima između različitih materijala. Upravo toplotni mostovi dovode do kondenzacije ali i gubitka toplote, pa su oni jedan od najvećih problema s aspekta energetske efikasnosti.

Ljudi sami doprinose stvaranju kondenzacije sa namerom da uštede. Naime, mnogi se odlučuju da tokom noći isključe ili dosta smanje grejanje što dovodi do toga da se zidovi ohlade, a kada se ujutro ponovo povisi temperatura i počne zagrevanje, promena toplo-hladno dovešće do kondenzacije. Kondenzacija nastaje i kada ljudi svoj dom greju samo parcijalno, zapravo samo određene prostorije, što dovodi do toga da se vlaga širi iz toplih prostorija u hladne i tamo kondenzuje.

Mišljenje da se kondenzacija javlja samo u starijim zgradama definitivno nije opravdano. Često se u novogradnji, čak i s adekvatnom debljinom izolacije i novom stolarijom koja dobro dihtuje te sprečava razmenu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, kondenzacija takođe javlja. U čemu je onda problem? U tom slučaju problem je nedovoljna ventilacija koja dovodi do prezasićenja vazduha vlagom.

Moderni prozori, koji su hermetički nepropusni, onemogućavaju prirodnu razmenu vazduha i prolaz vlage.

Kako se kondenzacija može rešiti?

Prvo i osnovno - obezbedite adekvatnu ventilaciju. Redovno provetravajte prostorije otvaranjem prozora širom, minimalno tri puta dnevno po 10-15 minuta. Prirodna ventilacija je najjeftiniji način obezbeđivanja cirkulacije vazduha.

Međutim, prirodno provetravanje nije najbolje energetsko, a samim tim ni ekonomsko niti ekološko rešenje tokom zimskih meseci, jer se unutrašnji vazduh rashladi za tili čas. U takvim su situacijama neophodni ventilacioni sistemi. Danas su sve češće zastupljeni ventilacioni sistemi sa rekuperacijom. To su sistemi pomoću kojih se prostorije provetravaju mehanički, ali tako da topao izlazni vazduh predaje deo toplotne energije, odnosno, zagreva dolazni, svež vazduh koji je znatno niže temperature. Na taj se način smanjuju gubici toplote koji bi nastali prirodnim provetravanjem.

Koliko koštaju ventilacioni sistemi? Okvirna cena mehaničkog prozračivanja sa rekuperatorom kreće se od 1.500 do 2.500 EUR, zavisno od veličine kuće.

Ukoliko tražite profesionalce kojima biste poverili ugradnju, a kasnije i održavanje ventilacionog sistema, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti stručne firme sa odgovarajućom ponudom.

Kada kuvate uključite aspirator, a u kupatilu koristite ventilator. Ako imate mogućnosti, nemojte sušiti veš u zatvorenom prostoru. Time ćete umanjiti preduslove za stvaranje vlage.

Takođe, na redukovanje kondenzacije možete uticati i ujednačenim grejanjem stambenog prostora, ali i boljom izolacijom objekta kako fasadni zidovi ne bi bili hladni. Osim toga, od presudne važnosti je izbor kvalitetne stolarije i njena pravilna ugradnja da se ne bi stvarali toplotni mostovi.

Nepravilno ugrađeni prozori, sa nedovoljnom ventilacijom, u kombinaciji sa velikom količinom vodene pare, predstavljaju idealan spoj za pojavu kondenzacije.

Za standardni PVC prozor sa dvostrukim staklima treba izdvojiti od 90 do 160 EUR/m2, a za prosečan aluminijumski od 150 do 300 EUR/m2. Za drveni prozor sa dvostrukim staklima, prozorskom daskom i ugradnjom plaća se od 100 do 180 EUR/m2.

Šta uzrokuje kondenzacija?

Kondenzaciona vlaga posle određenog vremena uzrokuje stvaranje buđi. Buđ je veoma postojana i teško se uklanja. Kondenzaciona buđ prvo izbija na najhladnijim mestima kao posledica toplotnih mostova.

Kontinuirano prisustvo vlage na zidu omogućava da se spore plesni razviju i pretvore u buđ.

Buđ je neprijatnog izgleda, mirisa i umnogome može da šteti zdravlju, naročito ljudima sa respiratornim problemima.