Ventilacija u ugostiteljskim objektima - zbog čega je neophodna?

Zbog čega je neophodna ventilacija u ugostiteljskim objektima?

Čist vazduh je neophodan svakom biću za normalno odvijanje životnih funkcija. U zatvorenim prostorijama, naročito onima u kojima boravi veći broj ljudi, njegov kvalitet može biti upitan.

U ugostiteljskim objektima je posebno izazovno održavati kvalitet vazduha na zadovoljavajućem nivou. Raznovrsna isparenja koja nastaju tokom pripreme hrane (prilikom tehničke obrade hrana oslobađa brojna isparenja, mirise koji negativno utiču na kvalitet unutrašnjeg vazduha), čestice masnoće i druga hemijska jedinjenja kruže zatvorenim prostorijama. Tokom hladnijeg dela godine na kvalitet vazduha utiče i grejanje - postaje suv usled delovanja grejnih tela, a tu je i jedan od najvećih neprijatelja čistog vazduha - duvanski dim, koji je u ugostiteljskim objektima prisutan više nego igde. Takođe, hemijska sredstva za čišćenje mogu ispuštati određene štetne materije, a čišćenja je znatno učestalije u ugostiteljskim nego u stambenim objektima, kako zbog veće prolaznosti ljudi toliko i zbog češće upotrebe kuhinje -  neophodno je svakodnevno čišćenje šporeta, sudopere, roštilja, mašine za sudove…

Pored toga što gostima svakako neće biti prijatno da sede u prostoriji koja je ispunjena različitim, često neprijatnim mirisima od pripremanja hrane, duvanskim dimom (premda je u većini ugostiteljskih objekata prostor podeljen na pušački i nepušački deo, usled nedostatka adekvatne ventilacije dim se lako širi celim prostorom), izostanak ventilacije može imati negativne efekte i po zdravlje ljudi koji rade u tim ugostiteljskim objektima. Oni se kreću od laganih smetnji sa disanjem do težih zdravstvenih tegoba sa respiratornim smetnjama poput astme, bronhitisa ili hroničnih alergija. Stoga je izmena vazduha u zatvorenim prostorima, sa akcentom na ugostiteljske objekte, primarni uslov kvalitetnog boravka u njima.

Kada je napolju lepo vreme, prostori donekle mogu da se provetre otvaranjem prozora i vrata, ali tokom zimskih meseci ovo nije moguće. Tada se naročito vide posledice izostanka ili nepravilnog korišćenja ventilacije - vazduh za vrlo kratko vreme postaje zagušljiv i zadimljen.

Stoga je ventilacija u ugostiteljskim objektima regulisana zakonom. Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („Sl. glasnik RS”, br. 48/2012 i 58/2016), u članu 64. propisuje - „U toaletu za goste mora da bude obezbeđena prirodna ili veštačka ventilacija. Ako je u toaletu za goste obezbeđena prirodna ventilacija, prozori moraju da budu od neprozirnog stakla ili sa mogućnošću zaštite od pogleda spolja”. Član 86. istog Pravilnika kaže da kupatilo u sastavu sobe mora da ima obezbeđenu prirodnu ili veštačku ventilaciju, dok Član 91. propisuje iste uslove za zajedničko kupatilo. Nadalje, Član 92. kaže da obezbeđenu prirodnu ili veštačku ventilaciju moraju imati i zajednički toalet i zajednička WC-kabina. Prema Članu 93. „Ako je kupatilu i toaletu odnosno WC-kabini obezbeđena prirodna ventilacija prozori moraju da budu od neprozirnog stakla ili sa mogućnošću zaštite od pogleda spolja”. Isti uslovi važe i u etno-turizmu - Član 113. propisuje da „kupatilo u seoskom turističkom domaćinstvu ima obezbeđenu prirodnu ili veštačku ventilaciju”.

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara („Sl. glasnik RS”, br. 61/2015), u Članu 23. propisuje da „...sistemi ventilacije i/ili klimatizacije ugostiteljskog objekta moraju biti projektovani i izvedeni na takav način da se izborom materijala sistema i postavljanjem klapni otpornih prema požaru spreči štetan uticaj dimnih produkata na lica na evakuacionim putevima. Svi ugostiteljski objekti moraju biti opremljeni bezbednosnim sistemima za ventilaciju ili klimatizaciju koji se koriste za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju, u skladu sa odredbama propisa kojima je uređena oblast projektovanja i izvođenja ovih sistema. Čišćenje, održavanje i proveru ispravnosti elemenata sistema ventilacije i/ili klimatizacije ugostiteljskog objekta mora se vršiti najmanje jednom u šest meseci, a ispravnost klapni otpornih prema požaru i svih njihovih elemenata mora se proveravati jednom u dva meseca, o čemu se mora sačiniti izveštaj i voditi evidencija”. U narednom, Članu 24. istog Pravilnika kaže se da: „Klapne otporne prema požaru, koje su projektovane i izvedene u sistemima za ventilaciju ili klimatizaciju, mogu imati najviše za 30 minuta manju otpornost na požar od građevinskih elemenata kroz koje prolazi kanal u koji su ugrađene, ali ne manju od 30 mininuta”, dok u Članu 25. stoji da: "...u slučaju da je u sistemima za ventilaciju ili klimatizaciju predviđena ugradnja tri ili više klapne koje su otporne na požar, uređaj za automatsko zatvaranje klapni mora se aktivirati signalom centrale za dojavu požara”.

Dakle, kafići, restorani, ali i svi drugi ugostiteljski objekti moraju da imaju takav sistem ventilacije koji će svakom gostu osigurati pre svega bezbedan, a potom i prijatan boravak. U bilo kom trenutku mora biti dostupan svež, isfiltriran vazduh odgovarajuće temperature. To je naročito važno u objektima u kojima je dozvoljeno pušenje.

Kako se može obezbediti ventilacija u ugostiteljskim objektima?

U tu svrhu odličan izbor je sistem ventilacije sa rekuperacijom. Njime se obezbeđuje adekvatan kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima, uz znatne uštede energije. U pitanju je sistem provetravanja uz iskorišćavanje otpadne toplote (putem rekuperatora), kojim se obezbeđuje dovoljan broj izmena vazduha uz njegovo prethodno zagrevanje do odgovarajuće temperature. Na taj način se održava optimalna mikroklima u prostoru. Drugim rečima - sa jedne strane, iz prostorija se usisava ustajao vazduh, a sa druge strane usisava vanjski, svež.

Rekuperator toplote je uređaj koji u sebi sadrži izmenjivač toplote, kao glavnu komponentu, i dva ventilatora. Upotrebljen, topao vazduh predaje deo toplotne energije svežem vazduhu koji je hladan. On kroz fasadnu rešetku ulazi u sistem i dolazi do rekuperatora, pri čemu između iskorišćenog i svežeg vazduha nema „fizičkog” kontakta - prenos toplote se odvija samo u rekuperatoru.

Ventilacioni sistem sa rekuperacijom odlično prenosi toplotu, na taj način štedeći energiju - ako je izduvni, iskorišćen vazduh temperature 20 stepeni, a nov, svež 0 stepeni, kada se uduva u prostoriju temperatura svežeg vazduha, uz pomoć ovog sistema, iznosiće 18 stepeni bez dodatnog zagrevanja.  

Održavanje ventilacionog sistema sa rekuperacijom podrazumeva čišćenje i/ili zamenu iskorišćenih filtera. Jedan od najvećih problema može izazvati nataložena masnoća koja je lako zapaljiva. Ukoliko požar nastane u jednom delu ventilacije, brzo i lako se može proširiti na čitav sistem i ostale delove objekta. Stoga je neophodno delovati preventivno i redovno kontaktirati stručna i ovlašćena lica koja će izvršiti odmašćivanje sistema za ventilaciju različitim metodama, bilo mehaničkim, odnosno mašinskim čišćenjem bilo hemijskom metodom.

Koliko koštaju ventilacioni sistemi? Cena zavisi od potrebne dužine cevi, broja ventilatora i rekuperatora, kao i od toga da li sistem služi za grejanje i/ili hlađenje. Ukoliko tražite profesionalce kojima biste poverili ugradnju, a kasnije i održavanje ventilacionog sistema, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti stručne firme sa odgovarajućom ponudom.