Sistem ventilacije, prozračivanje sa rekuperacijom

1. Način funkcionisanja rekuperacije

Ventilacija sa rekuperacijom obezbeđuje dovod svežeg vazduha u unutrašnje prostore i odvod upotrebljenog u isto vreme, zahvaljujući toploti ili hladnoći izduvnog vazduha uz prethodno zagrevanje ili hlađenje dovedenog vazduha. Rekuperacija obezbeđuje bolji kvalitet vazduha u unutrašnjim prostorima i doprinosi energetskoj efikasnosti objekta.

1.1. Osnovni principi prozračivanja sa rekuperacijom

• Dovod svežeg vazduha: Ventilacioni sistem sa rekuperacijom uvlači spoljni vazduh koji treba zagrejati ili ohladiti, u zavisnosti od godišnjeg doba.
• Odvod upotrebljenog vazduha: Sistem istovremeno ispušta unutrašnji vazduh, koji je obogaćen toplom ili hladnom energijom, u zavisnosti od sezonskih uslova.
• Rekuperacija toplote ili hladnoće: Rekuperator, koji je deo sistema, razmenjuje toplotu ili hladnoću između dovodnog i odvodnog vazduha. To znači da se toplota prenosi s upotrebljenog vazduha na svež, zimi i obrnuto, leti.
• Filtracija vazduha: Ventilacioni sistem često uključuje i filtere koji čiste vazduh pre nego što uđe u objekt, uklanjajući prašinu, alergene i druge čestice.

1.2. Prednosti prozračivanja sa rekuperacijom

• Energetska efikasnost: Pošto sistem koristi toplotu ili hladnoću iz upotrebljenog vazduha, on je energetski efikasniji od sistemà koji samo razmenjuju unutrašnji i spoljašnji vazduh.
• Kvalitetniji vazduh: Filteri u ventilacionom sistemu pomažu u održavanju čistoće vazduha u zatvorenom prostoru, što je posebno važno za osobe koje pate od alergija ili astme.
• Održavanje temperature: Rekuperacija toplote omogućava održavanje prijatne temperature bez trošenja previše energije na grejanje ili hlađenje.

Međutim, važno je napomenuti da efikasnost sistema zavisi od pravilne ugradnje, održavanja i, pre svega, pravilnog proračuna veličine i snage sistema, shodno specifičnim potrebama datog objekta.

2. Delovi sistema za rekuperaciju

Centralni ventilacioni sistem sa rekuperacijom ili, kraće, rekuperacioni sistem, radi po principu zamene vazduha u svim prostorijama. Uređaj za rekuperaciju se sastoji od izmenjivača toplote (rekuperatora), filtera za svež i upotrebljen vazduh, dovodnog i izduvnog ventilatora, sistema upravljanja i četiri priključka za vazdušne kanale. S jedne strane, iz prostorija se usisava upotrebljen, zagađen vazduh, a sa druge se uduvava svež. U rekuperatoru izduvni vazduh prenosi toplotnu energiju na svež vazduh.

2.1. Rekuperator

Rekuperator služi za to da izvuče toplotu iz upotrebljenog vazduha i prenese je u svež, koji se uzima preko fasadne rešetke i vodi do njega, s tim što se prethodno i filtrira. Oba vazdušna toka nemaju fizički kontakt, već se između njih odvija samo prenos toplote u rekuperatoru. Prednosti ovakvog korišćenja energije su velike. Na primer, ako je izduvni vazduh 20°C, a svež 0°C, temperatura svežeg vazduha uduvanog u prostoriju biće 18°C bez ikakvog dodatnog zagrevanja.

3. Cevi u sistemu rekuperacije

Sistem uključuje razvodne komore, cevaste prigušivače i, naravno, izolovane cevi za dovod i odvod vazduha, odnosno, protok između spoljne sredine i uređaja. Male okrugle cevi DN75 mm prolaze između razvodnih komora i ventila za usisavanje i izduvavanje, a u određenim slučajevima se koriste i pljosnate cevi jednakog preseka zbog ograničenja prostora.

Postoje, naravno, varijacije standardnih dimenzija, i okruglih i pljosnatih. U celoj stvari je, rekli bismo, presudan kvalitet svih cevi. Moraju biti sertifikovane, zapravo, mora da su antistatičke i antibakterijske, a preporučuje se da budu izrađene od originalne, a ne reciklirane plastike.

4. Postavka sistema za ventilaciju sa rekuperacijom

Uređaj za ventilaciju može se ugraditi u podrum, kotlarnicu, ulazni prostor ili čak u orman - bitno je samo da je mesto suvo i termoizolovano, kao i to da se u njemu ne boravi stalno. Tavan je takođe prihvatljiv, pod uslovom da se temperatura zimi kreće između +10°C i -15°C. Prema „Pravilima o ventilaciji i klimatizaciji objekata“, rekuperacija se vrši ubacivanjem čistog vazduha u stambene prostorije, poput dnevne i spavaćih soba, putem dovodnih ventila. Upotrebljen vazduh se preko izduvnih ventila izbacuje iz najfrekventnijih prostorija, poput toaleta, garderobe, ostave, ulaza, kupatila i kuhinje.

Istim pravilima određeni su i normativi brzine protoka vazduha. Važno je da protok ulaznog i izduvnog vazduha (ne toliko zapreminski) budu što ujednačeniji i ravnomerniji, jer je samo na taj način rekuperator efikasan i dostiže maksimalnu iskoristivost. U principu, rekuperatori imaju ugrađen „by-pass“ ili vazdušni bajpas, kada se isključi povrat energije. Ova funkcija se koristi, na primer, leti, tokom noći, za hlađenje pregrejanih prostorija dok su napolju temperature vazduha nešto niže.

5. Rekuperacija za hlađenje ili grejanje prostorija

Osim ovog, i ostale prostorije se mogu hladiti i zagrevati rekuperacijom, kada se u kanal za svež vazduh ugradi hladnjak/grejač. Prednost ove opcije je da leti, ohlađen i isušen vazduh može da se uduvava u sve boravišne prostorije, a u prelaznim periodima godišnjih doba, dok sistem nije aktivan, vazduh ostaje na sobnoj temperaturi. U dobro izolovanim i osenčenim kućama to je već dovoljno za održavanje konstantne, prijatne temperature, ali ako se kuća i dalje pregreva, obično je dovoljno da se postavi jedan klima-uređaj na stepenište u potkrovlju.

Centralnom rekuperacijom se zimi može osigurati vlaženje ulaznog vazduha. Za to se može obezbediti rekuperator s izmenjivačem toplote. Kanalni ovlaživač vazduha je efikasniji, jer rekuperator s izmenjivačem toplote zimi nije dovoljno efikasan, a njegova nominalna efikasnost tokom dužeg perioda je takođe upitna.

6. Održavanje sistema prozračivanja sa rekuperacijom

Jedino potrebno redovno održavanje je čišćenje i/ili zamena iskorišćenih filtera. U principu, svi uređaji već imaju standardni ulazni i izlazni filter, odnosno, ISO Coarse 60% (G4) kvalitet, a pored toga imaju opcije za ulazni filter ISO ePM1.0 50% (F7), koji filtrira polen i sitne tvrde čestice te se naročito preporučuje osetljivim osobama sa respiratornim problemima.

7. Lokalni rekuperatori

Rekuperacioni sistemi, dakle, mogu biti centralni, za ceo objekt, a mogu biti i lokalni, instalirani u pojedinačnim prostorijama. Sistem sa lokalnim rekuperatorima je obično jeftiniji kada se radi o 2-3 sobe. Međutim, izlazi skuplje ako ima više prostorija i, uopšte, ako želite da postignete kvalitet ventilacije koji se dobija centralnim sistemom. Lokalni sistem se instalira tamo gde ne postoje uslovi za postavljanje centralne rekuperacije i pogodan je za manje prostorija, a za ceo stan ili kuću samo po izuzetku. U principu, to je moguće pri manjim renoviranjima, rešavanju lokalnih problema i u sličnim situacijama.

Postoje i dve glavne vrste lokalnih uređaja. Za jednu su potrebne dve jedinice sa jednim ventilatorom koje rade sinhronizovano, u paru, međusobno povezane žičano ili daljinski. Druga, novija, znatno efikasnija i tiša vrsta uređaja, ima po dva ventilatora u jednoj jedinici i radi nezavisno. Međutim, radije preporučujemo ugradnju centralnog sistema ventilacije sa rekuperacijom, gde god za to postoje primereni uslovi. Istina je da je tu onda reč o srednjim do većim radovima renoviranja ili novogradnji. Da bi se odlučilo koji je sistem najefikasniji i najisplativiji u kom slučaju, potrebna je lična konsultacija s iskusnim stručnjakom.

8. Efikasnost i cena prozračivanja sa rekuperacijom

Današnji ventilacioni sistemi su vrlo efikasni, jer koriste preko 90% energije izduvnog vazduha. Uzima se u obzir i potrošnja električne energije pod određenim uslovima, pa sve zajedno, sa tehničkog stanovišta, daje realnu uporednu sliku prema kojoj se lakše donose i odluke. Približna cena sistema prinudne ventilacije sa rekuperacijom kreće se između 2.500 i 3.500 EUR, u zavisnosti od sistema i veličine objekta.

Ako ste u potrazi za izvođačima kojima biste poverili ugradnju sistema prozračivanja sa rekuperacijom, možete se obratiti nama. Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim proizvođačima i dobavljačima istih u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!