Koja su rešenja za suv vazduh u sobi?

Zimska sezona nesumnjivo ima svojih čari - bliže se novogodišnji i božićni praznici, sportovi na snegu i ledu, ali i uživanje u ukutkanosti toplog doma sa najbližima ili uz omiljenu knjigu. Tokom hladnijeg dela godine provodimo veći deo dana u zatvorenom prostoru, gde je vazduh mahom suv, usled rada grejnih tela i nedovoljnog, retkog prozračivanja.

Optimalna vlažnost u kući, kancelariji i drugim zatvorenim prostorima u kojima boravite treba da iznosi od 30-60%, odnosno, idealno oko 45%.

Premda se najčešće govori o tome da visoka vlažnost vazduha izaziva brojne zdravstvene probleme, kao i pojavu buđi na zidovima, važno je istaći činjenicu da je i previše nizak nivo vlage u vazduhu izuzetno štetan.

Vazduh isušuju sve vrste grejanja, bilo da je u pitanju centralno grejanje, TA peć, klima ili grejanje na čvrsta goriva poput drveta ili uglja. Tokom grejne sezone vlažnost vazduha u našim domovima se najčešće spusti na svega 20%. Međutim, kako je grejanje tokom hladnih dana neizbežno, moraju se pronaći alternative da bi se održalo zdravo okruženje.

Kakve probleme uzrokuje suv vazduh u prostorijama?

Suv vazduh može uticati koliko na fizičko toliko i na mentalno zdravlje ljudi. Najviše će se odraziti na ljude sa respiratornim tegobama, poput astme, bronhitisa, različitih alergija.

Suv vazduh u prostorijama iritira respiratorne organe - sluzokoža ili vlažna membrana kojom su obloženi respiratorni organi, nos i grlo, brže gube vlagu te se gubi i njena sposobnost da „hvata“ prašinu, nečistoće iz vazduha, viruse i bakterije da ove čestice ne bi dospele do pluća. Stoga ljudski organizam postaje znatno podložniji prehladama, upalama i drugim bolestima.

Suv vazduh dovodi do grebanja i bolova u grlu, otežanog gutanja, nadražajnog kašlja - jednom rečju, pogoršanja stanja kod ljudi koji pate od respiratornih oboljenja.

Suv vazduh ne pogoduje ni koži. Koža, koja je najveći ljudski organ, gubi elastičnost, isušena je i puca, peruta se i lako crveni, što dovodi do osećaja svraba i iritacije. Mogu se javiti atopijski dermatitis i ekcematozne promene po koži ili se pogoršati već postojeće stanje.

Takođe, niska vlažnost vazduha ima negativan uticaj i na oči, tačnije suzni film koji štiti rožnjaču od isušivanja. Ovo naročito dolazi do izražaja ako uz boravak u prostorijama sa suvim vazduhom provodite i dosta vremena ispred računara.

Usled suvoće vazduha povećava se i nivo stresa, što se naročito ispoljava u radnom okruženju. Naime, jedna studija je pokazala da suv vazduh itekako može biti indikator povećanog nivoa stresa. Otkriveno je da su radnici koji su radili u prostorijama sa suvim vazduhom imali veći broj otkucaja srca što je ukazivalo na stresnu reakciju, kao i na lošiji kvalitet sna.

Koja su jednostavna rešenja za suv vazduh u prostorijama?

Kao najjednostavnije i najpristupačnije rešenje nameće se prozračivanje ili provetravanje. To je prirodna ventilacija koja se odvija pod uticajem temperaturnih razlika i vetra, bez dodatnih uređaja. Naime, unutrašnja temperatura, odnosno temperatura u sobi, je uvek viša u odnosu na spoljnu temperaturu, pogotovo zimi. Samim tim, gustine toplog i hladnog vazduha jesu različite, zbog čega nastaje i izvesna razlika u pritisku što utiče na samo kretanje vazduha.

Prozračivanje je naročito bitno tokom zimskih meseci da bi vlažnost vazduha bila na optimalnom nivou, ali i da bi se sprečilo širenje virusa u zatvorenim prostorima, naročito onima u kojima boravi veći broj ljudi.  Provetravanje je potrebno praktikovati barem tri puta dnevno na 10-15 minuta.

Kratkotrajno strujanje vazduha, odnosno, prozračivanje je najbolje praktikovati ujutro pre odlaska na posao, popodne kada dođete kući i uveče pre spavanja.

Naravno, važno je istaći da je previše vlažan vazduh takođe nepoželjan i izaziva različite zdravstvene tegobe i razvoj buđi na zidovima. I u tom slučaju se preporučuje provetravanje, naročito kada kuvate, kupate se, peglate ili radite neki drugi posao koji rezultira stvaranjem veće količine pare. Ukoliko primetite da su se prozori i druge staklene površine zamaglile, to je jasan znak da u vašem domu ima više vodene pare nego što bi trebalo.

Međutim, lako se zaključuje da provetravanje nije toliko dobro rešenje iz ugla potrošnje energije. Naime, oštar zimski vazduh za tili čas će rashladiti sobu, što će iziskivati snažniji rad grejnih tela da bi se ona ponovo zagrejala.

Dobro rešenje da se održi optimalna vlažnost vazduha u sobi mogu biti i „zeleni ljubimci”, odnosno, sobne biljke. Transpiracija je proces odavanja vode, tokom kojeg vlaga isparava iz lišća i stabljika biljaka. Vlažnost vazduha u prostoriji zahvaljujući transpiraciji raste. U tu svrhu najkorisnijim su se pokazali fikus bendžamin, fikus gumijevac, sanseverija, aloja vera.

Pored toga što pomažu u borbi protiv suvog vazduha, svaka od ovih biljaka je i efikasan prečistač koji doprinosi njegovom kvalitetu, neutrališući formaldehid, benzen, duvanski dim, ali i upijajući elektromagnetno zračenje televizora, računara, mobilnih telefona i drugih uređaja.

Suv vazduh može smetati i vašim sobnim biljkama te ih odmaknite od grejnih tela i zalivajte čim primetite da je supstrat suv.

Posuda sa vodom na radijatoru ili peći je još jedan jednostavan način kako da „popravite” vlažnost vazduha. Dovoljno je da keramičku ili metalnu posudu napunite vodom, a potom je stavite na radijator ili peć da bi voda isparavala. 

Još jedan koristan savet: u vodu sipajte nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, čajevca, eukaliptusa ili nane - odagnaće umor i stres i sobu ispuniti mirisom. Tu vodu treba menjati svaki dan.

Vlažnost vazduha u prostoriji „brzinski” možete povećati ako u običnu šerpu sipate vodu i dodate komadiće kore citrusnog voća te pustite da proključa na laganoj vatri. Kao i u prethodnom primeru, pored toga što će se regulisati vlažnost vazduha u sobi, ona će mirisati osvežavajuće. Ukoliko su uprkos hladnoći dani sunčani, možete napuniti vaze vodom i staviti ih na potprozorske daske. Pod uticajem sunca voda će polako isparavati.

Na tržištu se u zu svrhu mogu naći i različiti ovlaživači koji obezbeđuju optimalnu vlažnost vazduha. Oni rade po principu podizanja vodene pare, a ukoliko se opredelite za njih važno je da ovlaživač postavite tako da osigurate dovoljan protok vazduha oko uređaja, tačnije da ga ne stavljate uza zid i da ga ne blokirate.

Kao odlično rešenje za suv vazduh u domu pokazao se ventilacioni sistem sa rekuperacijom. Osim što obezbeđuje optimalnu vlažnost i kvalitet vazduha u prostorijama, štedi energiju. Rekuperacija je proces povrata toplote te u rekuperatoru upotrebljen vazduh prenosi toplotnu energiju na svež, spoljni vazduh koji ulazi u prostoriju. Dakle, u sistemima ventilacije sa rekuperacijom, iz prostorije se usisava topao, zagađen vazduh, a uduvava svež, koji se u rekuperatoru zagreva, zapravo, vrši se prenos toplote s izduvnog vazduha na ulazni. Oni koriste preko 90% energije izduvnog vazduha.

Rekuperacija redukuje potrebu za dogrevanjem prostorije te time znatno smanjuje potrošnju energije. Manja potrošnja energije za zagrevanje, predstavlja značajan ekološki benefit.

Ventilacioni sistemi sa rekuperatorom kreću se između 2.500 i 3.500 EUR, u zavisnosti od veličine kuće i odabranog sistema.

Ukoliko tražite profesionalce kojima biste poverili ugradnju, a kasnije i održavanje ventilacionog sistema, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti stručne firme sa odgovarajućom ponudom.