Građevinska sezona 2023. najavljuje velike razlike između izvođača i investitora

Kako je povećanje cena materijala i usluga uticalo na cene projekata koji se sada realizuju?

U Sloveniji je izgleda sezona prošla sa najnižim poskupljenjima projekta, sudeći prema podacima koje smo prikupili uz pomoć naših posetilaca i korisnika. Za većinu slovenačkih korisnika poskupljenje ukupne cene projekta kretalo se između 10% i 40%. Najveći broj njih je poskupeo između 20% i 30% u odnosu na ukupne vrednosti investicija. Samo 5,4% ispitanika uspelo je da dovede projekt do kraja bez povećanja finalnih troškova, dok je za 7,6% projekata cena porasla za više od 50%.

Situacija je bila mnogo gora u Hrvatskoj i Srbiji. U Hrvatskoj je čak 21,3% projekata poskupelo za više od polovine početnog iznosa, dok je u Srbiji ta cifra bila još veća: 25,9%.

U Hrvatskoj je 64% projekata poskupelo za više od 30%, dok ih je u Srbiji poskupelo čak 72%.

Kako su na povećanje cena reagovali oni koji su svoje projekte planirali u 2022. godini?

Povećanje cena imalo je veliki negativan uticaj na građevinske projekte u 2022. U Sloveniji je tek 25% projekata završeno u planiranom obimu. Ova cifra je mnogo manja za naše južne susede. U Srbiji se tek 12% investitora odlučilo da realizuje projekte onako kako je to prvobitno i bilo planirano. U Hrvatskoj je, međutim, ova brojka najniža: jedva da je 9,5% projekata završeno u prvobitnom obimu.

Mnogi investitori su se u 2022. godini predomislili. 22% svih projekata u Sloveniji i Hrvatskoj odloženo je zbog poskupljenja materijala i usluga, iako su njihove realizacije prvobitno bile planirane upravo za 2022. U Hrvatskoj je ta cifra 15,8%.

Koliko ozbiljne komplikacije mogu izazvati poskupljenja, najrečitije pokazuje udeo investitora prinuđenih da prekinu gradnju iako su realizacije već bili počeli. U Sloveniji je negativan efekt poskupljenja bio najmanji, pošto je samo 18,4% svih anketiranih investitora odlučilo da prekine svoje projekte. U Srbiji i Hrvatskoj situacija je mnogo gora - u Srbiji je dobrih 37% investitora obustavilo radove, a u Hrvatskoj svega jedan odsto manje.

Dve dodatne mere za koje su se mnogi investitori odlučili 2022. godine da bi ipak uspešno realizovali svoje projekte jesu smanjenje obima izgradnje ili renoviranja i/ili preispitivanja izbora materijala, pri čemu su se neki od njih opredelili za materijale jeftinije od prvobitno planiranih. U proseku, 25% investitora je smanjilo cenu svog projekta na jedan od ova dva načina.

Šta investitori očekuju u 2023. godini?

Istraživanjem je obuhvaćen i veliki deo korisnika koji su svoje projekte izgradnje i renoviranja planirali za 2023. Zanimalo nas je kako budući investitori gledaju na činjenicu da su se poslednjih meseci visokim cenama pridružili još lošiji uslovi za lizing kredita i opšta ekonomska neizvesnost vezana za narednu godinu.

Ispostavilo se da su izgledi za 2023. čak nešto lošiji od stanja investicija u 2022. Od svih anketiranih investitora koji planiraju svoje projekte za 2023. godinu, najveći broj njih odlučio je da odloži izgradnju u Srbiji (48%). Samo manji procenat hrvatskih investitora će gradnju odgoditi za vreme kada će tržišni uslovi postati povoljniji. Najveća su očekivanja za slovenačko tržište: svega 32,8% investitora namerava da odloži svoje projekte. Međutim, u poređenju sa 2022, ovo je i dalje povećanje od 14,4 procentnih poena.

Slovenački investitori su izgleda, uopšteno gledano, otporniji na probleme vezane za povećanje cena usluga i materijala koliko i na pooštravanje uslova kreditiranja. U 2023. godini 22% njih neće menjati svoje planove, što je znatno veći udeo projekata nego u Srbiji (12,1%) i Hrvatskoj (9,9%), gde će poskupljenja uticati na većinu projekata.

Ispada da su se investitori na svim tržištima mahom opredeljivali za to da poskupljenja savladaju time što su uzimali zamenske građevinske materijale - jeftinije i manje kvalitetne. Druge dve najčešće mere bile su privremena obustava projekta, odnosno, odlaganje za kasnije i smanjenje obima renoviranja ili izgradnje, ne bi li snizili troškove celog projekta. U narednoj godini 27,3% investitora u Hrvatskoj, 25,4% investitora u Sloveniji te 20,6% investitora u Srbiji planira da ograniči obim izgradnje.

Šta izvođači očekuju od 2023. godine?

Na osnovu reakcija investitora na trenutnu situaciju na građevinskom tržištu, zanimalo nas je da li i izvođači radova i ponuđači usluga imaju slična očekivanja za 2023. godinu. Ove godine nismo primetili veći pad potražnje na platformi Mojmojster/Daibau, zbog čega je veći deo godine vladala pozitivna atmosfera među izvođačima.

Dobra polovina izvođača smatra da će potražnja za njihovim uslugama naredne godine biti otprilike koliko i ove godine. Ovo se odnosi na sva tri tržišta na kojima smo sproveli istraživanje.

Mnogo su veće razlike u udelu izvođača koji smatraju da će se tražnja promeniti 2023. godine. Izvođači radova u Sloveniji i Srbiji su oprezni. Njih 23% veruje da će potražnja porasti, naspram 22% njih koji veruju da će tražnja opasti u odnosu na prethodnu godinu. U Hrvatskoj, s druge strane, izgleda da su izvođači mnogo optimističniji: čak 41,7% njih veruje da će potražnja rasti 2023. bez obzira na trenutnu situaciju sa cenama, kreditima i perspektivama privrede. Samo 6,9% hrvatskih izvođača je pesimistično u vezi sa 2023. godinom.

Šta možemo očekivati u građevinskoj sezoni 2023?

Veliki je raskorak između očekivanja izvođača i planova investitora u vezi s gradnjom, odnosno, renoviranjima. Ako se očekivanja izvođača mogu okarakterisati kao uglavnom pozitivna, anketa među investitorima pokazuje da su oni sve oprezniji u pogledu planova za narednu godinu.

U redovnom izveštaju o izgradnji, MojMojster/Daibau, već smo pisali da je u trećem kvartalu 2022. godine započeto 3% manje građevinskih projekata, kao i da je popunjenost rasporeda rada izvođačima opala za 9,4%, premda to nužno ne ukazuje na tržišne probleme, već na privođenje kraju sezone građevinskih radova.

Izgledi za nastupajuće proleće za sada su dobri. U trećem kvartalu 2022. godine izdato je 11% više građevinskih dozvola nego u drugom, što može ukazivati na povećanje broja aktivnih projekata u 2023. godini.

Analiza „namera gradnje“, koja se meri od početka 2021. godine, pokazuje da za sada broj većih projekata opada, dok se čini da ista sudbina čeka i one manje - kada se poredi četvrti kvartal sa prethodnim razdobljima.

Materijali i osnovne sirovine stagniraju već tri kvartala: cene sirovina su u trećem kvartalu pale za 4,8%, a građevinskog materijala u proseku za 5,5%. Međutim, ukupne cene čitavih projekata su i dalje veće nego što su bile pre početka poskupljenja.

Na tražnju u 2023. godini može negativno uticati i nepovoljna situacija u oblasti zaduživanja i nastavak loše ili čak pogoršanja opšte ekonomske situacije u našoj zemlji i širom Evrope.

Investitori su za sada oprezni. Koliko će njih stegnuti kaiš ili odložiti početak izgradnje zavisiće uglavnom od toga šta će se dešavati u prvom kvartalu 2023. godine.