Štemovanje zidova

1. Štemovanje: kada se već izgrađeni elementi ruše?

Štemovanje, odnosno, dubljenje kanala duž zidova najčešće se vrši zbog toga da bi se došlo do raznih, već postojećih instalacija - struje, vode, kanalizacije, telekomunikacija, rasvete - na mestima gde postoji kvar ili radi premeštanja, odnosno, zamene tih instalacija. Neretko se prilikom renoviranja, stari ili novi stanari odluče za drugačiji raspored prostorija, njihovu rotaciju ili proširenje, pa se i tada počinje s ovom vrstom zidarskih radova. Dešava se da, sa procesom izgradnje, dođe do novih ideja ili promene potreba, a u nemalom broju slučajeva i do otkrića grešaka ili oštećenja koja se ne mogu nikako sanirati. Ima slučajeva kada sanacija ili adaptacija ispadaju neisplative, pa je najjednostavnije i najcelishodnije kompletno rušenje.

U svakom slučaju, ne sme se zaboraviti na konsultacije s inženjerom-statičarom koji će izvršiti ispitivanje i proračune te odobriti ili promeniti data rešenja. Njegove zaključke nemojte nikako prenebreći, jer se tu radi o sigurnosti celog objekta i bezbednosti boravka u njemu.

2. Važna pitana pre štemovanja

2.1. Da li je za štemovanje zida potreban statički proračun?

Savetujemo da nikada nasumice ne razbijate niti rušite pojedinačne elemente sami. Prvo se mora utvrditi da li su u pitanju noseći ili pregradni zidovi, nosači, grede. Ako se odlučite da neki od nosivih delova štemujete ili delimično ili sasvim porušite, ne počinjite posao bez odobrenja statičara. Ponekad čak i najmanji netačan proboj može da uzrokuje urušavanje delova strukture, a posledice se onda teško i skupo saniraju. Cena izlaska na teren i mišljenja inženjera-statičara za predviđenu promenu u konstrukciji kuće iznosi oko 120-180 EUR.

2.2. Da li je za štemovanje neophodna građevinska dozvola?

Ako je u pitanju privatna porodična kuća i ako se rade unutrašnji zidovi, onda građevinska dozvola nije potrebna, jer spoljne dimenzije kuće ostaju iste. Radi sopstvene bezbednosti, valjalo bi da obezbedite samo statičku sigurnost. Ako je u pitanju štemovanje zida/ova u stambenoj zgradi, neophodno je pribaviti saglasnost stručnjaka, inženjera-statičara, jer intervencija na unutrašnjim zidovima utiče na statičku stabilnost cele zgrade ili njenog dela isto koliko i na zidove susednih stanova. Stoga je u nekim slučajevima potrebna i građevinska dozvola.

2.3. Da li je štemovanje bučno?

Da. Štemovanje je građevinski posao koji izaziva odjek, zapravo, širenje udarnog zvuka ne samo prostorom, već i kroz strukturu i kroz konstrukciju. To znači da se zvuk ne širi samo prema susednim prostorijama, već kroz sve, čak i najudaljenije prostorije. Zvuk udara je izuzetno uznemirujući i sprečava normalan boravak u kući, pa se preporučuje da se posao izvodi organizovano i završi u što kraćem roku.

2.4. Da li moram da upozorim svoje komšije pre početka radova?

Ako živite u stambenoj zgradi, onda definitivno da. Ovakva vrsta radova osim što je bučna i uznemirujuća, mora se najaviti i po Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon) i to pisanim obaveštenjem o roku izvođenja radova na oglasnoj tabli u ulazu. Da biste održali dobre odnose, preporučujemo da im se unapred izvinete, a da majstori rade maksimalno 5 sati dnevno u periodu od 9 do 15 časova, kada je većina komšija na poslu.

3. Alat za štemovanje

3.1. Štemovanje ciglenih zidova

Većina nosivih i pregradnih zidova u porodičnim kućama zidana je ciglom. Da bi se štemovao takav zid neophodan je pneumatski čekić, odnosno, „štemajz“ kako ga većina majstora zove i kojim se cigleni zidovi vrlo lako dube. Druga alatka je ugaona brusilica, koja će olakšati glačanje ivica.

3.2. Štemovanje armirano-betonskih zidova

Štemovanje zidova od armiranog betona je izuzetno zahtevno. Armirani betonski zidovi se sastoje od betonskih blokova ili ploča i čelične armature, koja nosi zatezna opterećenja. Pošto je čelik izuzetno tvrd, biće potrebne profesionalne bušilice sa dijamantskim vrhom. Štemovanje AB zidova bolje je prepustiti profesionalcima, jer je posao veoma zahtevan i potencijalno opasan.

3.3. Štemovanje zidova od gipsanih ploča

Gipsane ploče su najlakše za štemovanje. To su pregrade ili, kako se najčešće zovu, knauf-zidovi, koji nemaju noseću ulogu i ne trpe opterećenja. Mahom se prave od gipsa ili gipsa i kartona, pa se mogu srušiti običnim čekićem. Za lakši rad, naravno, preporučujemo korišćenje električne bušilice i ugaone brusilice.

4. Nakon štemovanja zidova: kuda s otpadnim materijalom?

Posle svakog štemovanja biće dosta otpadnog građevinskog materijala. Kako se materijal obično lomi i drobi na komade, više nije upotrebljiv. Mora se odneti na deponiju građevinskog otpada. Nemojte ga bacati u kontejnere ispred kuće, pošto oni nisu namenjeni toj vrsti otpada. Na internetu možete naći informacije gde se nalazi najbliža deponija.

5. Cena štemovanja zidova

Cena ovakvih radova zavisi od materijala s kojim se radi i obima zahvata. Razbijanje betona je fizički veoma zahtevan zadatak. Beton je čvrst i tvrd materijal te njegovo bušenje, isecanje, probijanje i uklanjanje zahteva znanje, iskustvo, vreme koliko i posebnu opremu. Isto važi i za kamen ili stene. Radovi na ciglenim zidovima su lakši. Ima izvođača radova koji svoju cenu izračunavaju po kvadratnom ili kubnom metru, vrsti materijala i potrošnim delovima opreme (na primer, dijamantske burgije ili testere za beton).