Planiranje i upravljanje projektima u građevinarstvu

U nastavku:

1. Šta planiranje i upravljanje projektima znači u građevinskoj industriji?
2. Procesi planiranja i upravljanja u građevinarstvu
3. Planiranje i upravljanje projektima u građevinarstvu ima pojedinačne faze

Savet stručnjaka iz firme PREDRAG NIKOLIĆ PR BIRO ZA PROJEKTOVANJE ATELJE NIKOLIĆ NEMENIKUĆE

OSNOVNI USLOVI ZA IZRADU PROJEKATA SAVREMENIH BOLNICA

UVOD ovaj tekst ima nameru samo da pobroji koji su mogući problemi kod izrade projekata za savremenu bolnicu i nema nameru da bude priručnik projektantima.Osnovna ideja je da se pokrene celokupno razmatranje neophodnih aktivnosti od edukacije arhitekata i ostalih učesnika do same izrade projekata zdravstvene arhitekture.

Pojedini zakoni i prateći propisi koji pokušavaju da sistematizuju ovu oblast vrlo retko se inoviraju i prilagođavaju novim tehnologijama koje se pojavljuju toliko brzo da samo stručnjaci koji su isključivo posvećeni ovoj vrsti projektantske delatnosti a u saradnji sa lekarskim timovima raznih struka i specijalistima socijane medicine kao i proizvođačima opreme mogu izraditi odgovarajuće programe koji zadovoljavaju nove zahteve u medicinskoj praksi. Poseban problem su primene novih aparata i tehnoloških rešenja u oblasti medicinskih nauka koji se ponekad potpuno promene u roku od pet do sedam godina u skladu sa novim naučnim saznanjima i istraživanjima.

Projektovanje bolničkih objekata se u svetu smatra kao jedna od najtežih mogućih zadataka sa kojim arhitekta projektant može da se susretne. U ranijim periodima u našoj zemlji bolnički objekti su kvalifikovani kao objekti po tada važećim nomenklaturama kao van klasni objekti.

U sadašnjem stanju stvari gde najniža cena dobija posao na tenderu bez upuštanja u projektantsko iskustvo svih inženjera koji su deo tima u ovom zahtevnom poslu stvara nepremostive prepreke kod eksploatacije ovako izvedenih objekata.

PROGRAMI ZA PROJEKTOVANjE i izgradnju bolničkih objekata mora da se bazira na medicinskim statističkim podacima sa kojima se dobija vrlo jasna slika prema broju izvršenih pregleda intervencija i ostvarenih bolničkih dana o tačnom broju prostorija za pojedine medicinske discipline odnosno o prosečnoj zauzetosti posteljnog fonda. Ovu dokumentaciju za kapitalne objekte treba da rade timovi koje čine arhitekte, lekari socijalne medicine i lekari koji su neposredni korisnici budućeg objekta kao i mogući isporučioci opreme. Za dobar program izuzetno je važno da se zna gravitaciono područje koje je upućeno prema budućem zdravstvenom objektu.
Na osnovu osnovnih pokazatelja svi projektanti brojnih instalacija u objektu lako mogu da dođu do parametara koji određuju projektne zadatke svih instalaterskih projekata. U zavisnosti od veličine i namene bolničkog objekta postoje parametri koji određuju bruto površinu objekta, površine pod zelenilom, parkirališta za motorna vozila i prateći sadržaj koji zajedničkim imenom zovemo tehnoekonomski blok.

URBANISTIČKE USLOVE treba bazirati na osnovu predviđenog broja postelja selektovanih prema izvršenom proračunu na osnovu pretežnih patoloških stanja na području.za koji se dokumentacija pravi. Na osnovu ovih ulaznih parametara moguće je napraviti idejno rešnje koje služi kao podloga za razmestaj svih ostalih pratećih objekata u kompleksu.

INFRASTRUKTURNI ZAHTEVI Na osnovu broja zaposlenih i broja pregledanih pacijenata u nekom vremenskom periodu dimenzionišu se parking mesta i saobraćajni koridori koji opslužuju zamišljeni objekat. Pažnju za kompletno saobraćajno rešenje treba usmeriti i na prilaze vatrogasnih vozila a u skladu sa zahtevanom kategorijom požarne opasnosti koja zavisi od spratnosti objekta i ukupne bruto površine objekta. Obzirom da su propisi za protivpožarnu bezbednost objekata na visokom nuivou sa odgovarajućim konsultacijama kroz elaborat o zaštiti od požara i glavavnim projektom protivpožarne zaštite može se postići odgovarajuće rešenje.

Šta treba u ovoj oblasti izbegavati po mišljenju mnogih stručnih projektanata i konsultanata. Ne treba mešati medicinsko tehničke sadržaje bolničkih objekata sa na primer podzemnim garažama ispod bolničkih objekata, iz razloga vrlo komplikovanih mera protivdiverzione zaštite u sadašnjim uslovima kod mogućih raznih diverzantskih akcija. Bolnica treba da ostane mesto gde se leče deca i pacijenti i da bude isključena od nepricipjelnih aktivnosti. Kod lociranja bolničkih objekata posebna pažnja treba da je usmerena na međunarodno ratno pravo u kome se daju preporuke da se bolnički objekti ne planiraju u radijusu od 500 metara od železničkih čvorišta i ukrštanja primarne putne infrastrukture.

MOGUĆI RASPOREDI POJEDINIH SLUŽBI U BOLNIČKOM OBJEKTU zavise od vrste bolnice da li je bolnički objekat Opšta bolnica , Specijalistička bolnica ili Klinički centar.

Principi su slični za primljenog pacijenta i njegovo ukupno zbrinjavanje projektom se moraju obezbediti najkraći mogući putevi za potrebnu dijagnostiku, laboratoriske preglede, odnosno opservaciju i reanimaciju. Ovo je izuzetno bitno kod politraumatizovanih pacijenata gde se po stepenu životno ugroženog pacijenti i medicinskim protokolima određuju redosledi intervencija.

Stacionarni delovi bolničkog objekta moraju biti iѕdvojeni od pristupa spoljnih pacijenata i pod kontrolom dežurnog medicinskog osoblja. Na ovaj način se postiže odgovarajuća higijena i sprečavaju se intrahospitalne infekcije hospitalizovanih pacijenata.

U sadašnjim postupcima lečenja pacijenata sve više treba posvećivati pažnju jednodnevnom prihvatu pacijenata i jednodnevnoj hirurgiji gde pacijent po primljenoj terapiji ili hirurskoj intervenciji istog dana se vraća kući na ovaj način se povećava protok pacijenata kroz bolničke službe a bolesničke postelje u samom stacionaru se rezervišu za pacijente kojima je potrebna duža bolnička nega. Ekonomski efekti ovakvom pristupu su veliki za samo zdravstvo jer se povećava procenat iskorišćenosti posteljnog fonda bolničke ustanove, idealan postotak je 85% iskorišćenosti posteljnog fonda na godišnjem nivou.

KO TREBA DA REVIDUJE PROJEKTE BOLNIČKE ARHITEKTURE ovo je osnovno pitanje koje ne sme da se zaobilazi iz bilo kog razloga. Osnovna ѕnanja o bolnicama se izučavaju kao posbni premeti i posebne teme na Arhitektonskom i Medicinskom fakultetu i odgovor je potpuno jasan fakultetski obrazovani inženjeri arhitektonske struke i lekari socijale medicine koji se bave medicinskom statistikom moraju da budu nosioci revizija projekata bolničkih objekata. Pri tom njima treba pomoć svih inženjerskih struka uskih specijalnostu pošto za ozbiljan pristup ovom problemu mora da se pristupa multidisciplinarno, gde diletantskim pristupom bez znanja o arhitekturi, građevinarstvu i potrebnom predznanju o savremenoj bolnici se nanosi ogromna ekonomska šteta društvu u celini.

G-din Predrag Nikolić, dipl.ing.arh., PREDRAG NIKOLIĆ PR BIRO ZA PROJEKTOVANJE ATELJE NIKOLIĆ NEMENIKUĆE

1. Šta planiranje i upravljanje projektima znači u građevinskoj industriji?

Upravljanje i planiranje u građevinskoj industriji su procesi rukovođenja svim radovima i poslovima koji ulaze u ono što se kolokvijalno naziva podizanjem objekata. Kada uporedimo upravljanje i planiranje građevinskim projektima sa drugim tipovima projekata, jasno je da postoje izvesne sličnosti - planiranje, ciljevi, rokovi, priprema, realizacija - ali je očigledno i to da se projekti završavaju okončanjem gradnje te stvaranjem i predajom na upotrebu konkretnog objekta. U građevinarstvu je skoro nemoguće „ad hoc“ izvođenje radova, a da to završi zadovoljavajućim ishodom.

Budući da se planiranje i upravljanje projektima generalno definiše kao upravljanje resursima tokom ciklusa odvijanja projekta, uz pomoć različitih alata i metodologija za kontrolu obima, troškova, vremena, kvaliteta i sličnog, očigledno je da su za rad u građevinarstvu neophodni širina shvatanja i nekonvencionalni način razmišljanja. Građevinski projekti obično uključuju višestruka i raznorodna ograničenja koja se moraju uzeti u obzir i koja su specifična za projektovanje i izgradnju.

Planiranje i upravljanje građevinskim projektima takođe podrazumeva saradnju sa različitim disciplinama, od arhitekture, inženjeringa do javnih institucija i urbanizma.

2. Procesi planiranja i upravljanja u građevinarstvu

Planiranje i upravljanje projektima u građevinskoj industriji zahteva širok spektar veština, uključujući tu i sposobnost povezivanja sa različitim profesionalnim i uskostručnim profilima da bi se projektom uspešno rukovodilo od ideje do izgradnje. Važno je da rukovodioci građevinskih projekata prate principe kontrole i vođenja projekta u svakoj njegovoj j fazi.

Svrha celog pripremnog posla jeste da se skiciraju zadaci u vremenskim rokovima, u vremenskog okvira, razmotre prekretnice projekta te analiziraju resursi potrebni za završetak tih zadataka u okviru dodeljenog budžeta — *Svrha celog pripremnog posla jeste da se skiciraju zadaci u vremenskim rokovima, razmotre prekretnice projekta te analiziraju resursi potrebni za završetak tih zadataka u okviru dodeljenog budžeta*

3. Planiranje i upravljanje projektima u građevinarstvu ima pojedinačne faze

3.1. Studija izvodljivosti

Ne može se započeti projekat ako se ne zna da li će moći da se završi. Prvo se mora uraditi detaljni pregled i utvrditi da li je projekat uopšte izvodljiv. Kako to može da se izvede? Dokument u kom se objektivno sagledavaju ciljevi, procene troškova i vremenski raspon da bi se videlo da li je na raspolaganju sve ono što je potrebno za uspešnu realizaciju gradnje, u okviru postavljenih preduslova, naziva se studijom izvodljivosti. Rečju, objektivnim tehnikama se procenjuju svi potencijalni rizici i situacije. Prekoračenje rokova, budžeta ili, s druge strane, nepovoljni lokacijski uslovi i slično. Dakle, studija izvodljivosti se prvenstveno tiče održivosti projekta. Osim toga, studijom izvodljivosti se razmatraju i tehnički, ekonomski, pravni, operativni i drugi razlozi izvođenja posla, čime se stvara dodatna argumentacija u prilog gradnji ili protiv nje.

Ako je projekat izvodljiv i smislen, onda se dobija odobrenje studije izvodljivosti, a potom i izveštaj o studiji izvodljivosti. Oba dokumenta imaju za cilj da omoguće korisniku da odluči da li će se upustiti u realizaciju, odnosno, preći na sledeću fazu posla ili ne.

3.2. Planiranje u građevinarstvu

Projekat je odobren, i šta sad? Planiranje je važan deo upravljanja projektom. U planovima se navode zadaci i njihovi rokovi, razmatraju se prekretnice projekta i resursi neophodni za završetak tih zadataka u granicama dodeljenog budžeta. Pri postavljanju projekta i determinisanju njegovih osnovnih karakteristika, treba insistirati na transparentnosti tako da sve uključene strane razumeju koji su njihovi zadaci. To znači jasnu postavku svih detalja o ceni projekta, obimu, trajanju, kvalitetu i načinu komunikacije.

Ovo je takođe vreme kada se sastavlja i okuplja najbolji projektni tim. Planiranje je stoga, najverovatnije, najvažnija faza rukovođenja projektom. Evo nekih dokumenata koji su sastavni deo ove faze:

Pregled poslova: vrste radova na projektu
Plan upravljanja rizikom
Raspored radova
Plan upravljanja obimom poslova
Plan kontrole troškova i budžet projekta

Kada se razradi jasan i detaljan plan izgradnje koji uključuje sve informacije neophodne za upravljanje troškovima, obimom, rizikom, vremenom i drugim aspektima vašeg projekta, nastupa vreme realizacije.

3.3. Rukovođenje fazom realizacije u građevinskoj industriji

Tokom faze izvođenja, treba se striktno držati datih planova gradnje, uzimajući u obzir promene i probleme koji mogu nastati tokom procesa realizacije. Bez obzira na vrstu, prirodu i obim iskrslih problema, izgradnja mora biti završena u navedenom roku i u granicama svih ostalih parametara.

U ovoj fazi, rukovođenje projektom zahteva i saradnju sa naručiocem projekta, svim zainteresovanim stranama, klijentima i radnim timovima. Ovi drugi imaju zadatke koje treba obaviti, a rukovodioci moraju da vode računa o rasporedu radnih opterećenja te raspodeli resursa. U ovoj fazi se pripremaju i drže sastanci, vode pojedinačne evidencije i sastavljaju izveštaji.

*Planiranje i kontrola su ključni delovi upravljanja projektima u građevinskoj industriji*

3.4. Rukovođenje - praćenje i kontrola projekta

Ne može se znati kako projekat napreduje ako nema mogućnosti praćenja. Nadzor počinje sa pripremnim fazama, premda ni kontrola izgradnje nije ništa manje važan deo koji u velikoj meri utiče na upravljanje projektom. Ako želite da imate transparentan način praćenja napretka, morate definisati i primenjivati takozvane ključne pokazatelje efikasnosti za nadzor troškova, praćenje rokova i kontrolu kvaliteta. Ukoliko za sve vreme odvijanja gradnje ti pokazatelji ostanu pri gornjim vrednostima, manje je verovatno da će projekat biti neuspeo. Stoga, treba biti fleksibilan i komunikativan u svakom trenutku kako bi brzo prilagođavanje novonastalim promenama bilo moguće, kada i ako do njih dođe. A nekako uvek dođe!