Kamene ograde: zidane kamene ograde i gabioni

1. Kamena ograda nije novi izum

Kamene ograde nisu moderna ideja, jer su deo naše svakodnevice još od praistorije, kada su jedini građevinski materijali bili kamen, drvo i zemlja ili glina. Ljudi su uz kuće podizali i ograde kako bi zaštitili sebe i imovinu, od materijala koji im je bio dostupan iz najbliže okoline. Tamo gde je bilo više stena i kamenja, birali su manje komade i njima zidali zidove. Konstrukcije te vrste su najčešće bile bez veziva, odnosno, maltera - a takva tehnika gradnje, koja se danas retko koristi, zove se suvi zid. U pojedinim krajevima, međutim, takva kamena struktura je ojačavana vezivom, najčešće glinom ili kasnije cementnim malterom, čime je konstruktivno utvrđivana i osiguravana.

2. Kamene ograde - da ili ne?

2.1. Prednosti kamene ograde

Jedna od glavnih prednosti kamene ograde je njen lep, prirodan izgled koji se savršeno stapa s okolinom. Tako nešto je posebno poželjno ako živite pored šume ili nekog drugog prirodnog staništa koje bi beton u estetskom smislu potpuno narušio. Još jedna prednost kamene ograde je to što je napravljena od ekološki prihvatljive građe. Ako je podignuta kao suvi zid, kamena ograda može u potpunosti da se reciklira, ali ako se doda vezivo, najmanje štetan uticaj na životnu sredinu ima cementni malter. Čak je i ova druga opcija, iz ekološkog ugla gledano, i dalje mnogo prihvatljivija od armirano-betonskih rešenja.

Kamene ograde su praktično neuništive i ne zahtevaju veće popravke. Relativno su lake za održavanje, ali se moraju prati svake godine - najbolje vodenim mlazom pod pritiskom - jer se na njima nakuplja mahovina.

2.2. Nedostaci kamene ograde

Nažalost, kamene ograde danas nisu najjeftinije. Ako vam je cena glavni faktor, kamena ograda će se verovatno pokazati skupom. Još jedan nedostatak kamene ograde u poređenju sa, recimo, drvenom je da se pojedine vrste takvih ograda ne mogu izgraditi bez upotrebe bagera zbog težine samih komada. Takođe, za razliku od izrade drvenih, obično se ne može koristiti kamenje koje imate na imanju bez obzira na to kog je oblika i veličine - građa za kamene ograde se stoga najčešće naručuje od dobavljača ili iz kamenoloma, pri čemu se onda na samu cenu moraju dodati i troškovi transporta.

Kamene ograde mogu se pokazati kao manje prikladne ako živite u toplijim geografskim područjima, jer mnoge nepoželjne divlje životinje, posebno zmije, gušteri i škorpioni, nalaze svoj dom u rupama između kamenja.

3. Prva vrsta kamene ograde: zidanje kamena

3.1. Suvi zid ili savremene varijante?

Prva vrsta kamenih ograda su „zidane“ kamene ograde, gde se komadi građe ređaju i slažu jedan na drugi tako da su oslonac jedan drugom i tako formiraju čvrstu, samostojeću strukturu. Mogu se spajati cementnim malterom (moderna verzija) ili biti bez njega (tradicionalna verzija - suvi zid). Prvi metod je mnogo jednostavniji i zahteva manje veštine, dok za naslagane zidove treba i više strpljenja.

3.2. Slaganje kamenja

Slaganje kamenja u čvrstu konstrukciju nije tako lako kao što izgleda. Iako tradicionalne strukture kamenih ograda često nisu imale temelje, danas se preporučuje da se grade kako bi im se produžio vek trajanja. Zbog nepravilnih oblika i različitih veličina kamena, zahtevniji su čak i od zidanja ciglom ili betonskim blokovima. Počinje se sa postavljanjem većih komada kamena, zatim se dodaje cementni malter (ako se odlučite za tu verziju), pa manji komadi da se njima popune praznine. Ako se odlučite za cementni malter, morate paziti na to da spojevi budu što ravnomerniji. S estetske tačke gledišta, najbolje je da su spojevi što manji, idealno ne deblji od 2 cm.

3.3. Dodatni saveti za fugovanje

Cementna masa može se sastojati od peska, cementa, vode i aditiva za elastičnost. Pre početka cementiranja, prazni prostori, zapravo, spojevi između kamenja, moraju se očistiti od prašine, lišća i drugih ostataka ili naslaga. Izbegavajte fugovanje pregrejanog ili hladnog kamena, pošto je takav materijal maksimalno skupljen ili rastegnut, pa će spojevi kasnije brzo popucati. Kada završite radove, sačekajte nekoliko dana da se kamena ograda potpuno osuši. Na kraju sledi čišćenje kamena, uklanjanje cementnog mleka i komada maltera. Takođe je moguće zaštititi kamen od prljavštine specijalnim premazima, a neke varijante imaju i dodatke za mokar ili suv izgled.

4. Kamene ograde: gabioni

Gabioni su još jedna vrsta kamene ograde, a sama reč je italijanskog porekla; „gabbia“ znači kavez, a „gabbione“ velika korpa. Kao što sam naziv kaže, to je dvostruka žičana ograda ispunjena sitnim kamenjem ili takozvanom krupnom frakcijom. U tom slučaju se za ispunu preporučuje upotreba kamena sa sertifikatima o zaštiti od smrzavanja. Kamene ograde ili gabione karakteriše jednostavna izrada, dug vek trajanja, to što ne zahtevaju nikakvo održavanje, sprečavaju buku iz okoline i estetski deluju sasvim prihvatljivo. Na račun prirodnog, ali i modernog izgleda, gabioni se savršeno uklapaju u skoro svaku okućnicu. To kako bi ta ograda mogla da se formira i izgleda u svakom pogledu zavisi od onoga što vi želite, pošto striktnih građevinskih pravila nema.

Gabioni su savremena i jednostavnija verzija tradicionalne kamene ograde. Njihova izrada je takođe nešto jeftinija.