Betonska ograda

1. Klasična betonska ograda

1.1 Betonski blokovi

Betonske blokove karakteriše velika čvrstina kao i otpornost na pritisak, pa su zato pogodni za zidanje konstrukcijskih i pregradnih zidova ili ograda. Betonski blokovi spadaju u najrasprostranjenije građevinske materijale, jer se pored izgradnje objekata koriste i za uređenje dvorišta i bašti, podizanje potpornih i upornih zidova, takozvanih škarpi i stubova. Betonski blokovi imaju dug vek trajanja, između ostalog i zbog hidrofobnosti (nepropuštanja vlage), a zbog posebne strukture mogu se ugrađivati i sa fugnama. Da bi se izbegli dodatni troškovi kompletnog malterisanja, fugne se na kraju popune malterom i ograda ili zid se okreči.

1.2. Betonska ograda od lomljenih blokova

Lomljeni ili cepani betonski blokovi su posebna vrsta materijala. Ovakvi se uglavnom koriste u dekorativne svrhe, za ograde, zidove i škarpe, zato što liče na prirodni kamen. Za betonske ograde se uglavnom upotrebljavaju dvostrano lomljeni betonski blokovi, dok se isti takvi, ali četvorostrano lomljeni, koriste za podizanje stubova.

Lomljeni ili cepani betonski blokovi mogu biti i šuplji. Oni se prvo posebnom vrstom lepka međusobno spajaju, a onda ili zalivaju samo betonom ili i armiraju i betoniraju. Kada se struktura na taj način kompletira, sledi završni red betonskih kapa da bi ograda ili zid izgledali kao strukturno i konstruktivno završen element.

1.3. Šalovani betonski blokovi

Prednost ove vrste blokova je u tome što kada se koriste za podizanje ograde ili potpornog, odnosno, upornog zida, nema potrebe za postavljanjem drvene oplate pre betoniranja. To skraćuje vreme gradnje, a i pojednostavljuje rad. U tom se slučaju prvo napravi standardni temelj, pa se blokovi ređaju „na suvo“ (što znači bez vezivne mase između pojedinačnih elemenata) u horizontalnom i vertikalnom smeru prema postojećem planu, a onda se u njih ubace armaturne šipke. U šupljine ovako poređanih blokova se na kraju uliva beton, a kada se sve osuši i stvrdne, ograda se završava postavljanjem betonskih, ukrasnih kapa na vrhu.

2. Izvođenje betonske ograde lomljenim betonskim blokovima

2.1. Betonske ograde od lomljenih blokova

Betonske ograde se mogu podizati i od lomljenih blokova, a s njima se radi kao i s običnim i to je vrlo često korišćen način zidanja.

2.2. Betonska ograda zahteva temelj

Betonska ograda od lomljenih blokova prvo zahteva pravilno izveden temelj. Da bi takav temelj bio dobar, treba da se radi kao i oni za druge objekte niskogradnje. Dakle, najpre se iskopa građevinska jama čije dno treba da se izravna i dobro sabije, a onda naspe mešavinom peska i šljunka sitnije i krupnije frakcije. Ovaj sloj služi protiv smrzavanja i zove se tampon, a obično je debljine 10-20 cm u zavisnosti o kakvom zemljištu se radi. Potom se temelj zalije betonom, a po potrebi može i da se armira. Dimenzije temelja se određuju prema visini betonske ograde za koju se postavlja. Preporučuje se minimalna širina temelja od 30 cm, a dubina betonske podloge zavisi od zone smrzavanja. Armaturne šipke (4x) moraju se postaviti na svakih 2,5-3 m da bi se izvršilo vertikalno armiranje betonskog zida. Pre ugradnje lomljenih betonskih blokova potrebno je izvršiti horizontalnu hidroizolaciju, koja će sprečavati prodiranje vlage, odnosno, vode u ogradu.

2.3. Zidanje betonske ograde

Metoda zidanja betonskim lomljenim blokovima je dvojaka. Ako je betonska ograda visoka do 70 cm, blokovi se najčešće lepe odgovarajućom vrstom lepka za spoljnu upotrebu. Prilikom ređanja betonskih blokova mora se voditi računa da im se fugne ne preklapaju po vertikali. Na poslednji red lomljenih blokova može se postaviti i red kapa sa žlebovima za oticanje vode.

2.4. Betonska ograda

Betonska ograda se relativno jednostavno izvodi. Doduše, način gradnje ograde visine preko 70 cm se pomalo razlikuje. Betonski lomljeni blokovi se prvo lepe zajedno, a zatim zaliju betonom. Ako se radi šupljim blokovima onda se ređa najviše 4 reda, pa se ispune betonom. Potom ide sledeća faza, odnosno nova 4 reda i ponovno zalivanje betonom. Lomljeni betonski blokovi se međusobno slepljuju tako što se lepak maže na obe bočne i gornju stranu. Na taj način se sprečava curenje betona kroz manje otvore.

Po potrebi, betonska ograda od šupljih blokova može se dodatno ojačati horizontalnim armiranjem. Horizontalno armiranje se izvodi tako što se po dve gvozdene šipke ubacuju u žlebove na gornjoj strani svakog bloka. Ovakva betonska ograda mora biti pokrivena kapama na kraju, da bi se sprečio prodor vode u konstrukciju i strukturu, a i da bi sve dobilo ujednačen, završen izgled.

3. Izvođenje betonske ograde šalovanjem sa oplatom

Sledeći način podizanja betonske ograde je uz pomoć drvene oplate, postavljanja armaturnih šipki i završnog izlivanja betona. Kada se ograda tako pravi, lepljenje blokova nije potrebno.

4. Montažna betonska ograda

Posebna verzija betonske ograde je montažna. Takva ograda se sastavlja od montažnih elemenata koji se transportuju do određenog mesta i postavljaju. Značajna prednost u odnosu na klasičnu ogradu je kraće vreme izrade na terenu, znatno veći kvalitet proizvoda i niža cena u odnosu na betonsku ogradu ili zid, odnosno, škarpe. Montažni betonski elementi se do mesta postavljanja transportuju već obrađeni, tako da se ne gubi vreme na šalovanje i betoniranje. Ovakvi gotovi elementi su i kvalitetniji, jer se u fabrici prave na takozvanim vibracionim stolovima.

4.1. Postavljanje montažne betonske ograde

Prvi korak pri izradi ovakve montažne betonske ograde je priprema specijalnog čeličnog vibracionog stola na koji se postavlja i priprema drvena oplata. U pripremljenu drvenu oplatu ugrađuje se armaturna mreža koja drži beton i preuzima zatezna naprezanja strukture i konstrukcije. Zatim sledi ulivanje betona u drvenu oplatu i sušenje koje traje 28 dana da bi se dobila maksimalna čvrstina i otpornost na pritisak. Kada se beton dobro osuši, drvena oplata se uklanja i betonska ograda je završena. Gotovi betonski elementi za montažnu ogradu se dovoze na mesto i kranom postavljaju duž određene linije.

5. Betonski stubovi za ogradu

Betonski stubovi za ogradu su delovi veze i konstrukcije, između kojih se najčešće postavljaju montažni elementi. Oni mogu biti od kovanog gvožđa, drveta ili žice – mogućnosti izbora su zaista brojne. Pošto se betonski stubovi za ogradu lako kombinuju sa raznim materijalima, oni su jedan od najpopularnijih izbora.

6. Betonski stubovi za ogradu - izvođenje

6.1. Betonski stubovi za ogradu - izliveni ili zidani?

U principu, postoje dve vrste: mogu biti izliveni ili zidani. Prvi način izvođenja je složeniji, budući da zahteva šalovanje i ojačavanje čeličnim šipkama, što može biti popriličan izazov za početnike. Osim toga, takav rad osim što je složeniji i traje duže, pošto mora da se čeka na sušenje betona. Zato su stubovi zidani betonskim blokovima ili ciglom bolji izbor. Kada se izmere i obeleže tačna mesta, blokovi ili cigle se ređaju po horizontali i vertikali, red po red i tako malterišu.

6.2. Betonski stubovi i betonska ograda?

Ovakav način gradnje je zapravo besmislen. Betonski stubovi mnogo lepše izgledaju kada se kombinuju sa materijalima drugih vrsta, dok betonska ograda sa betonskim stubovima, u najmanju ruku, deluje čudno, naročito na privatnom posedu. Osim toga, gradnja je dugotrajna i kompleksna, a estetski efekat nikakav. Takva ograda zapravo više liči na običan betonski zid.

7. Cena betonske ograde

7.1. Cena betonskih blokova

Prosečna cena betonskih blokova, bilo lomljenih, sečenih ili šupljih, zavisi od dimenzija i proizvođača, ali i od veličine kupovine. Kod nas se proizvode u dimenzijama 10x20x50 cm, 12x20x40 cm, 15x20x50 cm, 20x20x40 cm, 20x20x50 cm, 25x20x40 cm i 27x20x50 cm ili 39x19x12 cm, 39x19x14 cm i 39x19x20 cm, a cene su im između 0,5 i 1,2 EUR po komadu.

7.2. Cena betonskih lomljenih blokova

Cena lomljenih blokova, 25x25x12,5 cm, pri čemu u metar kvadratni prosečno ide 20-32 komada,  je 1-1,2 EUR za svaki.

7.3. Cena betonskih blokova za montažnu ogradu

Panelni betonski blokovi za montažne ograde se uglavnom proizvode u veličini 70x20x13 cm i težine oko 30 kg, a koštaju oko 10 EUR po komadu.

7.4. Cena betonskih kapa za stubove

Iznos koji ćete platiti za betonske kape varira u zavisnosti od dimenzija, proizvođača, odnosno, ponuđača, ali i količine. Dimenzije su različite, ali mahom takve da odgovaraju betonskim blokovima, a prodavci često daju akcijske popuste. Uglavnom se kreću oko 5 EUR komad.

8. Betonski stubovi za ogradu - cena

Betonski stubovi za ogradu koštaju isto koliko betonski blokovi, odnosno, kubik betona – zavisno od toga koju verziju gradnje izaberete.