Skupljanje kišnice - kišni kolektori

1. Zašto treba sakupljati kišnicu?

1.1. Sakupljanje kišnice umanjuje potrošnju vode

Jedan od prvih razloga, u prilog celom projektu, koji vam možemo dati je činjenica da svaka osoba troši u proseku 145 litara vode dnevno, od čega je oko 3,5-4 litra samo za kuvanje i piće, a ostatak za umivanje, kupanje, tuširanje, toalete, ispiranje, pranje, zalivanje - rečju, sve ono što uključuje upotrebu vode u domaćinstvu. Tako za ličnu higijenu svako potroši oko 45 litara vode dnevno, 40 litara za ispiranje toaleta, 37 litara za pranje, 11 litara za zalivanje i oko 8 litara za umivanje.

1.2. Koliko se štedi upotrebom kišnice?

Podaci govore da se više od polovine pijaće vode zapravo svakodnevno koristi za različite vrste pranja u domu, ispiranje toaleta, zalivanje bilja i slično. Voda za piće je možda i najdragocenije dobro na planeti i velika je šteta što se u takvoj meri troši na drugoj strani, zapravo, rasipa. Kišni kolektor stoga predstavlja idealno rešenje za upotrebu meteorske vode umesto pijaće, za ostale potrebe. Osim toga, kišnica je takozvana meka voda, jer ne sadrži hlor ni krečnjak te je pogodnija za kupanje, pranje ili zalivanje. Sakupljanjem, čuvanjem i korišćenjem kišnice ne samo da se štiti životna sredina, omogućava samoodrživost i ostvaruju uštede, već blagotvorno deluje i na ljudski organizam.

2. Sakupljanje kišnice

Prema mestu postavljanja kišnih kolektora, odnosno, rezervoara, na površini ili ispod nje, razlikuju se nadzemni i podzemni rezervoari.

2.1. Nadzemni rezervoari, tankovi, cisterne

Rezervoari za skupljanje kišnice ne moraju nužno biti ukopani u zemlju. Osim funkcionalnosti, nadzemni rezervoari mogu imati i estetsku vrednost. Budući da je tehnologija proizvodnje i dizajna toliko uznapredovala, sadašnji rezervoari su zapravo ukras na fasadi, u bašti, odnosno, čitave okućnice. Sadašnji tipovi i modeli nadzemnih rezervoara razlikuju se po obliku, zapremini i boji. Posebno su moderni oni u obliku antičkih amfora, sa teksturama kamena i drveta.

Šta se gleda pri postavljanju nadzemnog rezervoara?

Nadzemni rezervoar se mora postaviti blizu oluka, na ravnom, čvrstom tlu. Ako podloga nije odgovarajuća, treba poravnati površinu i dobro učvrstiti rezervoar. Istovremeno, preporučuje se da nadzemni rezervoar bude postavljen u senci, na mesto zaklonjeno od direktne izloženosti sunčevim zracima, kako se voda ne bi pregrevala. Kolektor se spaja s olučnim cevima u vodoravnom smeru, sa gornje strane, pomoću filtera koji omogućava mehaničko filtriranje kišnice pre ulaska u njega.

Sve vrste nadzemnih rezervoara izrađene su od vrlo otpornih i izdržljivih materijala koji mogu da odole svim vremenskim uslovima i ne propuštaju svetlost.

2.2. Podzemni rezervoari, tankovi i cisterne

Podzemni rezervoari se nazivaju tankovima ili cisternama, u zavisnosti od veličine i materijala, a različitih su oblika i ukopavaju se na pogodnom mestu pored kuće. Budući da su ispod nivoa zemlje, ne zauzimaju mesta u dvorištu i zapravo su odlično rešenje, posebno za nove zgrade i kuće na manjim placevima. Materijal od kog su, veličina i položaj, biraju se u odnosu na potrebe, način upotrebe, veličinu parcele i sastav zemljišta. U poslednje vreme najviše se koristi PVC.

2.3. Plastični podzemni rezervoari

Polietilen (PE) je materijal koji se najčešće koristi za podzemne rezervoare. Glavne prednosti PE cisterni su glatka unutrašnja površina, koja sprečava nakupljanje nečistoća, a i to što su izlivene u jednom komadu bez zavarivanja, pa nema opasnosti od pojave naprezanja materijala. Prednosti plastičnog podzemnog rezervoara su mala sopstvena težina, što olakšava transport i ugradnju, garantovane dugotrajnost, otpornost i izdržljivost; tu su i visoka prohodnost zbog posebnih karakteristika PE materijala, dok sam materijal, geometrija i debeli zidovi osiguravaju stabilnost.

Znatno niža cena takođe ide u prilog plastičnom podzemnom rezervoaru, u poređenju sa metalnom ili betonskom cisternom.

2.4. Betonske podzemne cisterne

Među glavne prednosti betonske cisterne ubrajaju se ekonomičnost, pouzdanost, vrhunski kvalitet betona. U poređenju sa plastičnim, betonski rezervoar je ne samo pohodan već i povozan, jer može da nosi težinu i opterećenje automobila i kamiona, ima dovoljnu otpornost na bočne pritiske tla, a samim tim je i dovoljno stabilan da se ne deformiše, a nema ni opasnosti od urušavanja zemlje niti oštećenja u blizini kuće. Za ovakvu gradnju koristi se posebna mešavina betona da bi se osigurao dug vek trajanja, a njegova tvrdoća, odnosno, čvrstina se vremenom povećava. Slabost betonske cisterne su veća težina koja otežava proces transporta i ugradnje, a svakako i viša cena.

3. Koje su veličine podzemnih rezervoara?

Raspon veličina pojedinačnih rezervoara, odnosno, celog sistema je veliki. Zapremina podzemnih rezervoara počinje od 1.000 litara i dostiže 50.000 litara. Veličina podzemnog rezervoara, naravno, zavisi od veličine objekta i cele parcele, a proporcionalno sa tim faktorima raste i cena. Odgovarajuća veličina sistema kišnog kolektora za porodičnu kuću je između 3.000 i 5.000 lit., a oni veće zapremine koriste se za veće proizvodne objekte i hale.

4. Kako se postavlja sistem kišnih kolektora?

4.1. Priprema za ugradnju i priključivanje kišnog kolektora

Ugradnju sistema treba da izvodi stručno osposobljen izvođač radova koji će izvesti sve potrebne proračune i poslove u skladu s uputstvima i važećim procedurama. Tokom postavljanja sistema sva uputstva moraju se strogo poštovati i dosledno primenjivati. Pre početka samog posla, ceo sistem se mora detaljno pregledati i proveriti da li je proizveden u skladu sa svim zahtevima. Sva eventualna oštećenja nastala tokom transporta do mesta ugradnje takođe se moraju proveriti.

Svi ulazni priključci se projektuju prema zahtevima naručioca. U zavisnosti od širine priključka, biraju se i odgovarajući nastavci, spone i ventili - odnosno, dodatna oprema i elementi. Ništa ne sme biti prepušteno slučaju, budući da će eventualne prepravke zahtevati dodatne radove, vreme, a i troškove.

4.2. Kišni kolektori: iskop građevinske jame

Najveća dozvoljena dubina građevinske jame jednaka je visini rezervoara + 50 cm. U dubinu iskopavanja uračunava se i debljina sloja na kojem će rezervoar stajati. Važno je da se iskop građevinske jame izvodi pod uglom od najmanje 15°.

4.3. Pravljenje tampona (podloge)

Odgovarajuća debljina tampona od različitih vrsta peska je između 20 i 30 cm. Tampon treba da se sastoji od okruglog zrnastog materijala frakcije 0-32 mm ili 0-16 mm, ako se koristi drobljeni materijal. Zabranjena je upotreba smrznutog materijala. Prilikom izrade važno je da tampon bude tvrd i kompaktan kako kasnije ne bi došlo do klizanja niti naginjanja rezervoara. U slučaju da u zemljištu ima podzemnih voda, tampon treba da ima i tanak sloj betona.

4.4. Postavljanje i zasipanje rezervoara

Nakon postavljanja rezervoara na podlogu, sledi zasipanje, odnosno, popunjavanje jame. Zatrpavanje se vrši istim materijalom od kog je urađen i tampon. Materijal se zatrpava i sabija u slojevima, do visine od približno 30 cm i širine od najmanje 50 cm od zidova rezervoara. Sabijenost materijala mora biti najmanje 97%. Istovremeno sa zatrpavanjem, vrši se i punjenje, tako da nivo vode uvek bude u ravni nivoa nasutog materijala. Da kasnije ne bi došlo do bilo kakvih deformacija dna rezervoara, prilikom punjenja se pazi da se u njemu ne pojave prazna mesta ili rupe, a zato je jednako važna popunjenost, sabijenost i kompaktnost tampona.

Da ne bi došlo ni do kakvih deformacija dna rezervoara ili cisterne, sva prazna mesta moraju se dobro popuniti i sabiti.

4.5. Završni radovi

Kada se zatrpavanje rezervoara završi, visina okna se prilagođava okolnom terenu. Ako se visina ne poklapa, navojni prsten se jednostavno odreže, odnosno, snizi. U tu svrhu svi navojni prstenovi imaju posebne fabričke oznake. Na vaš zahtev, može da se postavi pohodni ili povozni PE poklopac ili poklopac od livenog gvožđa. Zaptivka poklopca mora se očistiti i podmazati posebnim mazivom pre postavljanja. Kao dodatak možete naručiti specijalni zatvarač kako biste sprečili otvaranje poklopca.

5. Građevinska dozvola za kišni kolektor

Našim Pravilnikom o klasifikaciji objekata prema složenosti izgradnje, svi građevinski objekti se dele na sledeće četiri grupe: A - nezahtevni objekti, B - manje zahtevni objekti, C - zahtevni objekti i G - inženjerski objekti.

Uopšteno govoreći, nezahtevni objekt je u propisima označen kao strukturno i konstrukcijski manje zahtevan. Jednostavne konstrukcije su definisane kao strukturno nezahtevne, odnosno, one za koje se ne mora vršiti konstrukcijska i statička verifikacija. Nezahtevni objekti nisu namenjeni stanovanju ni boravku, a istovremeno ni ne štete životnoj sredini, pa se građevinsko rešenje izdaje po jednostavnijoj proceduri.

Ako ste građevinsku dozvolu za glavni objekt već dobili i ako je ceo projekt realizovan u skladu s tim, potrebna rešenja i saglasnosti nadležnih organa i službi su najčešće samo formalnosti. Međutim, svakako ih morate tražiti ponovo. U Zakonu o planiranju i izgradnji taksativno su navedeni građevinski objekti, praktično svi iz oblasti niskogradnje, za koje se dozvola ne zahteva. Svi ostali, ma kako jednostavnim se činili, moraju imati regularno odobrenje.

6. Upotreba kišnice i rezervoari za vodu

6.1. Rezervoari za vodu: korišćenje u domaćinstvu

Kišnica ima veliku upotrebnu vrednost. U poređenju sa pijaćom vodom iz javne mreže, ona ne sadrži krečnjak ni hlor, pa je još pogodnija za sve vrste pranja i čišćenja u domaćinstvu kao što su kupanje, tuširanje, pranje kao i ispiranje toaleta.

6.2. Rezervoari za vodu: korišćenje u druge svrhe

Između ostalog, kišnica se može koristiti za zalivanje i navodnjavanje travnjaka, bašti, povrtnjaka i voćnjaka ili punjenje ribnjaka, bazena ili fontana. Na ovaj način se štede ogromne količine pijaće vode, što ćete ubrzo i sami videti po smanjenim računima.

7. Rezervoari za vodu, kišni kolektori - cena

Cena prvenstveno zavisi od proizvođača, materijala i veličine svakog sistema. Cena celog sistema za prikupljanje kišnice, za standardnu porodičnu kuću, kreće se između 900 i 1.500 EUR. Metalni rezervoari se kreću između 1.350 i 2.250 EUR. Imajte u vidu da su ovo okvirne cene i da nisu uračunati cena iskopa građevinske jame niti ostali završni poslovi.