Za područje

    Skupljanje kišnice

    Članak je koristilo čak 1002+ korisnika
    Sakupljanje kišnice od nedavno je postalo vrlo interesantna tema o kojoj razmišljaju mnogi od onih koji se odlučuju za gradnju kuće. Ranije je to bilo pitanje samo za zagovornike zaštite prirodne sredine, međutim, pokazalo se da zbog sve viših cena i sve dužih sušnih perioda usled klimatskih promena, ceo poduhvat može biti itekako praktičan i isplativ. Sakupljanjem kišnice može se uštedeti do polovine mesečnih troškova za vodu, zaštititi životno okruženje i obezbediti, ako ne u celosti, bar delimična samodovoljnost i samoodrživost domaćinstva, što uopšte nije mala stvar. Zato smo odlučili da se i mi pozabavimo praktičnom stranom i pitanjem izvodljivosti: koje rezervoar/tank/cisternu izabrati, kakvi su zahtevi i postupak ugradnje, vrste sistema i slično.
    Stručni članak 1002
    1.jpg

    1. Zašto treba sakupljati kišnicu?

    1.1. Potrošnja vode

    Jedan od prvih razloga u prilog celom projektu koje vam možemo dati je činjenica da svaka osoba troši u proseku 145 lit. vode dnevno, od čega je oko 3,5-4 lit. samo za kuvanje i piće, a ostatak za umivanje, kupanje, tuširanje, toalete, ispiranje, pranje, zalivanje – rečju, sve ono što uključuje upotrebu vode. Tako za ličnu higijenu svako potroši oko 45 lit. dnevno, 40 lit. za ispiranje toaleta, 37 lit. za pranje, 11 lit. za zalivanje i oko 8 lit. za umivanje.

    Savet stručnjaka iz firme TERMOPLASTING DOO PROIZVODNJA CEVI, PROFILA I ELEMENATA OD PLASTIČNIH MASA OSEČINA (VAROŠICA)

    1. Kako se vrši montaža sistema za sakupljanje kišnice?

    Sistem za sakupljanje kišnice se sastoji iz podzemnog (u nekim varijantama i nadzemnog) rezervoara, mehaničkog filtera za krupno-primarno čišćenje lišća, granja...i opciono ugrađenoj pumpi. Podzemni rezervoar se ukopava u zemlju u rupu koja je za po 50cm šira sa svake strane od dimenzije tanka i na takvu dubinu da imamo minimum 40-50cm preko tanka radi osiguranja od smrzavanja vode tokom zime. Na horizontalni deo oluka se može postaviti plastična rešetka koja će sprečiti lišće, granje i sl. da preko oluka dospeju u rezervoar. Donji deo oluka se odvodi cevima do filtera (ako je filter posebna jedinica) i do tanka.

    2. Kao firma sa iskustvom u ovoj vrsti posla, šta biste naveli kao prednost ovog sistema?

    Rezerva meke vode kao tehnička voda bi trebala da bude namena ovog sistema. Zalivanje i polivanje je najmanje za šta se ona može upotrebiti. Pravilnim izborom zapremine rezervoara prema površini krova i lokaciji kuće i racionalnom potrošnjom možete imati nezavisnost i ekonomsku isplativost ulaganja.

    3. Kako se kreću cene kod nas?

    Zavisno od dodatnih elemenata (tip filtera, ugradnja pumpe...) cene variraju. Osnovna cena za rezervoar sa filterom bez pumpe i rešetki za oluke se krece od 150eur/m3 + PDV za tankove veće zapremine od 5m3.

    G-din Predrag Stefanović, TERMOPLASTING DOO PROIZVODNJA CEVI, PROFILA I ELEMENATA OD PLASTIČNIH MASA OSEČINA (VAROŠICA)

    1.2. Koliko se štedi upotrebom kišnice?

    Podaci govore da se više od polovine pijaće vode zapravo svakodnevno koristi za različite vrste pranja u domu, ispiranje toaleta, zalivanje bilja i slično. Voda za piće je možda i najdragocenije dobro na planeti i velika je šteta što se u takvoj meri troši na drugoj strani, zapravo, rasipa. Kišni kolektor stoga predstavlja idealno rešenje za upotrebu meteorske vode umesto pijaće, za ostale potrebe. Osim toga, kišnica je  tzv. mekša voda, jer ne sadrži hlor ni krečnjak te je pogodnija za kupanje, pranje ili zalivanje. Sakupljanjem, čuvanjem i korišćenjem kišnice ne samo da se štiti životna sredina, omogućava samoodrživost i ostvaruju uštede, već blagotvorno deluje i na ljudski organizam.

    U smeru kazaljke: Gornji rezervoar filtrirane kišnice, Prečišćena (filtrirana kišnica), Glavni rezervoar/cisterna, sliv, Elektropumpa, voda iz javne mreže, Filter kišnice
    U smeru kazaljki: Gornji rezervoar filtrirane kišnice, Prečišćena (filtrirana kišnica), Glavni rezervoar/cisterna, sliv, Elektropumpa, voda iz javne mreže, Filter kišnice

    2. Vrste rezervoara/tankova/cisterni

    Ceo sistem za sakupljanje kišnice poznat je zapravo pod objedinjenim nazivom kišni kolektor, ali se on sastoji od kolektora u koje se kišnica sliva, cevi kojima se razvodi, različitih filtera i rezervoara u kojima se skladišti i čuva. Ti rezervoari mogu biti nadzemni i podzemni, u zavisnosti od potreba i raspoloživog prostora na parceli. Najčešće se dele na plastične (rezervoari i tankovi) i betonske (cisterne) kišne kolektore. Budući da proizvođača ima sve više, da tehnologija napreduje i sistemi se usavršavaju, na tržištu se pojavljuje sve više tipova i modela, pa ćete tako videti termoizolovane, sa duplim zidovima, vertikalne, horizontalne; ima ih četvrtastih i valjkastih (najviše), korugovanih i glatkih. Osim toga, svi oni imaju različite priključke odvoda, filtriranja i dovoda vode, sa prelivnim sistemima, unutrašnjim navojima, prirubnicama, ventilima, slavinama, pokazivačima nivoa, revizionim otvorima i raznim drugim dodatnim elementima i opremom. Najveći broj ovih dodataka služi za zaštitu od curenja i lakšu popravku u slučaju potrebe. Naposletku, oni jesu prvobitno bili namenjeni samo čuvanju vode, ali sa promenama u industriji i privredi, a i kod individualnih potrošača sve češće se koriste i za čuvanje tečnosti uopšte kakve su pića, mleko ili goriva i hemikalije, pa im se zato dodaju grejači ili hladnjaci.

    Podzemni PVC tank je najoptimalnije rešenje vodosnabdevanja u sušnim periodima
    Podzemni PVC tank je najoptimalnije rešenje vodosnabdevanja u sušnim periodima

    2.1. Nadzemni rezervoari

    Cisterna za skupljanje kišnice ne mora da se ukopa u zemlju. Osim funkcionalnosti, nadzemni rezervoari mogu imati i estetsku vrednost. Budući da je tehnologija proizvodnje i dizajna toliko uznapredovala, sadašnji rezervoari su zapravo ukras na fasadi, u bašti, odnosno, čitave okućnice. Sadašnji tipovi i modeli nadzemnih rezervoara razlikuju se po obliku, zapremini i boji. Posebno su moderni oni u obliku antičkih amfora, sa teksturama kamena i drveta.

    Šta se gleda pri postavljanju nadzemnog rezervoara?

    Nadzemni rezervoar se mora postaviti blizu oluka, na ravnom, čvrstom tlu. Ako podloga nije odgovarajuća, treba poravnati površinu i dobro učvrstiti rezervoar. Istovremeno, preporučuje se da nadzemni rezervoar bude postavljen u senci, na mesto zaklonjeno od direktne izloženosti sunčevim zracima, kako se voda ne bi pregrevala. Kolektor se spaja s olučnim cevima u vodoravnom smeru, sa gornje strane, pomoću filtera koji omogućava mehaničko filtriranje kišnice pre ulaska u njega. Sve vrste nadzemnih rezervoara izrađene su od vrlo otpornih i izdržljivih materijala koji mogu da odole svim vremenskim uslovima i ne propuštaju svetlost.

    2.2. Podzemni rezervoari, tankovi i cisterne

    Podzemni rezervoari se nazivaju tankovima ili cisternama, u zavisnosti od veličine i materijala, a različitih su oblika i ukopavaju se na pogodnom mestu pored kuće. Budući da su ispod nivoa zemlje, ne zauzimaju mesta u dvorištu i zapravo su odlično rešenje, posebno za nove zgrade i kuće na manjim placevima. Materijal od kog su, veličina i položaj se biraju u odnosu na potrebe, način upotrebe, veličinu parcele i sastav zemljišta. U poslednje vreme najviše se koristi PVC.

    2.2.1. Plastični podzemni rezervoari

    Polietilen (PE) je materijal koji se najčešće koristi podzemne rezervoare. Glavne prednosti PE cisterni su glatka unutrašnja površina, koja sprečava nakupljanje nečistoća, a i to što su izlivene u jednom komadu bez zavarivanja, pa nema opasnosti od pojave naprezanja materijala. Prednosti plastičnog podzemnog rezervoara su mala sopstvena težina, što olakšava transport i ugradnju, garantovane dugotrajnost, otpornost i izdržljivost; tu su i visoka prohodnost zbog posebnih karakteristika PE materijala, dok sam materijal, geometrija i debeli zidovi osiguravaju stabilnost. Znatno niža cena takođe ide u prilog plastičnom podzemnom rezervoaru, u poređenju sa metalnom ili betonskom cisternom.

    2.2.2. Betonske podzemne cisterne

    Među glavne prednosti betonske cisterne ubrajaju se ekonomičnost, pouzdanost, vrhunski kvalitet betona. U poređenju sa plastičnim, betonski rezervoar je ne samo pohodan već i povozan, jer može da nosi težinu i opterećenje automobila i kamiona, ima dovoljnu otpornost na bočne pritiske tla, a samim tim i dovoljno stabilan da se ne deformiše, a nema ni opasnosti od urušavanja zemlje niti oštećenja u blizini kuće. Za ovakvu gradnju koristi se posebna mešavina betona da bi se osiguralo dug vek trajanja, a njegova tvrdoća, odnosno, čvrstina se vremenom povećava. Slabost betonske cisterne su veća težina koja otežava proces transporta i ugradnje, a svakako i viša cena.

    3. Koje su veličine podzemnih rezervoara?

    Raspon veličina pojedinačnih rezervoara, odnosno, celog sistema je veliki. Zapremina podzemnih rezervoara počinje od 1.000 lit. i dostiže 50.000 lit. Veličina podzemnog rezervoara, naravno, zavisi od veličine objekta i cele parcele, a proporcionalno sa tim faktorima raste i cena. Odgovarajuća veličina sistema kišnog kolektora za porodičnu kuću je između 3.000 i 5.000 lit., a oni veće zapremine koriste se za veće proizvodne objekte i hale.

    4. Postavljanje sistema kišnog kolektora

    4.1. Priprema za ugradnju i priključivanje kišnog kolektora

    Ugradnju sistema treba da izvodi stručno osposobljen izvođač radova koji će izvesti sve potrebne proračune i radove u skladu s uputstvima i važećim procedurama. Tokom postavljanja sistema sva uputstava moraju se strogo poštovati i dosledno primenjivati. Pre početka samog posla, ceo se sistem mora detaljno pregledati i proveriti da li je proizveden u skladu sa svim vašim zahtevima. Sva eventualna oštećenja nastala tokom transporta do mesta ugradnje takođe se moraju proveriti.

    Svi ulazni priključci se projektuju prema vašim zahtevima. U zavisnosti od širine priključka, biraju se i odgovarajući nastavci, spone i ventili – odnosno, dodatna oprema i elementi. Ništa ne sme biti prepušteno slučaju, budući da će eventualne prepravke zahtevati dodatne radove, vreme, a i troškove.

    4.2. Iskop građevinske jame

    Najveća dozvoljena dubina građevinske jame jednaka je visini rezervoara + 50 cm. U dubinu iskopavanja uračunava se i debljina sloja na kojem će rezervoar stajati. Važno je da se iskop građevinske jame izvodi pod uglom od najmanje 15°.

    4.3 Pravljenje tampona (podloge)

    Odgovarajuća debljina tampona od različitih vrsta peska je između 20 i 30 cm. Tampon treba da se sastoji od okruglog zrna materijala frakcije 0-32 mm ili 0-16 mm, ako se koristi drobljeni materijal. Zabranjena je upotreba smrznutog materijala. Prilikom izrade važno je da tampon bude tvrd i kompaktan kako kasnije ne bi došlo do klizanja niti naginjanja rezervoara. U slučaju da u zemljištu ima podzemnih voda, tampon treba da ima i tanak sloj betona.

    4.4. Postavljanje i punjenje rezervoara

    Nakon postavljanja rezervoara na podlogu, sledi zatrpavanje. Popunjavanje, odnosno, zatrpavanje se vrši istim materijalom od kog je urađen i tampon. Materijal se zatrpava i stvrdnjava u slojevima, do visine od približno 30 cm i širine od najmanje 50 cm od zidova rezervoara. Sabijenost materijala mora biti najmanje 97%. Istovremeno sa zatrpavanjem, vrši se i punjenje, tako da nivo vode uvek bude u ravni nivoa nasutog materijala. Da kasnije ne bi došlo do bilo kakvih deformacija dna rezervoara, prilikom punjenja se pazi da se u njemu ne pojave prazna mesta ili rupe, a zato je jednako važna popunjenost, sabijenost i kompaktnost tampona.

    4.5. Završni radovi

    Kada se zatrpavanje rezervoara završi, visina okna se prilagođava okolnom terenu. Ako se visina ne poklapa, navojni prsten se jednostavno odreže, odnosno, snizi. U tu svrhu svi navojni prstenovi imaju posebne fabričke oznake. Na vaš zahtev, može da se postavi pohodni ili povozni PE poklopac ili poklopac od livenog gvožđa. Zaptivka poklopca mora se očistiti i podmazati posebnim mazivom pre postavljanja. Kao dodatak možete naručiti specijalni zatvarač kako biste sprečili otvaranje poklopca.

    5. Građevinska dozvola za kišni kolektor

    Našim Pravilnikom o klasifikaciji objekata prema složenosti izgradnje, svi se građevinski objekti dele na sledeće četiri grupe: A – nezahtevni objekti, B – manje zahtevni objekti, C – zahtevni objekti i G – inženjerski objekti. Za nezahtevne objekte kakvi su: senice čija je osnova do 15 m2, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m2 i dubine do 1 m, nastrešnice čija je osnova do 10 m2, dečja igrališta, dvorišni kamini do 1,2 m2 širine i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m i solarni kolektori te slično, pod uslovom da ne remete izgled ni funkciju postojećih i susednih objekata niti pešačkih staza, ne zahtevaju građevinsku dozvolu. Pre početka svake gradnje, mora se proveriti i to da li je na vlasničkoj parceli ona dozvoljena; provera se vrši u nadležnom organu lokalne samouprave kome se podnose Zahtev za odobrenje za gradnju i Zahtev za izdavanje građevinske dozvole/rešenja. Zahteve podnosi projektant, odnosno, arhitekta, a u dokumentaciji treba da budu dokaz o vlasništvu i pravu na gradnju, podaci o lokaciji, projektna dokumentacija te potvrde o plaćenim naknadama i doprinosima. U tom smislu bismo vam savetovali da se u lokalnoj inspekciji ili nadležnom organu, u svakom slučaju raspitate o svojim pravima i obavezama, budući da se republički i lokalni propisi unekoliko mogu razlikovati. Ako za ceo ovaj posao angažujete preduzeće, njihovi stručnjaci će znati da vam kažu kakvo je trenutno stanje, jer se svakodnevno s tim sreću.

    Uopšteno govoreći, nezahtevni objekt je u propisima označen kao strukturno i konstrukcijski manje zahtevan. Jednostavne konstrukcije su definisane kao strukturno nezahtevne, odnosno, one za koje se ne mora vršiti konstrukcijska i statička verifikacija. Nezahtevni objekti nisu namenjeni stanovanju ni boravku, a istovremeno ni ne štete životnoj sredini, pa se građevinsko rešenje, izdaje po jednostavnijoj proceduri.

    Korišćenjem kišnice za sve poslove u domaćinstvu smanjuje se potrošnja pitke vode, najdragocenijeg izvora za život
    Korišćenjem kišnice za sve poslove u domaćinstvu smanjuje se potrošnja pitke vode, najdragocenijeg izvora za život

    6. Upotreba kišnice

    6.1. Korišćenje u domaćinstvu

    Kišnica ima veliku upotrebnu vrednost. U poređenju sa pijaćom vodom iz javne mreže, ona ne sadrži krečnjak ni hlor, pa je još pogodnija za sve vrste pranja i čišćenja u domaćinstvu kao što su kupanje, tuširanje, pranje kao i ispiranje toaleta.

    6.2. Korišćenje u druge svrhe

    Između ostalog, kišnica se može koristiti za zalivanje i navodnjavanje travnjaka, bašti, povrtnjaka i voćnjaka ili punjenje ribnjaka, bazena ili fontana. Na ovaj način se štede ogromne količine pijaće vode, što ćete ubrzo i sami videti po smanjenim računima.

    7. Kišni kolektor – cena

    Cena prvenstveno zavisi od proizvođača, materijala i veličine svakog sistema. Cena celog sistema za prikupljanje kišnice, za standardnu porodičnu kuću kreće se između 900 i 1.500 EUR. Metalni rezervoari se kreću između 1.350 i 2.250 EUR.

    Ukoliko se odlučite za ugradnju kišnog kolektora i rezervoara, možete se obratiti i nama na DaiBau.rs. Na našem sajtu ćete naći još saveta vezanih za ovu temu, ali i ponuđače i proizvođače s kojima sarađujemo i koji će na vaš upit uzvratiti odgovarajućom ponudom.

    Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

    Vaš tim,

    DaiBau.rs

     

     

    Stručni članak 1002
    Autor: DaiBau trendovi magazin
    Imamo čak 48 izvođača radova za područje Betonska galanterija:

    Da li Vam je članak bio koristan?


    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Imamo čak 48 izvođača radova za područje Betonska galanterija:

    BESPLATNA PRETRAGA
    TRAŽIMO LOKALNO
    BEZ PROVIZIJE
    TRAŽITE DOBRE IZVOĐAČE RADOVA ZA PODRUČJE BETONSKA GALANTERIJA?

  • Betonska galanterija Beograd
  • Betonska galanterija Novi Sad
  • Betonska galanterija Kragujevac
  • Betonska galanterija Niš
  • Betonska galanterija Čačak
  • Betonska galanterija Kraljevo
  • Betonska galanterija Pančevo
  • Betonska galanterija Zrenjanin
  • Betonska galanterija Novi Pazar
  • Betonska galanterija Smederevo
  • Betonska galanterija Subotica
  • Betonska galanterija Aleksinac
  • Betonska galanterija Apatin
  • Betonska galanterija Aranđelovac
  • Betonska galanterija Bačka Palanka
  • Betonska galanterija Bačka Topola
  • Betonska galanterija Bečej
  • Betonska galanterija Bor
  • Betonska galanterija Bujanovac
  • Betonska galanterija Ćuprija
  • Betonska galanterija Gornji Milanovac
  • Betonska galanterija Inđija
  • Betonska galanterija Ivanjica
  • Betonska galanterija Jagodina
  • Betonska galanterija Kikinda
  • Betonska galanterija Knjaževac
  • Betonska galanterija Kovin
  • Betonska galanterija Kruševac
  • Betonska galanterija Kula
  • Betonska galanterija Kuršumlija
  • Betonska galanterija Leskovac
  • Betonska galanterija Loznica
  • Betonska galanterija Negotin
  • Betonska galanterija Paraćin
  • Betonska galanterija Pirot
  • Betonska galanterija Požarevac
  • Betonska galanterija Preševo
  • Betonska galanterija Prijepolje
  • Betonska galanterija Prokuplje
  • Betonska galanterija Ruma
  • Betonska galanterija Šabac
  • Betonska galanterija Senta
  • Betonska galanterija Šid
  • Betonska galanterija Sjenica
  • Betonska galanterija Smederevska Palanka
  • Betonska galanterija Sombor
  • Betonska galanterija Sremska Mitrovica
  • Betonska galanterija Stara Pazova
  • Betonska galanterija Temerin
  • Betonska galanterija Trstenik
  • Betonska galanterija Užice
  • Betonska galanterija Valjevo
  • Betonska galanterija Velika Plana
  • Betonska galanterija Vranje
  • Betonska galanterija Vrbas
  • Betonska galanterija Vršac
  • Betonska galanterija Zaječar
  • Serbia
    DAIBAU.RS

    Petra Drapšina 27
    21000 Novi Sad

    00381 114 300 340

    © 2022 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana