Krovne ravni: krovovi na jednu, dve ili više voda?

1. Šta utiče na oblik krova

1.1. Nagib krova zavisi od želja naručioca

Prvi aspekt koji utiče na oblik krova i koji treba istaći jesu želje klijenta. Možda inspirisani slikama iz raznih medija, klijenti vrlo često traže robusne, razlomljene krovne ravni. Međutim, treba naglasiti da viševodni krov nije najpogodniji izbor. Pre svega: što je oblik krova razlomljeniji, što više spoljnih površina, sastava i useka ima, to garantuje veći gubitak toplote. Osim toga, što više krovnih ravni ima, to je više i njihovih kontakata i spojeva – oni su i inače najrizičniji elementi za izvođenje na krovnoj konstrukciji, jer je svaki potencijalna tačka prokišnjavanja u budućnosti. Najzad, krov razlomljen na toliko kosina nije ni estetski najsrećnije rešenje, a ni arhitektonski, pošto zahteva i posebno uklapanje unutrašnjeg prostora.

1.2. Vremenski uslovi i krovna kosina

Drugi aspekt koji utiče na, stručno rečeno, artikulaciju krova, svakako su vremenski uslovi. Karakteristike arhitekture svakog objekta, pa i krovne konstrukcije, ne mogu se definisati mimo prirodnih uslova područja na kom će on biti sagrađen. Tako je krov alpske arhitekture strmiji i ima veće strehe kako bi voda i sneg mogli brže da otiču sa krova. Nasuprot tome, oblik krova na primorju je ravniji, uglavnom zbog jakog vetra i smanjene količine padavina.

1.3. Krovnu kosinu određuje mikrolokacija

Pored samog geografskog položaja, na oblik i nagib krova utiče i mikrolokacija. Karakteristike arhitekture su se vremenom prilagodile koliko geografskim toliko i mikroklimatskim, ali i istorijskim, tačnije, faktorima tradicije. S tim u vezi stoji podela krovova prema broju ravni (jednovodni, dvovodni i viševodni) te prema nagibu (kosi i ravni).

2. Nagib krova i zakonodavstvo

Na osnovu Člana 201, Stava 1. i Tačke 26. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10-US i 24/11), Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja doneo je Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju kojim su propisana opšta pravila i uslovi parcelacije, regulacije i izgradnje, kojima se određuje veličina, oblik i površina građevinske parcele koja se formira, način uređenja građevinskih parcela, regulacione i građevinske linije, pravila izgradnje, odnosno pravila za određivanje položaja, visine i spoljnog izgleda objekta kao i druga pravila izgradnje. Drugim rečima, tu su određenja koja se tiču gradnje krovova u određenim građevinskim zonama i bez poštovanja tih propisa pri planiranju objekata ne može se dobiti ni građevinska dozvola. 

Nagib krova je zakonom propisan kako bi se očuvala tipična i autohtona arhitektura sela i pojedinih geografskih područja. Zahvaljujući tome, čuvaju se arhitektonske karakteristike izgrađenog pejzaža. Podatak o tome koliki treba da bude nagib krova možete pronaći u informaciji o lokaciji koju dobijate od administrativne jedinice. Informacije o lokaciji ukazuju na raspon nagiba krova.

Ukoliko nagib krova nije onakav kakvim ga propisuje zakon ili nije naveden u lokacijskim podacima, nećete dobiti građevinsku dozvolu!

3. Krov na dve vode

3.1. Klasični dvovodni krov

Najčešći oblik krova u Srbiji, pa i širem regionu, jeste takozvani dvovodni ili dvoslivni, koji može biti klasičan, sa jednakim krovnim površinama ili asimetričan, sa kosinama različitih dužina. Dvoslivni krov je nastao u našoj sredini uglavnom zbog prirodnih geografskih i atmosferskih karakteristika. Dvovodni krov je ujedno i najčešće propisani krov u Srbiji, sa kosinama između 5° i 30° (blago kosi) te 30° pa naviše (strmi).

3.2. Krovni nagibi

Dvovodni krovovi sa nagibom od 50°-55° smatraju se strmijim, dok su oni između 20° i 30° blaže kosine. Nagib krova na dve vode je važan zbog upotrebljivosti prostora koji se nalazi ispod tih kosina. Ako želite da ispod dvovodne konstrukcije bude stambeno potkrovlje, kosine treba da su između 20° i 45°, a ako hoćete veći ugao krova (manji nagib i ravniji krov) potreban je viši zabatni zid. Minimalna upotrebljiva čista visina je 1,50 m. Delovi prostorija niži od ove linije ne smatraju se korisnim stambenim prostorom i ne ulaze u obračun korisne površine objekta.

Naravno, u delove potkrovlja niže od 1,50 cm i dalje možete smestiti određene komade nameštaja, kao što su krevet, sto ili fiokari, ali se u tim delovima prostorije ne možete normalno kretati.

3.3. Dvovodni krov i zabatni zid

Zabatnim ili kalkanskim zidom se reguliše visina dvovodnog krova i utiče na korisnu površinu prostora ispod krovišta. Što je taj zid viši, to će biti viši i plafon na mansardi ispod krova. Ako nećete zabatni zid, dvovodni krov onda mora biti strmiji; idealne kosine u takvim slučajevima su između 20° i 35°, ali morate biti svesni toga da strmije ravni znače i mnogo veći, odnosno, teži krov. Skoro svuda informacija o lokaciji određuje dozvoljeni apsolutni ugao objekta, koji dvovodni krov ne sme da pređe, pa se mora tačno izračunati na kojoj visini će biti najviša tačka grebena u odnosu na nagib.

4. Krov na jednu vodu

Upotreba jednovodnog ili jednonoslivnog krova je sve češća, što ima smisla onda kada projektant želi maksimalno da iskoristi sunčanu stranu objekta. Ovakav oblik krovne konstrukcije omogućava da se uhvati što više sunčeve energije i svetlosti i tako smanje toplotni gubici objekta, pa ako postoje realni uslovi za takvo rešenje, prava je šteta ne iskoristiti ih. Jednovodni krov, takođe, jeste celishodan i ako su sve spavaće sobe orijentisane na jednu stranu fasade, dok se na drugoj strani nalazi samo hodnik, prolaz ili galerija koja ih povezuje. U suprotnom, treba biti oprezan, budući da se može ispostaviti da je kuća s krovom na jednu vodu nekoherentna i u dizajnerskom smislu, manje estetski zadovoljavajuća.

5. Viševodni krov

Krov sa više kosih ravni je pogodan za objekte kojima nije potreban stambeni prostor, u smislu mansardi ili potkrovlja. Pošto ima četiri strane koje se obično sastaju tačno na sredini u odnosu na temena „kutije“ zgrade, krovne ravni mogu biti nešto niže od dvovodnog krova. Ovaj tip konstrukcije je idealan za objekte ravnomernog, kvadratnog tlocrta. Krovovi na više voda su nekada bili veoma popularni, posebno na starogradskim vilama ili letnjikovcima kvadratnog tlocrta, ali se danas njihova upotreba pomalo napušta.

6. Ravni krov

Ravni krovovi se sve više sreću. Na javnim građevinama to je već konstanta, pošto se jednostavnije izvodi, ali se sve češće koristi i za porodične kuće. Njegova upotreba ima smisla ako je u skladu sa kontekstom prostora, a naročito se preporučuje kada je u pitanju urbana gradnja. Upotreba ravnog krova posebno ima smisla kada oko samog objekta nema dovoljno mesta te manjak dvorišta želite da nadomestite krovnom terasom ili ozelenjenim krovom.

Ima mesta u našoj zemlji gde je ravan krov zabranjen, pa se mora graditi onaj sa dve ili više voda.