1. Šta sve treba da znate o gradnji krova i krovnim pokrivačima?

Krovni pokrivač štiti i kuću i vas od uticaja vremenskih neprilika i prilika; krovni pokrivač sprečava prodor toplote, vetra, vode i vlage u potkrovlje i konstrukciju, čime se onemogućava stvaranje plesni i gljivica koje bi vremenom razjele i uništile materijale. Krov mora biti vodootporan, odnosno, sa kosinama koje odvode vodu. Pored krovišta i krovnog pokrivača, krov čine i elementi od lima – zarubnice, opšivi, spojevi, račve, diletacije, snegobrani i drugo – te sistem za odvod atmosferske vode – oluci i olučne cevi.

Vodootpornost krova se postiže određenim materijalima koji ne propuštaju vodu i ugrađeni su bez spojeva ili sa vodootpornim spojevima. Samo krovište se pravi pod određenom kosinom tako da se formiraju slemena i uvale (pravougaoni, trapezni ili polukružni) preko kojih se voda brže sliva s krova i cevima odvodi do tla. Ne treba naglašavati da svi dodatni elementi, proboji i spojevi takođe moraju biti vodootporni.

1.1. Izbor krovnog pokrivača

Pri biranju krovnog pokrivača najvažnije je izabrati onaj koji odgovara obliku i stepenu kosine te elastičnosti krovišta. Svakako, vrlo je važno i to u kom se podneblju kuća nalazi i kakve su prosečne lokalne meteorološke prilike te arhitektonska tipologija. Krovni pokrivač se bira i prema nameni objekta – porodična kuća, industrijski objekt ili pomoćna zgrada, šupa – ali i prema tome da li je u pitanju novogradnja ili starogradnja.

Za novogradnju dolaze u obzir svi postojeći materijali, dok se za obnovu starih ili zaštićenih kulturnih dobara, moraju koristiti tačno određeni materijali i način rada. Dakako, nisu zanemarljivi ni cena niti zakonske odredbe. Stariji objekti ili zaštićena kulturna dobra su uglavnom takvi da se za njih moraju tražiti kameni, drveni ili slameni materijali. Drvena šindra se ručno pravi na još nekoliko mesta na Balkanu, ali se kamena vrlo teško nalazi. Ima je u Nemačkoj, ali se ponekad koriste i zamenski matterijali. Ipak, za spomenike kulture nije dozvoljena upotreba zamene. 

2. Građenje krova i izbor majstora

Krovopolagač je majstor kome je osnovni zadatak postavljanje krovnog pokrivača na različitim objektima. Objekti mogu biti novoizgrađeni, a može biti u pitanju i saniranje starih. Na nova krovišta krovopolagač postavlja najrazličitije krovne pokrivače – po obliku, veličini, materijalu – od opeke i metala do crepa i sličnog. Kada je u pitanju sanacija, prvo je obavezna provera krova – kvaliteta i stanja konstrukcije i potkonstrukcije. Na osnovu procene, majstor se odlučuje za vrstu i način obnove. Posao počinje skidanjem oštećenih delova i njihovom zamenom. Na kraju, celo krovište ili samo zamenjeni deo, zatvara pokrivačem. Sve su to manji radovi na krov i majstor ih može obaviti sam. Kada je u pitanju nov krov, pak, u izgradnju su uključeni stručnjaci raznih profila kao što su tesari, stolari i limari. Budući da je danas preplitanje ovih zanatski radova sve izraženije, obično jedno preduzeće ima okupljene sve te ljude i nudi kompletna rešenja izvođenja radova.

Majstora, odnosno, izvođača radova birajte s najvećom pažnjom. Kvalitetnog, odgovarajuće osposobljenog i opremljenog kadra je sve manje, naročito za složenije poslove. Ima proizvođača koji organizuju obuke, ali one uglavnom nisu sasvim adekvatne ni potpune; sistemskih i sistematskih, višegodišnjih obuka retko gde ima. Pri tom, proizvođači ne kontrolišu niti prate izvođače radova. Vrlo pažljivo proverite, stoga, sve reference, sertifikate ili potvrde o iskustvu i kvalitetu rada. Nikako ne preporučujemo da se odlučite na samostalno bavljenje ovim poslovima, prvenstveno zbog sopstvene bezbednosti. Radi se na visini, u otežanim uslovima i sami poslovi su komplikovani. Šteta koju mogu da prouzrokuju loše izvedeni radovi može biti velika, kao i posledice.

3. Najčešće vrste krovnog pokrivača

Vrlo je važno da majstor, krovopolagač, koga izaberete zna da radi sa različitim materijalima. On mora da poznaje karakteristike svakog od njih, kada se i kako koriste, a svakako, i kako se održavaju.

3.1. Metalne ploče

Jedna od najboljih karakteristika metala kao krovnog pokrivača je mala težina. Pokrivač za krov površine oko 150m2 može da teži oko 1000 kg. Novije vrste metalnih krovnih pokrivača posute su specijalnim prahom (premazi u prahu) zbog koga deluju lepše, a on je istovremeno i zvučni izolator. Krovni pokrivač se za krov pričvršćuje na ivicama čime se sprečava klizanje sa kosine. Ima i pokrivača od metala koji su iz komada, tj. tabli, velikih toliko da idu od vrha do ivice krova. To u mnogome pojednostavljuje i ubrzava postavljanje i pričvršćivanje jer nema poprečnih spojeva te se tako ne buši ni krovište.

Jedna od manje dobrih karakteristika metalnog krovnog pokrivača jeste njegova osetljivost na promene temperature i stvaranje kondenzacije. Međutim, proizvođači su našli rešenje – prave sendvič-ploče od lima sa izolacijom (stiropor, poliuretan, mineralna vuna i slično) koje sprečavaju nastanak i zadržavanje vlage, a s druge strane, deluju kao termo i zvučna izolacija. Ipak, mora se reći i da su metalni krovni pokrivači najskuplji materijal.

3.2. Bitumenski krovni pokrivač ili tegola

Pri oblikovanju zahtevnijih, razlomljenijih krovova najčešće se koristi bitumenski pokrivač koji za postavljanje ne treba nikakve dodatne elemente. Prednost mu je vrlo mala težina – kvadratni metar je težak oko 10 kg. Pokrivač su zapravo bitumenske ploče koje imaju osnovni, noseći sloj od bitumena ili staklenih vlakana i sloja kvarcnog premaza s gornje strane. Kvarcni premaz može biti različito obojen i on je, istovremeno, i UV zaštita. Bitumenski krovni pokrivač može da se koristi za svaku vrstu objekta kao i kosinu slemena. Ima i bitumenskih krovnih pokrivača čiji je površinski sloj premazan bakrom.

3.3. Vlaknasti cement

Krovni pokrivači od vlaknastog cementa imaju najpristupačniju cenu. Prednost im je i to što se proizvode u dimenzijama nekadašnjih azbestnih ploča koje su danas zabranjene. Tako da je sada, kada azbestni krovni pokrivači moraju da se zamene, najpraktičnije kupiti ove od vlaksnastog cementa, pošto onda ne moraju da se menjaju ni noseće grede ni poprečne letve krovišta. Ipak, pošto je od zabrane azbestnih ploča prošlo već dvadesetak godina, sada je na red došla i zamena tih prvobitno postavljenih ploča od vlaknastog cementa.

Troškovi sanacije krova su mnogo niži pošto ne mora da se menja i celo krovište. Krovni pokrivač od vlaknastog cementa je ujedno i jedan od najlakših prirodnih krovova (oko 19 kg po m2) i može se upotrebiti za sve vrste objekata i kosine slemena veće od 7°. Ne manje važno je i to da nije potrebno praviti ni sekundarno krovište, jer je materijal prirodan i propušta vazduh pa se na njemu ne može pojaviti kondenzacija.

3.4. Beton

Betonski krovni pokrivač najbolje podnosi kolebanja temperature koja su karakteristična za naše podneblje. Zbog posebne tehnologije izrade i površinskih zaštitnih slojeva, betonski krovni pokrivač je otporan i na smrzavanje i na vlagu. Pored toga, površinski sloj se često obrađuje kvarcnim oksidom koji štiti od UV zračenja kao i stvaranja algi i mahovina. Betonski krovni pokrivač je i sasvim pristupačne cene. Odgovaraju svim vrstama krova koji imaju kosinu od 15° pa naviše. Za kosine slemena između 15° i 22° mora se postaviti i sekundarno krovište i to tako da spojevi materijali imaju veće preklope.  

3.5. Opeka

Krovni pokrivač od opeke je najprirodniji jer se pravi od gline. Glina se meša s vodom i suši vazduhu, a potom peče u peći. Glina je 100% reciklažni materijal i uz to vrlo izdržljiva, uz to dugotrajna i vrlo pristupačne cene. Otporna je na UV zračenje, kiseline, baze, mehanička oštećenja, vatru i mraz. Danas ima i takvih vrsta krovnih pokrivača od opeke da se mogu postavljati i na krovove od 15° pa naviše.

4. Postupak

4.1. Pregled i merenje

Krovopolagač će doći kod vas, pregledati i izmeriti krov. Reći će vam šta misli, posavetovaće vas i informisati. Na osnovu svih podataka daće vam i preliminarnu ponudu postavljanja ili zamene krovnog pokrivača.

4.2. Dogovoren termin

Ako prihvatite ponudu, uobičajeno je avansna uplata 50% iznosa i dogovor oko termina, odnosno, početka i kraja rada. Pri tom, imajte na umu da ti termini i ne moraju biti striktni jer sasvim zavise od vremenskih prilika. Najvažnije je da, međutim, sve detalje dogovora stavite na papir i potpišete ugovor ili predračun kako biste bili sigurni u to šta ste se tačno pogodili.   

4.3. Izvođenje radova

Postavljanje krovnog pokrivača na prosečnoj porodičnoj kući obično traje oko nedelju dana. Poslovi se rade sledećim redosledom:

• 1.    Prvo se postave skele i zaštite ivice krova.
• 2.    Ako se radi o sanaciji, prvo se skida stari pokrivač i odnosi na otpad.
• 3.    Cela krovna konstrukcija mora pažljivo da se pregleda i ispita te da se eventualna oštećenja poprave i pripremi površina, odnosno, noseće grede.
• 4.    Postavljanje novog krovnog pokrivača i svih dodatnih i veznih elemenata obično traje jedan dan.
• 5.    Na kraju se ceo krov ponovo pregleda i očisti.