Zeleni krov: zašto je odličan izbor za vas?

Nova, dodatna korisna površina je najočiglednija, ali nikako jedina prednost koja se dobija zelenim krovom. Kroz istoriju je ono nekoliko hrabrih graditelja, koji su obezbedili zeleni krov nad glavom, činili to iz različitih razloga i - doneli su isto toliko različitih prednosti. Osvrnimo se, recimo, samo na noviju istoriju, na 20. vek.

Kada se prirodi vrati ono što joj se oduzima, otvaraju se mogućnosti obnavljanja biološke raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta, kojima pretnju predstavljaju ljudi, zagađenje ili prirodni neprijatelji.

Ovu spoznaju pratio je talas inicijativa za smanjenje ostrva toplote u zagušenim gradovima, gde zelenilo na krovovima proizvodi vlagu, kao i kiseonik, čime poboljšava kvalitet vazduha koji se udiše.

Manje je poznato da biljke takođe imaju značajan uticaj na smanjenje nivoa buke i vezivanje prašine. U uslovima kada se klimatske promene sve više osećaju, uz naglo „kidanje“ oblaka i posledične jake pljuskove koji za kratko vreme mogu ozbiljno da ugroze određeno područje, zelenim se krovovima reguliše i odliv kišnice.

Malo ko zna važne činjenice da zelenilo na krovovima štiti osnovne, funkcije konstrukcije od prevremenog starenja i oštećenja. Smanjujući fluktuacije temperature i uticaj UV zračenja, zeleni krov produžava vek trajanja hidro i termo izolacije. Time ne samo da se štedi na vanrednim sanacijama krova, već se i pozitivno utiče na životnu sredinu i stvara manje građevinskog otpada tokom celog veka trajanja objekta.

Na kraju, zeleni krovovi treba da znače i pozitivan odnos čoveka prema prirodi, koji ne uključuje samo mogućnost uzgajanja biljaka na krovu, već i ukućanima obezbeđuje prostor za prijatno druženje. Ovakvo mesto za druženje je naročito bilo dobrodošlo u vreme kada je zbog epidemije kretanje bilo svima ograničeno. Stambene zgrade na kojima se može podići bezbedan ravni krov su neprocenjive vrednosti, posebno ako na tom mestu može da se boravi sigurno i udobno. Kao primer dobre prakse može se istaći zagrebački soliter Ibler.

Iako je star već 50 godina, soliter je uzorno održavan. Pre pet godina, na inicijativu festivala Design District, u saradnji sa stanarima i mladim arhitektima, krovno područje postalo je zelena oaza u kojoj se nekoliko odvojenih grupa ljudi može nesmetano družiti. Utisak o intimnom prostoru na krovu upotpunila je nedavno obnovljena pergola, pa nije ni čudo što stanovnici solitera vrlo aktivno koriste krov i u normalnim uslovima, s tim da je krovna bašta postala još popularnija tokom epidemije.

Pomalo neobična upotreba FIBRANkps toplotne izolacije na Iblerovom krovu pokazala se genijalnim rešenjem za laku izgradnju, pošto istovremeno obezbeđuje prostor za sadnju biljaka i štiti krov od visokih i niskih temperatura. Šuplje kocke stvaraju maštovitu scenografiju koja umekšava granicu između krova i neba ne samo neposredno već i u odnosu na siluetu grada.

Izrada ravnog krova, posebno zelenog, jedan je od zahtevnijih strukturnih elemenata zgrade, o čemu svedoči detalj u nastavku.

Za razliku od upotrebe toplotne izolacije, koja se pojavila krajem 1970-ih i početkom 1980-ih, a poslednjih se godina znatno pojačala uglavnom zbog zabrinutosti usled smanjenja potrošnje energije za grejanje i hlađenje, istorija zelenih krovova seže mnogo dalje. Istorija ih pominje u ranijim periodima: od vavilonskih visećih vrtova, travnatih pastirskih koliba severnih plemena od antičkog doba, preko Bauhaus arhitekture koja zagovara povratak zelenih gradskih oaza do danas, s obzirom na njihovu dobrobit, teži se njihovom što većem broju, što je sada i ozakonjeno.

Pariz i Dubai su u tom smislu među najaktivnijim gradovima na svetu. U poslovično praktičnoj Nemačkoj, merenja uspeha projekta ozelenjavanja u okrugu Gete, u Ofenbahu, pokazala su da već u prvoj godini nakon izgradnje, nijedna kap vode s brojnih zelenih krovova nije otekla u kanalizaciju.

Problemi odvođenja vode sa krovova posebno su prisutni u starijim gradovima, gde kapacitet kanalizacionog sistema ne prati gustinu izgradnje naselja i puteva, pa kišnicu treba ispuštati i iz kanalizacije. Ako u kratkom vremenskom intervalu padne velika količina kiše, poplave su obično neizbežne.

Plavo-zeleni krov

Plavo-zelenim krovom naziva se kombinacija dve tehnologije. Standardni zeleni krovovi koriste drenažni sloj za odvodnjavanje i navodnjavanje, a tehnologijom plavog krova povećava se količina uskladištene i kontroliše količina ispuštene vode. Znamo da u umerenom pojasu kontinentalne klime, sa prosečnim padavinama od 600-800 mm/m2 godišnje, jedan ekstenzivno zeleni krov smanjuje dotok kiše u kanalizacionu mrežu za skoro 50 procenata.

Pored kiše koja se zadržava na lišću biljaka i u hranjivoj podlozi iz koje rastu, deo padavina zadržava se i u drenažno-akumulacionom sloju, koji može imati veći kapacitet akumulacije od potrebe biljaka za vodom. Na taj način voda ostaje na krovu tokom jakih kiša, a u sunčanom periodu polako isparava ili direktno iz zemlje ili nakupljenu vodu biljke koriste za svoj rast i kasnije, istu tu vlagu oslobađaju „disanjem". Stručno govoreći, ovaj proces kruženja završava se vraćanjem vode u atmosferu, isparavanjem iz tla i transpiracijom biljaka.