Podno grejanje

1. Kada se preporučuje podno grejanje?

Budući da je ovakvo grejanje sigurnije od klasičnog, da je daleko prijatnije i zdravije za životni ambijent, bezmalo se ugrađuje u svaku novogradnju s odgovarajućom termoizolacijom. Naročito se preporučuje za niskoenergetske kuće. Pošto su cevi sakrivene u podu, vrlo često se koristi i u reprezentativnim objektima i salonima.

2. Kakva je razlika između podnog i radijatorskog grejanja?

Kod klasičnog grejanja putem radijatora, najviše se zagrevaju sami radijatori i njima najbliže okruženje, a topao vazduh, pošto je lakši, podiže se pod plafon. To praktično znači da se u prostoriju stalno mora uvoditi još toplote, koja opet završava na plafonu. Osim toga, radijatorsko grejanje je visokotemperaturno jer se voda zagreva na oko 80°C čime se konstantno troši mnogo energije. U poređenju s tim, podno grejanje je niskotemperaturni sistem koji troši znatno manje energenata, a toplota se od poda koji je srazmerno velika površina polako širi prostorom i kruži, zagrevajući sve ravnomerno.

3. Prednosti podnog grejanja

Ovaj se sistem brzo ugrađuje i manje košta. Zbog sve skupljih sirovina na tržištu su i radijatori sve skuplji. Kod podnog grejanja topla voda prolazi plastičnim cevima koje su vrlo izdržljive i dugotrajne. Za ovaj sistem je potrebna manja početna snaga uređaja. Pošto je praktično ceo pod grejno telo, sistem može biti niskotemperaturni.

Do 15% jeftinije grejanje

Pod je najveće grejno telo i prilikom zagrevanja njegova temperatura ostaje niža, pa se samim tim troši i manje energije. Pošto pod toplotu isijava, odnosno zrači, ona se ravnomerno širi prostorom i sve ujednačeno zagreva, tako da se s manje potrošnje postiže idealan boravišni ambijent.

Odgovarajuća vlažnost

Budući da se stvara manje toplote ona manje i cirkuliše prostorom, tako da ne suši vazduh, što blagotvorno deluje na disajne puteve i kožu.

Bolja iskorišćenost

Podnim grejanjem se postiže i veća iskorišćenost upotrebne površine pošto nema potrebe za dodatnim grejnim telima.

Minimalno stvaranje prašine

Budući da se zagrejan vazduh sporije kreće i manje prašine kruži prostorom.

4. Kako se postavljaju cevi?

Ugradnja cevi zavisi od karakteristika prostorija. Za najbolju varijantu projektant se odlučuje nakon pravljenja proračuna snage i dimenzija mašinskih instalacija. U praksi važi da ide oko 7 m cevi po m2. Osim toga, u blizini najhladnijih zidova i na najprometnijim tačkama poda cevi se montiraju gušće. Koriste se najkvalitetnije cevi s najdužim garancijama poput onih koje proizvodi nemačka firma HEWING, od umreženog polietilena (UPET).

5. Štedi li podno grejanje energiju?

U poređenju s uvođenjem radijatorskog grejanja, podno je nešto veća investicija, ali je daleko isplativija na duže staze. Ne treba izgubiti iz vida ni ostale prednosti kao što su do 15% niži troškovi grejanja. Ovo je zapravo investicija u zdravlje i dobrobit ukućana više nego u sistem instalacija.

6. Prednosti podnog grejanja

Tehnologija podnog grejanja je takva da ne zahteva zagrevanje vode do visokih temperatura. Deo sistema su niskotemperaturni kotlovi i rezervoari viška toplote, a moguće je i priključivanje na toplotnu pumpu ili solarni sistem.

7. Kako se podešava temperatura podnog grejanja?

Za što efikasniji dovod toplote do prostorija neophodna je automatizovana oprema koja sama reguliše podno grejanje. Način regulacije zavisi od potreba objekta i načina zagrevanja vode. Postoje sledeći tipovi regulacije:

• konstantna temperaturna razlika i promena protoka,
• promena temperaturne razlike pomoću trosmernog ili četvorosmernog ventila za mešanje,
• stalan protok vode za grejanje i promena temperaturne razlike.

8. Da li podno grejanje uzrokuje proširenje vena?

Podno grejanje nikako ne može prouzrokovati nastanak proširenih vena! Ovakav je način grejanja primeren za sve dobro izolovane objekte. Dozvoljena najviša temperatura poda je 27°C, pri čemu je maksimalan protok 100 W/m2. Ako se takvim vrednostima ipak ne postigne odgovarajuća zagrejanost prostorija, toplota se dovodi dodatnim grejnim telima. U svakom slučaju, maksimalno dozvoljena temperatura poda ne sme da se pređe, prvenstveno zato što nije dobra po zdravlje.

Nezdrav ambijent može da nastane zbog pregrevanja sistema, odnosno, loše izolacije spoljnih zidova koja automatski pojačava rad uređaja da bi se održali zadati parametri, zbog predimenzioniranog kotla te pogrešne regulacije celog sistema cevi. Ako se ceo sistem profesionalno i precizno projektuje, ugradi i prilagodi uslovima objekta, onda svi kvaliteti podnog grejanja ubrzo pokažu sve svoje kvalitete, pa i benefite po zdravlje ljudi koji u objektu borave.

9. Kakve su podne obloge najbolje?

Preko podnog grejanja uvek se postavlja finalni sloj, odnosno, podne obloge. Ni jedno ni drugo ne treba da su termorezistentni materijali. Ako je termorezistentnost materijala veća od 0,15 m2K/W onda toplota ne može da prolazi s poda u prostor i zagreva ga do željenih vrednosti. Tada bi morala da se podiže temperatura vode u cevima, što za ceo sistem nije ni preporučljivo ni dobro. Nužno je da se još u fazi projektovanja izaberu odgovarajući materijali i to ne samo zbog termoprovodljivosti već i zbog gustine postavljanja cevi i njihove vrste, pa i zagrevanja vode. Tako se najboljim smatraju PVC materijali, keramičke pločice, topli pod, tankoslojni parket i tome slične podne obloge, a najlošijim masivni parketi.