1. Podno grejanje – šta sve treba da znate?

Podno grejanje je poslednjih godina sve popularnije, prvenstveno zbog komfornosti stanovanja koju pruža. U novogradnji je ono, praktično, postalo standard naročito ako je povezano s obnovljivim izvorima grejanja, odnosno, ekološki najprihvatljivijom i najisplativijom tehnologijom grejanja na niskim temperaturama pomoću toplotnih pumpi.

1.1. Strah od oštećenja ili kvara na sistemu koji je stručno postavljen, sasvim je izlišan

Dok sistem radi na uobičajen, odnosno, predviđen način i pod određenim uslovima, izlišno je strahovati od kvara, a ako do njega i dođe - on se može otkloniti bez drastičnih intervencija u prostoru. Zahtevnost otklanjanja kvara zavisi pre svega od vrste podne obloge i toga kako se ona skida i postavlja. Vrlo retko se dešava da, ako je instalacija stručno postavljena, do kvara uopšte dođe. Cevi podnog grejanja su u cementnoj košuljici ili estrihu koji ih štiti od mehaničkih i drugih oštećenja, a sam sistem se više puta isprobava pre završnih radova. Naknadna oštećenja su moguća samo u slučaju smrzavanja cevi ukoliko se zgrada duže vreme ne greje. Međutim, ako sistem stalno radi u standardnom režimu, cevi ne mogu da smrznu. Ako se objekat neće koristiti tokom zime, onda treba još u jesen iz sistema ispustiti vodu ili ubrizgati određeno antifrizno sredstvo. Ipak, ako do oštećenja dođe i nakon toga, ono isključivo može biti mehaničko, zbog naknadnog sečenja, bušenja ili udara i nikako drugačije.Tipičan primer može biti nestručno postavljanje wc školjke ili nekog drugog elementa koji prvobitnim planom za podno grejanje nije bio predviđen.

1.2. Unapred mora da se zna kakva će biti podna obloga

Ima podnih obloga koje su manje ili više primerene podnom grejanju u zavisnosti od svoje provodljivosti. Tip podne obloge treba da se izabere pre postavljanja grejanja. Podnom grejanju najviše odgovaraju materijali koji nisu termoizolatori, odnosno oni koji su najbolji provodnici toplote. Obratite pažnju na to da u tehničkim specifikacijama podne obloge stoji količnik provodljivosti te informacija da li se preporučuju za podno grejanje ili ne. Odličnim provodnikom smatra se keramika, obloge od kamena, betona, tankog i retko tkanog tekstila, obloge od tanjeg dvoslojnog parketa ili jednoslojnog vinila.

1.3. Obavezno testiranje pritiska

Testom pritiska proverava se nepropustnost cevi; kada se cevi postave, a pre polaganja estriha ili izlivanja cementne košuljice, izvodi se prvo, a posle toga i drugo testiranje. Postupak je sasvim jednostavan ali dugotrajan jer ne dozvoljava nikakve prečice. U sistem prvo mora da se pusti voda, pa da se izvrši ozračivanje i povežu manometri. Ako postoji opasnost od zamrzavanja onda mora da se ubrizga i antifrizno sredstvo ili da se sistem obezbedi na neki drugi način. U svakom slučaju, mora se sačekati 24 sata da se temperatura u sistemu izjednači sa sobnom. Tada se ručnom pumpom pritisak podigne da bude za 1,3 puta veći od standardnog radnog pritiska i detaljno proveri da li su sve cevi suve na dodir. Ponovo mora da se sačeka 24 sata i vidi da li se pritisak vratio na normalu te da odstupanje nije veće od 0,2 bara. Ako ovaj test pritiska bude uspešan, može se nastaviti s postavljanjem estriha ili izlivanjem cementne košuljice. U tom trenutku podno grejanje se još uvek ne sme uključivati bilo za grejanje prostora bilo za sušenje podloge. Grejanje sme da se uključi tek nakon vremena određenog za sušenje estriha ili cementne košuljice i postepeno pojačava do standardne radne temperature, odnosno, one koju je proizvođač dozvolio za podnu oblogu. Hlađenje takođe mora da bude postepeno, jer bi se u suprotnom instalacije preopteretile. Ispitivanje pritiska u cevima uvek se vrši pomoću vode, a samo u izuzetnim slučajevima vazduhom - kada u trenutku postavljanja ne može da se obezbedi dotok vode ili odgovarajuća radna temperatura.

1.4. Odgovarajuća voda

Temperatura vode u niskotemperaturnim grejnim sistemima idealna je za razvoj mikroorganizama. Voda postaje gusta, sluzava i smeđe boje, što se najviše vidi na kontrolnim ventilima. Takva voda može, u najgorem slučaju, zapušiti čitavu granu podnog sistema. Ovo se može dogoditi kada je u sistemu voda iz vodovoda ali se može i sprečiti korišćenjem destilovane vode ili dodavanjem biocidnih sredstava. U slučaju da već postoji problem s vodom, najbolje je konsultovati se sa stručnjakom koji će očistiti sistem posebnim sredstvom i preporučiti vam način održavanja.

1.5. Povećanje efikasnosti podnog grejanja

Podno grejanje je manje efikasno u odnosu na radijatorsko, u smislu da mu treba više vremena da zagreje određen prostor. Ukoliko je razmak cevi veći od preporučenog ili je estrih, odnosno, cementna košuljica veće gustine, onda i grejanje može biti slabije. Brže zagrevanje se postiže cevima većeg prečnika pošto je i protok vode veći a količnik otpora manji. Važna je i odgovarajuća bazna ploča koja omogućava da cevi budu dobro pokrivene estrihom ili cementnom košuljicom (najmanje 85% cevi) a tu su i senzori koji nivelišu temperaturu - vrše usklađivanje temperature sa spoljašnjom, sprečavajući tako nagle skokove, odnosno, stalno uključivanje i isključivanje sistema. Ako su ovi uslovi zadovoljeni, onda će podno grejanje biti najefikasnije moguće pošto će temperatura prostorije uvek biti ujednačena.

1.6. Izbor odgovarajućih cevi

Za podno grejanje najbolje su polietilenske cevi u koje ne može da ulazi kiseonik čime se sprečava korodiranje metalnih delova instalacije i sprečava skupljanje taloga, a samim tim i smanjenje protoka vode. Ponuda polietilenskih cevi je velika i raznovrsna. Različiti načini proizvodnje određuju i razred cevi. Ti razredi su obeleženi sa PEX a mogu biti a, b, c i d. Da bi podno grejanje što bolje i što duže besprekorno funkcionisalo preporučuju se PEX polietilenske cevi, naročito one proizvedene u EU.

2. Podno grejanje - ponuđači i izvođači radova

Preporučujemo da postavljanje podnog grejanja obavezno prepustite iskusnim majstorima koji koriste sertifikovan materijal i daju garancije, a imaju i odgovarajuću opremu i alat. Kada se sistem podnog grejanja kvalitetno i stručno postavi, vrlo retko dolazi do bilo kakvih problema tako da je i razloga za zabrinutost manje. U suprotnom, umesto da obezbedi udobnost i komfor, može da postane noćna mora.

3. Vrste podnog grejanja

3.1. Toplovodno ili električno podno grejanje?

3.1.1. Toplovodno podno grejanje

Toplovodno podno grejanje spada u vrste niskotemperaturnog grejanja. Primereno je za dobro izolovane stanove ili kuće budući da se grejanje vrši vodom na nižim teperaturama (između 25°C i 29°C). Kod klasičnog toplovodnog grejanja voda mora biti zagrejana na 60°C do 80°C. Princip rada toplovodnog podnog ili zidnog grejanja zasnovan je na tome da se toplota prenosi iz cevi na oblogu koja time ceo pod ili ceo zid pretvara u veliku grejnu površinu. Zagrejan pod, za razliku od radijatora, ne uzrokuje kruženje vazduha niti stvara prašinu. Stoga je vazduh u prostorijama s podnim grejanjem manje suv i temperatura je svuda prijatna i ista pošto se ne zadržava samo oko radijatora već struji od poda ka plafonu. Temperatura je zato najviša pri tlu (oko 27°C) a najniža do plafona. Međutim, iako je temperatura za nekoliko stepeni niža nego s radijatorskim grejanjem, toplota je ravnomernija te je u tom prostoru boravak prijatniji. Šta više, dugoročno gledano, takvim zagrevanjem se postižu znatne uštede energije, a samim tim i troškova. Prednost podnog grejanja je i u tome što se pri luftiranju takvih prostorija gubi i manje toplote.

Podno grejanje se preporučuje za prostore koji se stalno koriste pošto je sistemu potrebno nešto više vremena da dostigne optimalnu temperaturu. Najefikasnije je grejanje koje se kontroliše termostatom jer se tako održava konstantna temperatura i gubici su manji. Podno grejanje je sve traženije i zbog sve boljih materijala koji su pojednostavili i pojeftinili ugradnju mada je ugradnja i dalje 20-40% skuplja od radijatorskog. Sistem cevi za podno grejanje vrlo se lako postavlja u klasičnu cementnu košuljicu preko sloja izolacije ili se postavlja na suvo u posebne izolacione ploče preko kojih ide suvi estrih. Suvi estrih je lakši od mokrog i postavlja se u tanjem sloju, čime postaje gotovo idealan za renoviranje starih objekata gde se mora voditi računa o stabilnosti i nosivosti konstrukcije.

3.1.2. Električno podno grejanje

Najviše se koristi pri renoviranju i adaptaciji objekata, ali i u novogradnji, posebno u kupatilima. Električno podno grejanje može da se montira u svakom stambenom prostoru (trem, predvorje, hodnik, kuhinja, kupatilo, sobe itd.). Mreže za grejanje su najprimerenije kada se električno grejanje postavlja ispod keramike, a termofolije ispod drvenih ili PVC podnih obloga. Folije se koriste za sanaciju postojećih hladnih podova. Ako želite da imate potpunu kontrolu nad ujednačenom sobnom temperaturom i uštedama, biće potrebno da se dodaju termostati.

Najveća prednost električnog podnog grejanja je ta što je tankoslojno  - ukupna debljina grejnih folija je oko 18 mm, a mreža 3,5 mm. Folija se mahom koristi kada je estrih s izolacijom već postavljen ili ako postoji gotov pod (postavlja se direktno na pločice ili drvenu podnu oblogu). Folija se postavlja preko odgovarajuće izolacije minimalne debljine 6 mm i lepi direktno za pločice. Grejna mreža se postavlja na sličan način.

3.2. Spoljno grejanje

Električnim podnim grejanjem mogu da se zagrevaju podovi izvan kuća kao, recimo, prostor ispred garaže ili terasa da ne biste zimi morali da čistite sneg. Za tu svrhu postoje dva sistema: jedan je namenjen asfaltu a drugi različitim podnim oblogama i betonu. Vrlo je praktičan i grejni kabl za zagrevanje oluka čime se sprečava nastanak ledenica ili pak različitih cevi, da ne bi pucale zimi.

4. Postavljanje sistema podnog grejanja - najvažnije je poštovanje svih pravila

Pri planiranju i ugradnji podnog grejanja vrlo je važno poštovanje svih proceduralnih pravila. Isto tako, važan je i proračun; da bi se dobila i održavala željena temperatura ne smeju se smetnuti s uma gubici toplote u objektu ili svakoj pojedinačnoj prostoriji. Ti podaci služe planiranju rasporeda, dužine i prečnika cevi kao i petlji ili spojeva cevi. Pogrešan raspored i cevi duže od potrebnih su najveće greške koje laik može da napravi. Ako je petlja predugačka otpor pritisku u cevima je veći, a pumpa koja pokreće vodu u sistemu takođe ima svoja ograničenja. Česta greška je i nedostatak izolacije ispod grejnih cevi. Neiskusan monter vrlo često postavi razvodnu kutiju bez automatskog ventila za ozračivanje ispod cevi. Često se dogodi i da su neke cevi preduge ili im je razmak prevelik, a monter ne izvrši testiranje pritiska. Isto tako, zbog neiskustva montera posle izvesnog vremena dolazi i do curenja u sistemu. Zato je vrlo bitno da se poštuju pravila i procedura postavljanja cevi, naročito ivičnih jer se tako sprečavaju gubici toplote na određenim mestima.

Poslednje, ali ne manje važno je i punjenje vodom određenog kvaliteta. Takođe je važno i to da bazna ploča na kojoj sistem leži bude čista i potpuno ravna. Ako na podu postoji bitumenska izolacija, između armirane i bazne ploče sistema mora da se postavi sloj polietilenske folije, pri čemu se naročito mora paziti da kablovi i cevi ostalih instalacija ispod bazne ploče nisu kružno postavljeni.