Za područje

    Akustika, zvučna izolacija i apsorpcija zvuka

    Članak je pregledalo čak 768+ korisnika
    Zvuk komšijinog televizora, saobraćaja na ulici, usisivača sa gornjeg sprata ili čak vodokotlića, mogu umnogome narušiti kvalitet života u stanovima. Kupci novogradnje neretko se žale upravo na buku i žamor. Stoga akustika, koja za cilj ima postizanje odgovarajućeg zvučnog komfora ili akustičnih performansi objekta, dobija sve više na značaju. Za njeno ostvarivanje potrebne su dobra zvučna izolacija i apsorpcija zvuka.
    Stručni članak 768
    zvucna izolacija
    Imamo čak 3452 izvođača radova za područje Gipsarski radovi:

    Dok su za zaštitu od buke u spoljnoj sredini zaduženi nadležni organi (država, gradovi, opštine), za buku unutar stambenih prostora i obezbeđenje akustičnog komfora, odnosno, postizanje dobre apsorpcije zvuka, zaduženi su učesnici u izgradnji - investitor, projektanti i graditelji. Iako su nesumnjivo mir i tišina osnovni preduslovi za zdrav život i normalno funkcionisanje, oni u stambenom okruženju sve češće postaju stvar luksuza. Pomeranje nameštaja, koraci, vibracije raznih uređaja i mnogo toga još, stvaraju buku kako u susednim prostorijama, tako i u onima ispod i iznad. Koliko god se trudili da ih ignorišemo, preduga izloženost buci i snažnim zvukovima utiče na nas.

    Iako je ne vidimo, buka loše utiče na naš organizam. Ona uzrokuje stres, remeti osnovne životne aktivnosti poput sna, rada ili učenja. Buka nas čini nervoznim, razdražljivim, umornim.
    Buka u stanu
    Koliko god se trudili da ignorišemo, preduga izloženost buci i snažnim zvukovima utiče na nas

    Da bismo bolje razumeli značaj ostvarivanja akustičnog komfora, prvo je neophodno definisati šta jsu akustika, zvučna izolacija i apsorpcija zvuka, ali i šta se sve smatra bukom i kako njome upravljati.

    Šta je akustika, kako se definišu zvuk i buka?    

    Akustika se može definisati kao nauka u čijem su fokusu zvučni talasi i promene zvučnog pritiska. Zvučna zaštita se izdvojila kao značajna tema u akustici iz potrebe čoveka da se „odbrani” od buke. Buka je po definiciji svaki neželjeni zvuk, odnosno, svaki neprijatan i štetan zvuk koji iritira sluh.

    Da li se određeni zvuk može smatrati bukom ili ne, određuje se činjenicom da li ometa ljude u svakodnevnom životu ili ne.

    Dobro je poznato da visok nivo buke potiče zapravo iz našeg okruženja, tačnije, spoljne sredine. Različiti zvuci u stambenim prostorima smatraju se bukom. Glasan razgovor komšija ili zvuci televizora, prenose se kroz zid, odnosno, vazduh i prostor. Zvuk skidanja starog parketa i ugradnje novog, pad različitih predmeta na pod, ukucavanje eksera u zid, čak i glasnih koraka, naziva se udarni zvuk.

    Udarni zvuk koji nastaje direktnim udarcem na pod, zid ili plafon znatno je intenzivniji od onog koji se prostire kroz prostor.
    Ukucavanje eksera
    Udarni zvuk koji nastaje direktnim udarcem na pod, zid ili plafon znatno je intenzivniji od onog koji se prostire kroz prostor

    Tu je i još jedna vrsta buke - buka niske frekvencije koju uzrokuje sviranje instrumenata ili čak kućni muzički uređaji. Buka niske frekvencije se prenosi vibracijom kroz konstruktivne elemente, a može proći i kroz bolje izolovane zidove, vibrirajući kroz njih. U ovu vrstu buke spadaju i zvuci saobraćaja.

    Buka u nekom stambenom objektu se može podeliti na onu koja se prenosi vazduhom, buku niske frekvencije i udarnu buku koja je snažnog intenziteta. U svrhu redukcije svih vrsta buke zidovi, podovi i plafoni se izoluju.

    Prigušenje i smanjenje nivoa pozadinske buke jeste cilj kojem se teži.

    A šta je uopšte zvuk i kakav je njegov uticaj u prostoru? Zvuk se može definisati kao mehanički talas frekvencija od 20 Hz do 20 kHz, to je raspon u kojem ga čuje ljudsko uho. On nastaje oscilovanjem nekog izvora, pri čemu dolazi do promene pritiska sredine oko tog izvora. Zahvaljujući tome, zvučni talas se širi prostorom.

    Da li ste znali da sluhom dobijamo 86% informacija? A da je uho, kao organ sluha, konstantno aktivno? Naše srednje i unutrašnje uho, čak i dok spavamo, prenose, primaju i detektuju zvuk. Oscilacije niže od 20 Hz nazivaju se infrazvukom, a one više od 20 kHz ultrazvukom. Frekvencija koja je viša od 1 GHz naziva se hiperzvukom. Zvučni talas se kreće različitim brzinama kroz različite medijume.

    Zvuk
    Zvuk se može definisati kao mehanički talas frekvencija od 20 Hz do 20 kHz

    Zvuk je fizička veličina koja je merljiva, a samim tim merljiva je i buka. Jedinica nivoa zvuka jeste decibel (dB).

    Poređenja radi, nivo šapata je oko 30 dB, normalnog razgovora duplo više, usisivača 75 dB, pneumatskog čekića 110 dB.

    Kako se i da li se zvuci mogu kontrolisati? Odgovor je smanjenje eha, odnosno, apsorpcija zvuka i zvučna izolacija, čime se postiže da se nesnosna buka koja se prenosi vazduhom, udarna buka i zvuci iz spoljne sredine snize na prihvatljiv nivo koji nikoga neće ometati u normalnom funkcionisanju.

    Kako se definišu i postižu zvučna izolacija i apsorpcija zvuka?

    Samo dobra zvučna izolacija obezbediće udobnost, mir, osećaj bezbednosti i sigurnosti u našem domu.

    Apsorpcija zvuka može se definisati kao sposobnost nekog materijala da smanji jačinu zvuka u istoj prostoriji. Kako je poznato da zvuk nastaje vibracijama vazduha, redukcija buke podrazumeva slabljenje tih vibracija pri prolasku kroz pregradu.

    Zvučna izolacija teži da svede na minimum (optimalni nivo) prolaz zvuka kroz pod, plafon ili zid, upotrebom odgovarajućih materijala i tehnika.

    Zvučnom izolacijom se smanjuje buka i uticaji zvuka u određenom prostoru.
    Apsorpcija zvuka
    Samo dobra zvučna izolacija obezbediće udobnost, mir, osećaj bezbednosti i sigurnosti u domu

    Mogu se izdvojiti pet principa zvučne izolacije, pod uslovom da su izbegnuti zvučni mostovi i da je obezbeđena dobra zaptivenost sistema izolacije - princip mase (bazira se na tome da teži zid teže vibrira, odnosno da teži materijal znači bolju zvučnu izolaciju), princip odvajanja (bazira se na stvaranju vazdušnog čepa između dva sloja pregrade, sa što manje fizičkih veza), princip apsorpcije (bazira se na ugradnji apsorpcionih materijala, najčešće mineralne vune, čime se deo zvuka redukuje unutar samog materijala), princip rezonancije (rezonancija nastaje kada se frekvencija prinudnih oscilacija poklopi sa frekvencijom oscilovanja sistema) i princip provođenja zvuka (bazira se na indirektnom provođenju zvuka kroz konstruktivne elemente koji nisu u neposrednoj vezi sa pregradnim elementom). Ako bi se primenio neki od navedenih principa pojedinačno ne bi se dobio toliko dobar efekt kao njihovom kombinacijom.

    Dobro urađena zvučna izolacija podrazumeva i povećanje mase, mehaničko razdvajanje, prigušenje i ugradnju apsorbera.

    Kako se definiše i postiže zvučni komfor? Zvučni komfor predstavlja ostvarivanje osećaja privatnosti, bezbednosti i udobnosti stanara u odnosu na glavne nosioce buke. Danas koncept modernog stanovanja podrazumeva postizanje određenog nivoa komfora, koji se ne može zamisliti bez odgovarajuće zvučne izolacije. Prilikom obezbeđivanja zvučnog komfora uzmaju se u obzir različiti spoljni i arhitektonski faktori poput vrste i spektra buke u okruženju, namene zgrade, upotrebe građevinskih materijala, primene građevinskih sistema.

    Akustika kuće
    Danas koncept modernog stanovanja podrazumeva postizanje određenog nivoa komfora, koji se ne može zamisliti bez odgovarajuće zvučne izolacije

    Glavna mesta prodora buke su upravo najveće površine na objektu - spoljni zidovi, prozorske površine, krov. Za obezbeđenje optimalnog zvučnog komfora u najvećom meri je zadužen projektant i građevinska struka uopšte. Mere zaštite od buke moraju se detaljno i pravilno planirati i primeniti, kako prilikom novogradnje, tako i prilikom adaptacije i renoviranja postojećih objekata.

    O zvučnom komforu važno je misliti još u fazi projektovanja jer je znatno zahtevnije intervenisati naknadno, a nekad je kasnija intervencija i nemoguća, poput ugradnje plivajućeg poda kod komšije iznad.

    Ako se zvučna izolacija zanemari, dešavaju se propusti. Najbolji primer za to je kada kupac kupi stan u novogradnji, a potom čuje razgovor komšija pored ili čak zvuk njihovog vodokotlića. Ili, pak, kada se stanari jednog stana, iako su u različitim prostorijama, međusobno čuju kao da su u istoj sobi.

    Osim spoljašnje buke, važno je obezbediti i adekvatnu zvučnu izolaciju na unutrašnjim pozicijama u objektu.

    Kako se postiže zvučna izolacija?

    Zvučna izolacija stambenog prostora mora biti potpuna, od fasade do pregradnih zidova.

    Najveća površina na objektu jesu fasadni zidovi i oni umnogome utiču na celokupnu zvučnu izolaciju. Pored kvalitetne stolarije (o kojoj će u nastavku biti više reči), važna je i velika masa zida. Zakon mase glasi: izolaciona moć pregrade srazmerna je njenoj površinskoj masi.

    Zvučna izolacija, kada su u pitanju pregradni elementi, obuhvata zidove, stolariju i međuspratne konstrukcije. Njihova izolaciona moć (sposobnost da zadržavaju zvučnu energiju) izražava se u dB. Poređenja radi, kod slabijih vrata ona iznosi oko 20 dB, kod jakih, masivnih zidova i preko 60 dB. Izolaciona moć zavisi od težine, odnosno, površinske mase i složenosti unutrašnje strukture.

    Izolacija objekta
    Izolaciona moć zavisi od težine, odnosno, površinske mase i složenosti unutrašnje strukture
    Izolaciona moć je veća ako je materijal od kojeg je sačinjena pregrada veće specifične težine. Ukoliko je pregrada sačinjena od materijala sa manjom specifičnom težinom, izolaciona svojstva se poboljšavaju povećanjem debljine materijala.

    Međutim, povećanje izolacione moći većom površinskom masom pregrade ima svoja ograničenja - u tom slučaju pregrade postaju teške i prevelike debljine. Tada se akustički zahtevi pregradnih konstrukcija mogu ispuniti višestrukim pregradama, takozvanim „sendvič-konstrukcijama”.

    „Sendvič-konstrukcija” podrazumeva unutrašnju strukturu koja ima dva ili više slojeva čvrstog materijala, dok se između ostavlja sloj vazduha. Razmak između njih može biti popunjen nekim poroznim apsorpcionim materijalom koji će dodatno povećati zvučnu izolaciju. Najčešća ispuna je mineralna vuna.

    A koliko koštaju gipsarski radovi, zapravo, postavljanje pregradnog zida? Cena raste srazmerno sa debljinom zida i zvučnom izolacijom. Cena običnog pregradnog zida ide između 15 i 25 EUR/m2, a dvostrukog do 35 EUR/m2.

    Kada je o stolariji reč, važno je napomenuti da zvuk prolazi kroz krilo, ali i kroz spojeve između krila i okvira, kao i okvira i zida. Prema tome, lako se zaključuje da zvučna izolacija stolarije najviše zavisi od kvaliteta ugradnje. Tako, na primer, ako vrata nemaju prag, smanjuje se njihova zvučna izolacija. Fugna širine 1 mm, umanjiće zvučnu izolaciju za 5 dB, što se ne bi dogodilo da je potpuno zaptivena.

    Izolaciona moć vrata dosta je manja od izolacione moći zida oko vrata.

    I kod prozora je isti slučaj, samo što kod njih ne postoji mogućnost izbora materijala krila, već je uvek reč o staklu. Stoga, zvučna izolacija prozora u potpunosti zavisi od izolacionih svojstava stakla, na koja, opet, utiče isključivo njegova masa, odnosno, debljina. Zbog toga i ne čudi što se najčešće biraju višestruka, mahom dvostruka okna. Osim sa debljim staklima, izolaciona moć prozora raste i sa većim rastojanjem između stakala. Takođe, ni ugradnja nije ništa manje bitna.

    Zaptivanje prozora u stanu
    Zvučna izolacija stolarije zavisi najviše od njene ugradnje

    A koliko košta ugradnja prozora? Cena ugradnje prozora je zavisna od izvođača radova, složenosti ugradnje, količine upotrebljenog materijala, dimenzija i položaja otvora i drugih faktora. Za samu montažu majstori obično naplaćuju između 5 i 10 EUR.

    Kome poveriti montažu ili ugradnju prozora? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim proizvođačima i dobavljačima prozora u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

    A šta je sa udarnom bukom? Rešenje za udarnu buku jeste princip provođenja zvuka direktno kroz konstruktivni element pri čemu se problem rešava na strani na kojoj je izvor buke. Prema tome, biće neophodno da se, recimo, izoluje pod u gornjoj prostoriji, umesto plafona u donjoj. Buka se rešava na mestu njenog nastanka.

    Na koje načine se smanjuje apsorpcija zvuka?

    Odgovore na ovo pitanje naročito je važno znati pre kupovine neke nekretnine. Postoji više faktora koji smanjuju akustička svojstva pregradnih zidova.

    1. Štemovanje zidova za potrebe provođenja instalacija, ubacivanje utičnica ili prekidača i slično. Na taj se način stvaraju zvučni mostovi.
    2. Postavljanje tipla i bušenje zidova zbog, recimo, montaže klima-uređaja, zidnih polica ili slika. Kroz te će rupe buka lako prolaziti. 
    3. Sobna vrata bez falca imaju nižu vrednost zvučne izolacije te se buka lakše prenosi. Falc sprečava zvuk da se direktno prenosi između prostorija, pa su vrata sa falcom uvek bolji izbor.

    768
    Autor: Daibau trendovi magazin

    Da li Vam je članak bio koristan?


    10.000 pregleda
    SAB B2C
    Tražite dobre izvođače radova za područje Gipsarski radovi?

    Izračunajte ratu kredita za planirane radove i prijavite se za konsultacije sa bankarskim savetnikom:
    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Imamo čak 3452 izvođača radova za područje Gipsarski radovi:

    Besplatna pretraga
    Tražimo lokalno
    Bez provizije
    Uslovi korišćenja I Politika privatnosti I Informacije o kolačićima I Impressum
    © 2024 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana